Али то не значи да у 2023. години нису снимљени неки врхунски филмови, од којих су неки, попут маркетиншког доубле феатуреа Барбенхеимера, вратили веру у моћ биоскопа над стреаминг-сервисима.

Стога је 158 филмских критичара са свих страна света за Индиењире одабрало најбоља филмска остварења у овој години, од скупих блоцкбустера, који су заслепили гледаоце, до скривених драгуља, који су очарали публику филмских фестивала, преноси Индеџ.хр

10. Asteroid City

Последњи филм редитеља Њеса Андерсона још једном је окупио звездану екипу, коју чине Jason Schwartzman, Scarlet Johanson, Tom Hanks, Brian Cranston, Steve Carrel и Margot Robbie, а као и сваки други Андерсонов филм, и Asteroid City је отелотворење њега самога.

Радња филма одвија се 50-их година прошлога века, а прати децу и родитеље који долазе у пустињски град на Јуниор Старгазер/Спаце Цадет конвенцију која окупља астрономе, наставнике, породице тинејџера заинтересованих за астрономију те војску. Сви они очекују пријатно дружење проткано заједништвом и такмичењем у знању, али уместо тога сведоче хаосу након што долази до прекида конвенције због „догађаја који мјењају свет“.

Премда садржи сва обиљежја на која смо навикли од Андерсона, Asteroid Cityнајбољи је његов редитељски покушај од The Grand Budapest Хотела те на неки начин можда и најдирљивији филм који је икада направио.

9. The Holdovers

Редитељ Aleksander Paune, прославио се хваљеним хуморним драмама Sidewaus, The Descendants и Небраска, а The Holdovers је сместио у зиму 1970. и снимљен је тако да изгледа као да је стварно настао тада.

Паyне с великим задовољством пркоси сваком импулсу модерне кинематографије и тера публику да прихвати неке од најцјењенијих филмова и филмских традиција, остављајући јој током целог филма трагове које ће морати пажљиво прикупљати док се The Holdovers поступно отапа у лагану, али осетљиву причу о тројцу усамљених душа које уче једна другу како да преброде разочарања у својим животима.

8. Barbie

Редитељка Грета Гервиг створила је најгледанији филм летне сезоне, филм о којем је свако имао нешто рећи. Феминистичка критика смештена у свет Барбие лутке, једног од симбола капиталистичке хиперпродукције и опсесивне потрошње, повремено оставља утисак као да је загризла више него што може прогутати.

Но публика је рекла своје, похрливши у биоскопе и доневши филму зараду од 1.44 милијарде долара. Барбие можда није најбољи, али је свакако најуспјешнији филм ове године те један од два филма о којима се месецима није престајало причати. А с обзиром на стање у којем се налази филмска индустрија, то није мала ствар.

7. Anatomy of a Fall

Редитељка Justine Triet  филмом Anatomy of a Fall освојила је овогодишњу Златну палму у Кану, што ју је учинило тек трећом редитељком којој је то пошло за руком. Њен филм покреће генијална Sandra Хüllеr, глумица која је већ очарала публику филмовима Тони Ердманн и The Zone of Interest, за који је Триет написала и сценарио.

Хüller глуми Сандру, бисексуалну списатељицу рођену у Немачкој, која живи у Француској, оптужену да је убила свог партнера на језив начин, предсказан у једном од нених романа. А ако тај опис призове на памет још једну ледену плавушу, Sharon Stone, у Basic Instinctu, oдјек је посве намеран и потпуно неважан.

6. The Zone of Interest

Филмова о жртвама и починитељима Холокауста не мањка. Но угао из којег Јонатхан Глазер приступа овом ужасу у филму Зона интереса невиђено је ишчашен – ниједан филм о Холокаусту никада није био преданији илустрирању баналности зла, јер ниједан филм о Холокаусту никада није био преданији потпуном игнорисању самог зла.

Ова антрополошка студија приказује заповедника Аушвица Rudolfa Hössа и његову супругу Хедвиг како настоје изградити идиличан живот за своју породицу у кући смештеној тик до бодљикаве жице логора. Од тамошњих зверстава дијели их један танки зид.

Рудолф је породичан човек који чита својој деци приче за лаку ноћ, док прозор спаваће собе гледа на облаке дима крематоријума. Хедњиг је мајка која брине о врту и у слободно време пребире по одећи жртава у потрази за добром бундом, док им се деца у позадини играју са златним зубима спаљених.

Дословни бетонски зид Глазерове ликове дели од хорора из суседства, а његова се камера ни једном не усуди провирити преко њега да га боље види. Глазер, наиме, не изражава чак ни најмању назнаку те жеље.

5. May December

Дирљиво искрен филм, који задиркује стварну људску драму из таблоидног сензационализма, Маy Децембер редатеља Тодда Хаyнеса наставља његову традицију снимања филмова који се ослањају на самосвест која, чини се, измиче њиховим ликовима.

Филм се делимично темељи на узнемирујућој истинитој причи која је доминирала насловницама 90-их година прошлог века, а прати Elizabeth Berry (Натали Портман), холивудску глумицу која се припрема за своју нову контроверзну улогу стварне жене Gracie Atherton-Yoo (Џулијан Мур).

С циљем да што више истражи живот споменуте жене за своју улогу, Елизабетх добија прилику провести време с Gracieи њеном породицом, коју чине њен млади супруг Joe You (Charles Melton) и њихово дете, које су зачели док је Joe имао само тринаест година, због чега је Gracie дете родила док је била у затвору због искоришћавања и groominga малолетне особе која јој на крају постаје муж.

4. Past Lives

Филм редитељке Celine Song прати Нору и Hae Sunga, те њихов однос током 24 године, од пријатељства у детињству до одраслог доба. Били су заљубљени као деца у Јужној Кореји, али их је раздвојила вест да се Нора сели у Канаду и да се више неће видети. Након 12 година Нора сазна да ју је Hae Sung тражио и поново ступе у контакт. Сада су у 20-има и студирају.

Сваки дан причају преко Скaјпа Нора се преселила у Њјорк, а Hae Sung је у Сеулу. Када поновно развију осећаје једно према другом, постане тешко не виђати се. Нора одлучи да морају направити паузу и не чути се неко време, но то се претвори у још 12 година, након којих се напокон виде.

Филм помало подсећа на познати Before Sunrise, презентирајући западним гледаоцима и концепт In-Yun, који сугерише да је људима суђено да се сретну ако су им се душе преклапале одређени број пута.

3. Poor Things

Филм је режирао грчки чудак Yorgos Lanthimos, познат по филмовима Dogtooth, The Lobster и The Favourite, а као и сви његови филмови, и Poor Things је мало уврнут и чудан. Ема Стоун има главну улогу Belle Baxter, коју је научник Вилијем Дефо вратио у живот. Бела покушава разумети рестриктивност патријархата око себе те га покушава срушити. Бежи с адвокатом Данканом (Марк Руфало) у велику авантуру ослобођења и једнакости.

Poor Things вероватно је најбољи филм у Лантхимосовој каријери и већ делује као инстант класик, смјешан, ћудљив и откачен, непроцјењив и непретенциозан, испуњен с толико тога за обожавање да се покушај рашчлањивања свега тога чини попут јадног одговора на филмске амбиције.

2. Опенхајмер

Други од два филма о којима се месецима није престајало причати је Оппенхеимер редитеља Кристофера Нолана. Опенхајмер је неортодоксан портрет Ј. Роберта Опенхајмера, којег је отелотворио редитељев стари миљеник Килијан Марфи.

Тросатна драма о генијалности, охолости и грешкии, индивидуалној и колективној, бриљантно приказује турбулентан живот америчког теоријског физичара, „оца атомске бомбе“, који је помогао у истраживању и развоју атомских бомби које су бачене на Хирошиму и Нагасаки током Другог светског рата.

Снимана на 65-милиметарском филму, формату који се раније користио како би створио осећај кинематографске монументалности, прича Опенхајмера прати кроз неколико деценија, од 1920-их, када је младић на студију физике, до позне доби, када је седи старац, а Нолан се његовим животом бави из свих углова.

1. Killers of the Flower Moon

Култни амерички редитељ Мартин Скорсезе у свом је новом филму Killers of the Flower Moon, окупио проверену глумачку екипу, коју предводе оскаровци Леонардо ДиKаприо и Роберт Де Ниро. Филм прати серију убистава унутар индијанског племена Осаге у Оклахоми 1920-их година.

Осаге су постали најбогатији народ на свету након што је на њиховом територију пронађена нафта. Многи су их због тога искоришћавали како би дошли до новца, што је довело до низа убистава која је Тхе Гуардиан назвао геноцидом против америчких домородаца. Убиства се сматрају првим великим случајем који је истраживао новоосновани ФБИ.

Филм, темељен на истоименој књизи Дejvida Grena, одмах је након премијере на фестивалу у Кану проглашен ремек-делом, а Скорсезе је показао још једном да може боље и од кога испричати причу о похлепи, корупцији и шареној души земље, која је рођена у уверењу да припада свакоме довољно безосећајном да је узме.

Извор: Данас