Тиме је ово вредно дело персијске књижевности ушло на тржиште књига Србије и балканског региона.

У предговору „Дивана“ наведен је део обраћања вође Исламске револуције ајатолаха Хаменеија на церемонији отварања Хафезовог светског конгреса 1988. године. У том одломку се наводи:

„Хафез је несумњиво најсјајнија звезда персијске културе и персијске поезије. Током ових неколико векова до данас немамо ниједног песника који је толико продро и који је толико присутан у дубинама и угловима нашег друштва и умовима и срцима нашег народа као Хафез.

Он је песник свих узраста и свих слојева, од самозаљубљених мистика, до писаца и песника са добрим укусом, до обичних мушкараца и жена нашег друштва, свако од њих је нашао своје срце у Хафезу. Он је песник чији је Диван најпродаванија и најшире објављивана књига, после Курана. Његов Диван је свуда у овој земљи и у многим кућама – или већини кућа – попут светиње постављен поред свете књиге. Он је песник који је спојио реч и смисао на најбољи начин, и који је у свакој категорији о којој је говорио, говорио најелегантније, најсажетије и најслађе.

Ван наше земље су говорили и писали о Хафезу и превели његов Диван на десетине језика и написали десетине књига о његовој биографији или његовом Дивану. Али Хафез још увек није у потпуности познат”.

Вреди напоменути да је ово друго издање Хафезовог „Дивана“ на српском језику и, као и прво, прилагођено је српском језику на основу превода познатог босанског мајстора Бећира Џаке и препева Слободана Б. Ђуровића, песника из Београда.

Посебност новог издања је у томе што је графички и језички прилагођено обичном читаоцу, а издавање од стране локалног издавача чини га доступним свим заинтересованим људима широм Србије и региона Балкана.

„Диван“ Хафеза Ширазија је објављен на 552 странице.

Извор: Кућа добрих вести