Препорука је да се због динамике обраде књижевних дела и обавеза према другим предметима, као и због обима одређених књига из школског програма, лектира не чита током школске године, већ током трајања распуста.

Како би се средњошколци припремили за часове обраде лектире, саветујемо да увек прочитају Предговор и Поговор будући да се у њима налазе смернице и објашњена за ваљано разумевање књиге. Током читања треба седети за радним столом и уклонити мобилни уређај из видног поља како би се постигла боља концетрација.

Будући да је у току летњи распуст, представљамо вам један део школског програма за средње школе

Рани јади

Данило Киш био је син мађарског Јеврејина Едуарда Киша који је страдао у Аушвицу, једном од најоглашенијих нацистичких логора, након чега се Данило Киш сели са мајком из Керкабарабаша на Цетиње.

Своја сећања на Други светски рат Киш је преточио у збирку прича „Ради јади“ која је деценијама део школске лектире за први разред средње школе.

Књига доноси свет виђен очима детета и покушај је да се оживи сећање на прерано изгубљеног оца. У њој се налази прича „Дечак и пас“ о дечаку Едуарду Саму који је принуђен да услед селидбе своје породице остави пса Динга. Ова прича расплакала је многе, а сигурно смо да вас неће оставити равнодушнима и да ћете је памтити.

Кад су цветале тикве

Ове године напустио нас је Драгослав Михаиловић, творац романа „Кад су цветале тикве“ чији је главни лик, уједно и приповедач, боксер Љуба Врапче, победник у борбама, омиљен међу девојкама. Ова књига говори о томе како вас спорт може одвојити од улице и лошег друштва и помоћи вам да пребродите животне губитке, али и о емиграцији и носталгији.

Оно што је чини занимљивом генерацијама читалаца јесте језик њених ликова пун шатровачких израза којим су говорили мангупи на улицама Душановца за време немачке окупације. Оно што је занимљиво јесте да је Драгослав Михаловић отац глумице Милице Михаиловић, а телевизијска серија „Чизмаши“ коју смо гледали рађена је по истоименом роману овог писца.

Ловац у житу

Селиџер, сведок немачких концентрационих логора, написао је роман „Ловац у житу“, библију тинејџерског бунта у Америци. Књига прати 48 сати у животу Холдена Колфилда, тинејџерског побуњеника који бежи из школе.

Холден презире неистинитост и преваранте, воли само своју млађу сестру и жели да буде ловац у житу чији је задатак да пази на децу која се играју у пољу жита бринући да не падну у провалију одраслих. Ова књига биће омиљена непослушним и бунтовним тинејџерима који воле да преипитују судове старијих и мисле својом главом.

Екс понто

Наш једини нобеловац Иво Андрић познат је по својим романима „На Дрини ћуприја“, „Травничка хроника“, „Проклета авлија“ који имају епски замах. Оно што је мање познато јесте да је Андрић писао и песме, чему сведочи збирка песама у прози „Еџ понто“ која се налази у програму за трећи разред средње школе. Кроз лирски монолог песник покушава да разреши личну драму постављајући егзистенцијална питања и размишљајући о свету и месту појединца у њему.

Захваљујући Задужбини Иве Андрића, текстови у „Екс понто“ су критички приређени и као такви објављени претходне године у кожном издању.

Извор: Кућа добрих вести