Дистракције

Сви имамо тај проблем и сви им се предајемо. Само је један начин да их превладате - почистити их све одједном. Ставите у фаворите све отворене табове, затим затворите интернет прегледач, затворите све остале програме, угасите мобилни и отворите само проблем који вам је потребан за стваралаштво. Празан ворд документ, блок за скицирање и ништа друго.

Подесите тајмер на пет минута и почните. Кад истекне пет минута, честитајте себи, али немојте стати, поновно подесите тајмер. Можете с временом доћи на 10-15 минута, али крените од пет.

Маштарије о томе како ће угодно и лако бити стварати

Није лако. Тешко је и прљаво. Маштарије сметају, јер кад се суочимо са стварношћу, никад није у складу с оним чему смо се надали. Уместо тога, морамо схватити да маштарије нису стварне, окренути се стварности и бити захвални што смо присутни у овом тренутку. То је тешко и прљаво, али још увек сјајно, и морамо бити захвални што имамо прилику.

Страх од неуспеха

Да, излагање самог себе је застрашујуће, а поготово ако још и нисмо добри у нечему. Али, како ћемо постати добри, ако нисмо ни покушали? Морате бити лоши, сваки дан, дуго времена. На жалост, то није лако. Како бисмо прошли кроз лоше раздобље, морамо се забављати, пригрлити своју невештост и допустити себи да се играмо.

Напишите лошу прву верзију, радите на њој док не постане нешто мало боље, затражите помоћ некога ко зна, добијте повратне информације и постаните бољи. И све време се играјте, као кад сте били дете. Нисмо одустајали од сликања воденим бојама јер нам је лоше ишло - било нам је превише забавно.

Неугодан осећај због збуњености и тежине задатка

Неугодно је радити нешто што нас збуњује, где не знамо шта тачно радимо, а још је и тешко. Једини начин за то превладамо је да седимо тамо, у тренуцима кад желимо да одустанемо и да осећамо неугодност. Допустите свом уму да се пожали. Допустите себи да желите да одустанете, да вам је жао себе. И наставите да седите.

Након што осетите ту неугодност, помислите да и није толико баш лоша. Након тога почните да радите, иако то није угодно, и схватићете да ће све бити у реду.

Перфекционизам

Желимо да све буде супер, па цепидлачимо и незадовољни смо резултатима. То нас спречава да заиста стварамо. Морамо пробити перфекционизам, прихватити лоше прве нацрте и навићи се да у јавност пуштамо дела која нису савршена. То је застрашујуће, али присиливши се да објављујем несавршене текстове, престао сам бринути о перфекционизму.

Потреба за променом

Док покушавате писати/стварати, осетићете потребу да се пребаците на нешто друго. Проверити мејлове, друштвене мреже, вести, почистити кухињу. Метода тајмера (5 минута) помаже - подесите тајмер и не допустите себи промену док време не истекне.

Само напишите једну реченицу, нацртајте једну црту. Почните, а онда, кад осетите потребу за променом, останите где јесте. Наставите да седите. Осетите потребу. Допустите уму да се пожали. Али не дајте му да побегне. Затим почните испочетка.

Прекиди

Стварате у кући пуној деце? Само им нежно реците да би требало да стварате сат времена (или већ колико) и ставите слушалице на уши. Или идитее из куће и негде да се осамите.

Недовољно времена

Сви смо заузети. Ко има времена за посветити се нечему на сат или два? Заборавите на то. Одвојите само пет минута. Толико времена има. Одреците се неких дистракција, друштвених мрежа, телевизије, читања на интернету, и имаћете пет минута (и више). Касније, пронађите још пет минута. Ако је важно, пронаћи ћете неке минуте ту и тамо и ставити стваралаштво на прво место.

Умор

Немогуће је фокусирати се и радити кад сте уморни, зар не? Погрешно! Можете, ако заиста желите. Можете отићи трчати, иако сте уморни. Можете спасити непознатој особи живот, иако сте уморни. Само морате желети то.

Запитајте се: зашто желим стварати? Да помогнем другима? Да се изразим? Да учиним нешто добро за себе и друге? Колико је важна та намера да чиним добро? Је ли довољно важна да издвојим време, борим се са збуњеношћу и дистракцијама? Је ли довољно важна да се борим с умором? Ако није, заборавите.

Негативне мисли

Сами себи говоримо: "Ја то не могу" или "Мени то не иде", или "Нећу сад, касније ћу". Такве мисли, често их и не примећујемо, могу нас поразити. Како им се супротставити? На начин да обраћамо пажњу.

Препознајте такве мисли. Користите методу тајмера, и кад желите да одустанете, а тајмер још иде, останите да седите. Слушајте своје мисли, али им не верујте. Ум ће учинити било шта да вас прекине у послу, па га немојте слушати, само једите и саслушајте његове приговоре, као да је мало дете. Дајте свом унутрашњем детету мало суосећања, али не предајте се!

Разлози због којих стварате требало би да буду важни као да спасавате живот вољене особе, иначе то не би вредело да радите. Упитајте се колико жарко то желите, затим предузмите кораке - уклоните дистракције, ставите слушалите, подесите тајмер, проседите кроз порив да се пребаците на нешто друго, прогурајте кроз умор.

Ако је важно, ви то можете.

САВЕТИ: Шта можете да урадите ако сте незадовољни на свом послу

Амерички писац и филозоф Хенри Дејвид Тореау, окарактерисао је то незадовољство ни мање ни више него као 'тихи очај'

Да ли волите свој посао? Статистичка истраживања показују како четири од 10 особа нису задовољне својим послом, што знатно утиче на квалитет њиховог живота уопштено.

Можете ли да замислите ситуацију у којој нисмо завидни људима на вишој позицији или пак онима који долазе и одлазе ка свом главном извору прихода са смешком на лицу? “Тешко”.

Чаробна листа

Уколико завирите у свој мобилни телефон или компујтер, уз мало знатижеље пронаћи ћете мноштво материјала који нам показују како се најлакше инфилтрирати у висока друштва, како добити унапређење или се суочити са захтевним колегама као и са шефом који не престаје с додатним задацима.

Ипак, ретко ко може да нам каже како да будемо задовољни радним местом на којем проводимо више времена него са својом породицом, пише Нет.хр.

Промените начин размишљања

Истраживање др. Дутона, специјализованог за социјалне детерминанте које врше главни утицај на здравље, спровео је истраживање. Наиме, Дутон тврди како је највећи проблем у томе на који начин третирамо своје радно место и радне колеге.

Узмимо за пример посао неговатеља. За врло мали проценат људи можемо бити сигурни да тај посао заиста воли.

Но, шта ако поставимо добре и лоше стране тог физички и психички напорног занимања, добро размислимо шта нам то заправо недостаје и с дозом страха од непознатог делујемо у том смеру.

Постоји могућност да би уместо депресије, следећи дан на послу мисли изгледале управо овако:

– Како да будем од веће користи онима којима помажем?

– Шта могу да учиним за бољи однос с колегама?

– Шта чиним за позицију више?

Извор: Stratego/Net.hr