Ивона Бжезинова (1964) позната је чешка ауторка романа за децу и младе. Докторирала је чешки језик и књижевност. Једно време је радила као асистент на катедри за чешке студије. Након селидбе у Праг почиње да пише књиге за децу и младе и постаје светски феномен у овом жанру. За свој рад добила је бројне књижевне награде укључујући Златну ленту, а била је номинована и за награду Магнезиа. У својим књигама превасходно је окренута темама које се баве мањинама, особама са посебним потребама, неизлечивим болестима и психичким проблемима.

Ивона Бжезинова је чешка ауторка многобројих књига за децу и омладину. Почела је средином деведесетих да пише књиге за малу децу, након што је завршила и докторирала студије чешке књижевности. У жанру књижевности за младе дебитовала је и бриљирала десетак година касније и постала светски феномен. Њена трилогија под називом „Девојке на повоцу“ суштински је потресла и свет тинејџера, али је била омиљена литература и међу збуњеним родитељима који су се нашли пред проблемима које доноси адолесцентско доба.

Још један важан и велики корак у каријери ове списатељице представља свакако веома важна књига и незаобилазна литература савременог доба, роман под називом Вичи тише, бато у одличном преводу Уроша Николића (Издавачка кућа Хеликс).

Прича о свакодневном животу аутистичног дечака Јеремијаша и његове сестре близнакиње Памеле, дирљива је и истинита прича о поремећају од којег нажалост пати све више деце и младих. Аутизам у данашње време не би смео бити табу тема, јер аутизам није нешто чега би се требало плашити, стидети или пред њиме жмурити на једно око. Ова реалистична, тешка и озбиљна књига ипак није ни на који начин трагична. Она нам показује да упркос свим тешкоћама које носи батин инвалидитет, живот има лепе стране ако се у њега укључе љубав, разумевање и подршка.

Бжезинова је сурову и истиниту причу испричала као неутрални посматрач, али је ретроспективе и унутрашње монологе писане курзивом доделила Памели, чији је лик заправо и носилац великог бремена породице. Она је ослонац не само бати, већ и мајци која се годинама бори против система, против комшија, против саме себе и одбија да бату стави у установу за ментално ретардиране. Та борба била би апсолутно узалудна без безусловне и безграничне љубави коју мајка има за обоје своје деце, и за Памелу – прерано одраслу, и за Ремија – физички сазрелог, али тешко ментално заосталог.

Роман је део едиције „Књижевни разговори са будућношћу“.

Ивона Бжезинова (1964) позната је чешка ауторка романа за децу и младе. Докторирала је чешки језик и књижевност. Једно време је радила као асистент на катедри за чешке студије. Углавном је била фокусирана на чешку литературу 19. и раног 20. века и објавила је низ стручних чланака у новинама на ту тему. Након селидбе у Праг почиње да пише књиге за децу и младе и постаје светски феномен у овом жанру. За свој рад добила је бројне књижевне награде укључујући Златну ленту, а била је номинована и за награду Магнезиа. У својим књигама превасходно је окренута темама које се баве мањинама, особама са посебним потребама, неизлечивим болестима и психичким проблемима.

Књиге Ивоне Бжезинове преведене су на бројне језике.

Извор: Кућа добрих вести