Чудо је узбудљив и атмосферичан роман смештен у Ирску XIX века, у време након Велике глади. У његовом средишту је прича о девојчици Ани О’Донел, која наводно преживљава без хране, и енглеској болничарки Либ Рајт, послатој да истражи да ли је реч о божанском чуду или о обмани.
На граници историјског трилера и психолошке драме, роман преиспитује однос науке и вере, трауме и наде, тела и духа. Домаћи читаоци ће имати прилике да роман читају у одличном преводу Владимира Д. Јанковића.
Роман "Чудо" ирске ауторке Еме Донахју започиње у суморном пејзажу Ирске XIX века, земље обележене траумом након Велике глади. У ово окружење стиже Либ Рајт, енглеска медицинска сестра школована под вођством Флоренс Најтингејл, како би надгледала једанаестогодишњу Ану О’Донел – девојчицу која, према тврдњама породице и заједнице, већ месецима не узима храну, али је и даље жива. Између рационалне посматрачице и детета које постаје оличење божанског провиђења, Донахју гради причу која измиче једноставним тумачењима и поставља питање: где престаје вера, а почиње обмана?
Роман се креће на танкој линији између историјског трилера и психолошке драме, али његова суштина лежи у преиспитивању односа науке и религије. Глад, која се у роману јавља и као колективно сећање и као интимно одрицање, постаје средишња метафора. Тело девојчице истовремено је и знак наде и опасна илузија, место на којем се сударају различити погледи на свет – емпиријско и догматско, индивидуално и заједничко, лично и политичко. Ема Донахју нас подсећа да потреба за чудом често извире из немоћи да се поднесе стварност, али и да свака вера, ако се доведе до крајности, носи у себи опасност.
Атмосфера романа обликована је са посебном пажњом: сиви хоризонти, мирис тресета и ритмови руралног живота стварају сцену у којој се свака реч и сваки гест претварају у набој. Ауторка не гради тензију спектаклом, већ суптилним детаљима, шапатима и тишином. У тој тишини одвија се и однос између Либ и Ане – сведен, али емотивно снажан однос који носи роман и остаје у сећању дуго након читања.
Чудо је много више од историјске фикције. То је роман о људској потреби да пронађе смисао у недаћи, о граници између наде и заблуде, о друштву које се ослања на чуда уместо на знање. Донахју показује како књижевност може постати простор у којем се преплићу наука и вера, и у којем питање живота и смрти никада нема једноставан одговор.
Извор: Кућа добрих вести
