Селектори фестивала су на данашњој конференцији за медије скренули пажњу јавности на 2неке скривене драгуље из овогодишњег програма, будући да је интересовање за хитове, очекивано, велико (Зло не постоји, Чудна страна живота, Црвено небо, Благине лекције, Џоан Баез: Ја сам бука).

"Основна идеја која се провлачи кроз све селекције јесте однос између стварног и (не)могућег. Један од редитеља је рекао да је филм политички јер нам нуди моделе како би било могуће живети или предлоге како да друштво и наши животи буду бољи, нешто што Слободна зона ради већ 19 година",истакла је Бранка Павловић, селекторка програмских целина Међународни такмичарски, Прва два корака, Женска линија и ЕУ Тeen Zone.

Видео о такмичарском програму погледајте у наставку:

Она је из Међународне селекције издвојила два филма. Врло необичан документарац „¡Аитса”, смештен у пусте пределе на југу Јужноафричке Републике, повезује тајне универзума са традиционалним знањима аутохтоних становника.

„Неизбрисива сећања” из Чилеа бави се сећањем и прошлошћу сећања. Главни јунаци су Аугусто Гонгора, велики противник Пиночеовог режима, оболео од Алцхајмера, и његова супруга Паулина. Филм прати њихову борбу са болешћу и процес заборављања, а многе сегменте Паулина је снимила сама, без присуства екипе.

"То су врло потресне и интимне сцене. Аугусто је умро у мају ове године, што даје додатну тежину целој причи",  истакла је Бранка Павловић.

 Душан Соломун, аутор филма „Преброј моја лутања” (селекција Прва два корака) бави се

 рак раном немачког друштва - бирократијом и односом према странцима, док „Рај у пламену” Мике Густафсон даје другачију слику Шведске као раја социјалних услова и бриге о породици, женама и деци. Јунакиње филма су три сестре које су принуђене да се сналазе саме, без помоћи одраслих.

Индијска редитељка Сримоји Синг, кренула је у потрагу за својим омиљеним иранским редитељима у филму „Ка срећним улицама”, а водич кроз Техеран јој је био легендарни Џафар Панахи.

"Овогодишња селекција Хоризонти Балкана се, за разлику од претходних, када смо се бавили питањима колективног идентитета, фокусира на проналажење себе", истакао је Иван Бакрач, селектор овог регионалног програма.

Међу девет остварења налазе се и филмови двојице ранијих освајача награда на Слободној зони, Селмана Наџара (Рана оклевања) и Горана Девића (Што да се ради?).

Јунакиња Наџаровог филма је адвокат. Она се суочава са великом одговорношћу и моралним преиспитивањима не само у пословном већ и у приватном животу.

- На исти начин то ради и Горан Девић, најпродуктивнији документариста у ширем региону. Он се бави питањем самопреиспитивања радника који је водио синдикат у једној од највећих фабрика возова у Хрватској - напоменуо је Иван Бакрач и додао да ће на Слободној зони у оквиру ове програмске линије бити три домаће премијере: „Флашароши” Немање Војиновића, „Духови на мојим леђима” Николе Стојановића и „Голгетер” Ивана Стојиљковића.

Видео о Слободној зони за младе погледајте у наставку:

Већина аутора из регионалног програма биће гости Слободне зоне.

Иван Миленковић, уредник пратећег програма Компас, најавио је овогодишњу тему о којој ће се дискутовати после пројекције филма „Нула калорија” Џесике Хаузнер 1. новембра у Дому омладине у 20 сати. У једну елитну школу долази посвећена, пристојна професорка правилне исхране (Миа Вашиковска), брзо придобије ученике, наставнике и родитеље, али се временом поставља питање где је граница између посвећености и фанатизма.

"Гости Компаса, књижевница Јасминка Петровић, издавач и теоретичар образовања Дејан Илић и социолошкиња и теоретичарка културе Ана Пејовић, говориће о опасности тоталитарног језика, начина на који он улази у образовање и какав ужас производи", рекао је Иван Миленковић.

Хитове слободне зоне можете погледати у наставку:

Младе снаге Слободне зоне, Тамара Милошевић и Лена Трифуновић, представиле су тему пратећег програма Сонар - документарни филм на Тиктоку. Реч је о најбрже растућој друштвеној мрежи чији је алгоритам такав да креатор нема утицаја на то ко ће видети његов садржај.

"Бавићемо се свим аспектима дељења садржаја, његовом културно-уметничком вредношћу и прихватљивом границом количине подељеног садржаја из личног живота", објаснила је Лена Трифуновић.

Учесници панела, који ће бити одржан у Спрат бару 4. 11. од 17 до 19 сати, су тиктокерке Марија Куцурски и Уна Бојовић, пасивни корисник друштвених мрежа Жељко Петровић и магистар психологије Ана Мирковић.

Рајко Петровић, један од селектора и директор Слободне зоне, подсетио је да ће од ове године, у сарадњи са Фондом Б92 бити додељивана Награда „Оливера Ранђић” у част прерано преминуле координаторке Слободне зоне јуниор.

"Захваљујући Ољиној енергији покренуто је много пројеката, произведено је више од 60 кратких филмова у Србији и региону. Она је била неко за кога јавност не зна, али оно што је радила из сенке је импресивно, од пројеката Хоњ До И Сее Yоу, Футуре Ис Хере, Наше снаге су наша разлика и Путујући биоскоп, до врхунца њене каријере, креирања програма Филм као средство у настави који је ушао у више од 60 одсто средњих и основних школа и Филозофски факултет",закључио је Рајко Петровић.

Отварање Слободне зоне 31. октобра у Београду (мтс Дворана), скоро је распродато. Филм „Зло не постоји” Рјусукеа Хамагучија, биће приказан истовремено и у Новом Саду (Арена Cineplex) и Нишу (Cineplex).

Списак сала и филмова за све градове можете пронаћи ОВДЕ.

Већина филмова из програма овогодишњег фестивала имаће и титлове на енглеском језику.

Део филмског програма моћи ће да погледа публика у целој Србији преко платформе KinoKauch која ће бити домаћин онлајн Слободне зоне од 6. до 19. новембра.

Овогодишњи фестивал подржали су потпрограм МЕДИА програма Креативна Европа, Министарство културе Републике Србије, Реконструкција Женски фонд, Секретаријат за културу Града Београда, Градска управа за културу Града Новог Сада, Филмски центар Србије, Француски институт и Стелла Артоис.