У француском граду Компјењу, у специјалном вагону маршала Фердинанда Фоша 11. новембра 1918. године у 11 часова потписано је примирје у Првом светском рату, које је било на снази све до закључивања коначног мировног споразума у Версају 28. јуна 1919. године.

Победу у Великом рату Србија је несразмерно скупо платила. У до тада најстрашнијем сукобу који је свет видео, према подацима Конференције мира у Паризу 1919, Србија је изгубила 1.247.435 људи, односно 28 одсто целокупног становништва које је имала према попису из 1914. године, или 60 одсто мушке популације. Од тог броја погинуло је или умрло од рана и епидемије 402.435 војника.

Дан примирја у Србији је државни празник, а свечано и на највишем нивоу се обележава и у земљама победницама, попут Велике Британије, Француске, Италије, Русије, САД, Новог Зеланда и Белгије.

Србија се са поносом и пијететом сећа на стотине хиљада цивила и ратника, невино и јуначки пострадалих у борбама за одбрану и ослобођење домовине током четири ратне године – од 1914. до 1918.

Државна церемонија полагања венаца поводом обележавања 103. годишњице потписивања примирја, коју организује Одбор Владе Србије за неговање традиције ослободилачких ратова са Амбасадом Србије у Северној Македонији, биће одржана на Српском војничком гробљу у Битољу.

Церемонију ће предводити државни секретар Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Миодраг Капор.

У Београду се Дан примирја обележава полагањем венаца на Спомен-костурницу бранилаца Београда у Првом светском рату на Новом гробљу, као и на Француском војном гробљу код Спомен-костурнице руских војника страдалих у Првом светском рату и на гробљу Комонвелта.

Осим тога, церемоније поводом Дана примирја у Београду одржаће се и на Француском војном гробљу, код Спомен-костурнице руских војника страдалих у Првом светском рату и на гробљу Комонвелта.

Дан примирја ће у српској престоници обележен je изложбом "Дани рамонди, васкрсавајућих драгуља Балканског полуострва", која je у 12 сати бити отворена у Ботаничкој башти "Јевремовац".

На изложби, која ће бити отворена до 15. новембра, посетиоци ће моћи да се упознају са биологијом, екологијом и физиологијом Наталијине рамонде и српске рамонде, које ће бити и изложене.

Награда "Мајка Србија" Ђорђу Михаиловићу

Планирано је да чувар српског војничког гробља из Првог светског рата, Зејтинлика у Солуну, Ђорђе Михаиловић прими награду "Мајка Србија" за изузетан допринос у области односа матичне државе и дијаспоре.

Награду ће Михаиловићу у Конзулату у Солуну уручити министар спољних послова Никола Селаковић.

Увертира за обележавање празника било је почасно испаљивање десет плотуна са Савске терасе на Калемегдану.

У Србији је овај дан први пут званично обележен 2012. године.

Симболика Наталијине рамонде

Као главни мотив за амблем празника користи се цвет Наталијина рамонда, угрожена врста која расте на истоку Србије и на планини Ниџе на највишем врху Кајмакчалана, а на којој је српска војска под командом војводе Живојина Мишића водила жестоке борбе против Бугара како би створила услове за пробој Солунског фронта.

Симболика цвета је вишеструка, и због станишта, и због имена. Цвет је назван по краљици Наталији Обреновић, а познат је и као цвет феникс, јер чак и ако се потпуно осуши кад се залије може да оживи, што симболички указује на васкрс српске државе из пепела после Првог светског рата.

У амблему се појављује и мотив траке Албанске споменице, која се налази изнад цвета.

У наредном тексту доносимо вам занимљиве чињенице о првом светском рату. Великом Рату који је трајао од 1914. до 1918. године….

Где су се на једној страни бориле савезничке силе “Тројна Атанта” (Велика Британија, Русија и Француска) против Немачке, АустроугарскЕ и Италије познате под називом “Централне силе”

Додаћемо и то,да је први светски рат окончан потписивањем неколико мировних споразума, од којих је најважнији Версајски мир 28. јуна 1919, иако су силе Антанте потписале примирје са Немачком још 11. новембра 1918.године

Занимљивости о Првом светском рату

Иако изгледа на први поглед, да нема ништа занимљиво у рату и ратовању (што је и логично), ипак постоје неке занимљивости то јесте, занимљиве чињенице везане за овај први светски рат:

1. Први светски рат је шести најсмртоноснији конфликт у историји људске врсте..

2. Немци су били први који су у овом сукобу користили бацаче пламена, а који су пламен бацали и на даљину од 40 метара.

3. Више од 65 милиона људи из 30 различитих земаља борило се у Великом рату ( прво светском рату) а погинуло је око 10 милиона.На страни Антанте, погинуло је шест милиона, док су Централне силе изгубиле четири.

4. Било је преко 35 милиона цивилних и војних жртава у првом светском рату. Преко 15 милиона је погинуло, док је 20 милиона људи било рањено.

5. Сједињене Америчке државе први светски рат коштао готово невероватних 30 милијарди долара!

6. Русија је мобилизована највећу војску у Првом светском рату око 12 милиона људи. Више од три четвртине је погинуло, било рањено или нестало.

7. Британци су своје тенкове категоризовали као “мушке” и “женске”. Мушки тенкови су имали топове, док су женски имали митраљезе а први британски тенк је могао да иде брзином од 4,8 километара на час.

8. Операција пресађивања коже је измишљена током Првог светског рата.

9. Артиљеријска ватра је стварала невероватну буку. 1917. године, експлозиви који су уништавали немачке линије у Ипру, у Белгији, чули су се у 220 километара удаљеном Лондону!

10. Пси су коришћени као курири који су носили наређења до првих линија фронта у капсулама накаченим на њихово тело. Такође су постављали надземне телеграфске жице.

11. Велика Берта је била немачка хаубица тешка 48 тона, која је име добила по супрузи свог изумитеља Густава Крупа. Могла је да испаљује гранате тешке скоро тону на даљину од 15 километара. Међутим, било је потребно 200 људи да је склопи за шест сати. Немци су имали 13 оваквих мега топова.

12. Најуспешнији пилот у целом рату је био фон Рихтхофен, познати “Црвени барон”. Он је оборио 80 савезничких авиона, а погинуо је изнад Амијена. Најуспешнији са стране сила Атанте је био Француз Рене Фонк, који је оборио 75.

 .

13. Многи Американци се нису слагали са тиме што њихова земља одбија да уђе у рат, па су ратовали у француској Легији странаца и одлазили у британске и канадске војне редове.

14. Почетком 1917. британски криптографи су дешифровали телеграм немачког министра спољних послова Артура Цимермана упућен амбасадору у Мексику, са инструкцијама да се Мексико погура у инвазију на САД. Чували су то као тајну месец дана како би у правом тренутку натерали Вашингтон да уђе у рат.

15. Гаврило Принцип је “срушио” четири империје: Османску, Аустро-угарску, Немачку и Руску!

16. Ратовало се на сваком океану и на скоро сваком континенту, али су се углавном жестоке борбе водиле у Европи.

17. Мрежа шанаца у Првом светском рату протезала се на готово 40.000 километара.

18. 274 немачке подморнице потопиле су укупно 6.596 бродова, а најуспешнија од свих је била У-35 која је потопила 224 брода.

19. Француска, а не Немачка, била је прва земља која у овом конфликту употребила бојни отров, августа 1914. године. Немци су то урадили јануара 1915. године против Руса.

20. Иперит, хемијско оружје које ствара пликове на кожи и плућима, био је кориштено током Великог рата, али због његове непредвидљиве природе, нико га није желе користити током Другог светског рата.

21. Немци су бацили око 68.000 тона гаса, а Британци и Французи су бацили 51.000 тона. Укупно је 1,2 милиона војника умрло од гаса, а у 91.198 случајева смрти су биле споре и ужасне.

22. Коришћено је 30 различитих врста бојних отрова.До 1918. године гас-маске су биле тада прилично поуздане. На крају рата многе земље су потписале споразум по коме се употреба овог оружја забрањује у ратовима

23. Први светски рат је донео употребу митраљеза. Углавном су сви били засновани на “максиму” који је тежио око 45 килограма и испаљивао 450-600 метака у минуту. Зато се каже да неко “лупа к’о Максим по дивизији”.

24. Велики број војника се никада није опоравио од “гранатског шока” који је доживео током рововског рата и до краја живота је патио од дијареје, несанице, многи су престали да причају, или су цвилели сатима, трзали се неконтролисано.

25. Мада американци нису Индијанцима дали држављанство све до 1924. године, 13.000 индијанаца њих је служило у војсци током првог великог рата.

26. Више од 200.000 америчких црнаца је такође било у овом рату, али само 11% као борци. Остали црнци су копали ровове, истоварали и утоварали робу, градили путеве итд. Служили су у 92. и 93. сегрегационој дивизији.

27. Немци су током рата у просеку пресецали сваку четврту савезничку поруку и успешно су дешифровали све кодове. Све се променило када је амерички командант почео да користи Чоктау Индијанце који су свој изузетно сложени језик ставили у службу Антанте.

28. Више од 500.000 голубова носило је поруке између главних штабова и првих линија фронта.

29. На Бадње вече 1914. године војници са обе стране фронта су једни другима певали божићне песме. Војници на две трећине фронта су на Божић прогласили примирје које је на појединим местима трајало и недељу дана. Наредне године, стражари на обе стране су примили наређење да убију свакога ко покуша да понови овај перформанс.

30. Харлемски паклени борци су били амерички црнци који су због свог херојства у првим линијама фронта одликовани француским Ратним крстом. У Америци су њихова дела потпуно била игнорисана.

31. Најдекорисанији амерички војник током Првог светског рата била је Алвин Калам Јорк који је водио напад на немачко митраљеско гнездо, запленивши 32 митраљеза, убивши 28 немачких војника и заробивши још 132. Кући се вратио са Медељом за храброст, унапређењем у чин наредника, француским Ратним крстом и поклоном од 400 ари обрадиве земље.

32. Највећи губитак у историји британске армије догодио се у Бици на Соми када је у једном дану живот изгубило 60.000 њихових војника.

33. Први светски рат је од САД направио најмоћнију војну силу на свету. Док је од Русије направио комунистички Совјетски Савез који је променио заувек ток историје. Стручњаци се слажу да је ово најбитнија последица овог конфликта.

34. Овај сукоб је урадио много и за еманципацију жена које су током њега доказале да могу да раде мушке послове једнако добро као и “снажнији пол”. 1918. године већина жена старија од 30 година добила је у Великој Британији право гласа, док су жене у Америци то исто право уставним амандманом.

35. Српска војска била је шеста по броју жртава у првом светском рату, са 633.500 мртвих. Најсмртоноснија је била Офанзива од сто дана која се одиграла између 8. августа и 11. новембра 1918. године и која је однела 1.855.369 живота.

Извор: Кућа добрих вести