ТАМАРА ПАНТОВИЋ
30. 11. 2001. Крагујевац
Студент психологије.
Воли цвеће, снег, мачке и лепе мостове и улице.
ПОЕЗИЈА – МОЈ НАЧИН ЗА ИСКРЕНОСТ
1. Kако би гласило твоје из презимена име па из имена презиме? Kако ти звучи?
Пантий Тармович – волим звучност и праскавост руских имена. Током година сам од друштва добила доста надимака, али ми је омиљени Марушка.
2. О чему ти певаш, зашто и коме?
Приметила сам да писци, када одговарају на ово питање, обично кажу да не пишу никоме конкретно, дакле не постоји замишљена публика нити ко „други“, а не пишу ни себи. Исто је и код мене, немам публику нити пишем себи, и чудно ми је када видим да неко чита моје песме – а још је чудније када их сама читам. Ипак, без обзира на то колико драгих, блиских и дивних људи имам око себе, постоји једна особа у мом животу коју, пре свих, сматрам породицом. Њој пишем (она није публика, већ је просто – она). Пишем јер осећам потребу да нешто кажем, осећам потребу да јој све кажем, али често не могу, не знам како, или се спотичем о интернализоване конфликте. Поезија је мој начин за искреност, тренутну и непретворну. Зато, чини ми се, највише и пишем о осећањима, афекту. Или је барем то оно што у својој поезији највише видим.
3. Kад си написао/ла прву а кад последњу песму?
Једном је основну школу коју сам похађала посетио Добрица Ерић, и питала сам га идентично питање, када је написао своју прву и последњу песму. Његов одговор бих сада само поновила: „Прву сам написао давно, а последњу – надам се да нисам још увек.“
4. Од чега најчешће настаје твоја поезија, од каквог креча, цемента, песка и камена?
Од људи и мелодије, од неусаглашености и покушаја говора, од тога што сам се опет пробудила.
5. Пливаш ли? А страх уочи полетања?
Много волим воду у свим њеним облицима, али не пливам баш најбоље, још увек је плићак резервисан за мене. Страх уочи полетања увек постоји, као мешавина анксиозности, бриге и узбуђености, јер носи неизвесност. Стресно је, али и изузетно забавно, зар не?
6. Присети се једног свог и једног нечијег стиха... Или сна...
„Рођен сам да водим живот мандарина, али ми недостају чај, асура и мир.“ Фернандо Песоа :)
7. Kоја још уметност осим песничке и због чега управо та?
Музика – мелодија, интонација, боја, ритам, све се чује у инструменталу и у људском гласу. И мада волим и визуелне уметности попут сликарства, филма, фотографије, ипак више волим да слушам.
8. Је ли ово време читању противник?
Напротив, мислим да се чита све више, могуће због нове доступности огромног броја дела путем интернета. Не знам шта можемо сврстати у „добра дела“, мада мислим да је међу мноштвом домаћих објављених аутора доста оних чије ће се књиге читати и у наредним генерацијама, и који ће наставити да објављују. Барем се томе надам, а иста та нада важи и за свет.
9. Твој крај, крајолик, парче земље, обрис неба...
Снег и цвеће, такав бих крај. Замишљам често будистичке храмове на Тибету. Сад видите зашто сам навела Песоу.
10. На шта Те асоцирају ове три речи: брод, белина, сврж?
Мало на „трчање“ и падање по дубоком снегу, а мало и на Титаник.
11. Има ли сунца у твојој поезији више или мање?
Чини ми се да га је све више. У последње време сунце је једино што ме заиста најдубље додирује, највише ми значе радост и нежност.
12. Није ли свако воће рајско, а свако жртвовање паганско?
И поврће је рајско, а гледајући шта све и колико жртвујемо, цело човечанство би била једна гомила пагана, са својим засебним религијама као параванима.
13. Три слова и три броја?
ω, к , й;
30, 2, 13
14. Деси ли ти се кадгод да бациш или оставиш недовршену песму?
Често, јер сваку песму оставим уколико ми се или током писања или после „ревизије“ не допадне, уколико сматрам да то није оно што сам хтела.
15. Питање за питаоца!
Можете ли да издвојите један догађај или тренутак свог живота који никада не би променили, чак ни да имате безброј покушаја да „ресетујете игру“?
Два гола која сам дао у основној против седмака, па је од 0:2 на крају било 2:2.
9 РЕЧИ КОЈЕ СУ ИМ ИЗ НЕКОГ РАЗЛОГА ЗНАЧАЈНИЈЕ ОД ОСТАЛИХ
СНЕГ
РУЖЕ
ТИХО
КИША
СТРАХ
ЈА
ПУТ
ПОЉУБАЦ
УЛИЦЕ
ПРВА ПЕСМА МЕЛИСИ
Тог дана када је пао снег
ја сам отишао од куће
без освртања
гледао сам са тугом на души како ме пахуље мимоилазе
саплећући се једна о другу
у трци да обеле овај једнолични свет
Али тог дана када је пао снег
ја сам знао да ће нешто поћи наопако
претходне ноћи нисам мислио на своју успаванку
него сам запевао неку другу
и осетио се као туђинац
Те ноћи када је пао снег
ја сам га са задовољством посматрао
и своју бележницу закитио латицом руже
без оклевања
сада се питам како сам могао починити такав грех
ДРУГА ПЕСМА МЕЛИСИ
Мелиса,
пада снег и шетам кроз циганске четврти
курва на углу ми нуди цигару
црвена коса и црвене усне
Очарао ме је град
смеју ми се улице и трубе аутомобили
ван пешачког прелаза
ослободио ме је звук италијанске канцоне
Знала си да се лако заносим
и ја заборављам, Мелиса,
да сам ти некада писао,
и ја се плашим да ћу ти све мање писати
јер опет чекам одлазак да бих знао где јесам
и где сам био
рећи ћеш ми да сам неотесани створ
незадовољан обиљем –
није за мене рај
за мене је да о рају сањам
Мелиса,
црвенокосо циганче ми удара шамар у твоје име
ТРЕЋА ПЕСМА МЕЛИСИ
лагали су ме да је зима хладна
и да је тајна дрвета у његовим коренима а крошња само варка
и да је поноћ глува јер тада људи спавају,
уморни и ослепљени ископинама
јесмо ли, уморни, до себе дошли
прећутали су нам да је све дозвољено
али се ипак будисмо на ливади пуној маслачака
бели и испрљани коренима траве и цвећа
тако срећан
зар да испустим душу коју сам једва повратио
причали су ми да при опроштају
на длановима остаје записано оно чему машеш пред полазак
вођен записима, као слепи додиром,
ја се ни од чега нисам опростио
покривао нас је снег и увек је било топло
тражили смо хаљине међу огољеним крошњама
и спавали по навици
јесмо ли, наги, на себе спали
око мене се људи буде и облаче и говоре
како је напољу пролеће
топи се снег
како сада да повратим равнотежу
РАДЕ ШУПИЋ
Рођен је 3. 12. 2000. у Лазаревцу.
Рукописи:
* Поезија коју нећете дочекати
* По инструкцијама умрлих (објављен)
* Апологетика писарнице
ТАКО СЕБИ ГРАДИМ КУЋУ
1. Kако би гласило твоје из презимена име па из имена презиме? Kако ти звучи?
Шулц Радевић. Могло је и боље.
2. О чему ти певаш, зашто и коме?
Обично не волим ово питање. Онај који да одговор на Зашто, мора да ће бити срећан човек, али само у очима других, јер као што знамо, велики одговори захтевају велику цену. „Kоме?” је већ приближније: Говорим дрвећу и оно (од)говори мени, страсном мером. Само се не треба изгубити на путу.
3. Kад си написао/ла прву а кад последњу песму?
Прву сам написао када сам се родио као неко други, у далекој прошлости, а последњу из тог живота у тренутку овог рођења. Онда је настало ново време, и ето нас, сада разговарамо, после двадесет и две године.
4. Од чега најчешће настаје твоја поезија, од каквог креча, цемента, песка и камена?
Настаје од свега наведеног. Тако себи градим кућу.
5. Пливаш ли? А страх уочи полетања?
Не пливам, не узлећем, јер само пловим. А то је очигледно довољно.
6. Присети се једног свог и једног нечијег стиха... Или сна...
Албус Брихт је говорио како су снови увек одлазак у Познато, а не у непознато. У једној својој песми наводи:
„ Не знам кад сам тачно заспао
али наспавао сам се.”
Остаје питање какве ли је појаве, или слике, покупио из тих снова.
7. Kоја још уметност осим песничке и због чега управо та?
Тешко питање. Вероватно Вера, јер ваљало би бити такав уметник.
8. Је ли ово време читању противник?
Сами смо себи кандидати, могући противници, и сами бирамо хоћемо ли уз себе или против себе. Не треба кривити време, односни људе у том времену. Човек би требало да се као по моделу Јосифа Бродског, толико постиди, па да само себе мења, а да се Јеротићевски бори против своје ужасне природе. Јер је заиста ужасна.
9. Твој крај, крајолик, парче земље, обрис неба...
Не смем да Вам кажем.
10. На шта Те асоцирају ове три речи: брод, белина, сврж?
Пловидба,
Птица.
А сврж? Непознат ми је тај термин. Звучи као Срж. Али ако звучи, онда може и то да буде.
11. Има ли сунца у твојој поезији више или мање?
У мојој поезији сунца има и на почетку и на крају. Мрак се између те две тачке буни, и као такав, мисли да их избацује из теже. А заправо, само их растеже, до бесконачности.
12. Није ли свако воће рајско, а свако жртвовање паганско?
Може бити и жртвовање рајско, а воће паганско, ако се, ето, убере са погрешног дрвета, које само наличи на Прво.
13. Три слова и три броја?
В И Д, али само зато што се чита као ДИВ, када се погледа уназад.
8 8 8 – јер ме подсећају на три уздигнуте бесконачности.
14. Деси ли ти се кадгод да бациш или оставиш недовршену песму?
Да, као и свакоме. У питању је фолдер Реконструкција,
са којима долазим до Инструкција.
15. Питање за питаоца!
"О коме ти певаш, зашто и коме?“
„Обично не волим ово питање. Онај који да одговор на Зашто, мора да ће бити срећан човек, али само у очима других, јер као што знамо, велики одговори захтевају велику цену. „Kоме?“ је већ приближније: Говорим дрвећу и оно (од)говори мени, страсном мером. Само се не треба изгубити на путу."
9 РЕЧИ КОЈЕ СУ ИМ ИЗ НЕКОГ РАЗЛОГА ЗНАЧАЈНИЈЕ ОД ОСТАЛИХ
СЕЋАЊЕ
ДРВО
СМРТ
ОБАЛА
СТРАЖАР
РЕКА
ПУЧИНА
ОДЛАЗАК
СНОВИ
***
Мердевине су ми блиске
зато овим путем
отварам сезону лова на звезде
То је довољно
за реинкарнацију очних капака
за један пар очију
који је годинама уназад
молио да се роди
ПАЛМИНО ДРВО ИЛИ
ЛИСИЦА ЖЕЉНА РЕЛИKВИЈА
Реци свом духу да се не умара
сâм долазим до смисла и када се он
не назире
Недељом у 16.27 замишљам
да у наручју
прибирам плодове твоје косе
из Атлантиде
из стихије потопљених шума
А чекам на песку
јер знам да је плима на
мојој страни
да најлепше камење увек
заврши на обали
Знам
да када се Земља накашље
једна лисица
проналази шкољку
у којој живе
зачеци ове песме
УЛИЦА ХИПЕРБОРЕЈСKА ДРВО ДО РЕKЕ
ГРАНА 220
Моја домовина је једна пољана
где утопија није одбачена као могућност
Ту смо после ручка
грлили дрво маслине
и предвиђали
да ли ће га неко сутра волети
Онда је дошао настанак света
јер неко се озбиљно
играо Бога
Наша домовина је била мртва
а ми смо добили карту за исељење
Зато смо овде
Зато пишемо поезију
Извор: Кућа добрих вести
