Јарослав Пап је рођен 7. јула 1957. године у Лалићу, где је похађао основну школу. Средњу фотографску школу "Ђорђе Зличић" завршио је у Новом Саду. Фотографијом је професионално почео да се бави 1984. године, у редакцији новосадског "Дневника", где је прошао пут од фоторепортера-приправника до уредника фотографије.

Од 2013. године радио је као фоторепортер и уредник фотографије у Новинској агенцији Тањуг, а од 2018. и у Радио-телевизији Војводине.

У изузетно богатој каријери је, уз остало, пратио и снимао бурне догађаје везане за преврат у Румунији крајем осамдесетих, ратна збивања у Источној Славонији, Барањи западном Срему почетком деведесетих, и агресију НАТО алијансе на СР Југославију 1999. године.

Преко 1.000 његових фотографија о тим догађајима емитовано је у земљи и иностранству, посредством најеминетнијих светских новинских агенција са којима је сарађивао, од Асошијетед преса до Ројтерса.

Готово четири деценије континиурано је пратио и бележио и све друге догађаје, од локалних до међународних, попут сусрета светских лидера на Санктпетербуршком самиту одржаном 2017. године.

Ипак, Папова прва и права фоторепортерска љубав била је снимање природе, пре свега у Војводини. На стотине његових фотографија биљног и животињског света објављено је у најпознатијим домаћим и страним магазинима посвећеним природи, што му је донело и изузетан међународни углед.

Имао је више од 60 самосталних изложби, а био је и оснивач Фотографског покрета "Фото лов" који окупља пре свега младе фотографе решене да, као и он, живе са природом и у природи, а не поред ње.

Фотографијом је професионално почео да се бави 1984. године, у редакцији новосадског „Дневника”, где је прошао пут од фоторепортера-приправника до уредника фотографије.

Од 2013. године радио је као фоторепортер и уредник фотографије у Новинској агенцији Тањуг, а од 2018. и у Радио-телевизији Војводине.

Готово четири деценије је пратио и бележио и све друге догађаје, од локалних до међународних, попут сусрета светских лидера на Санктпетербуршком самиту 2017. године.

Ипак, његова прва и права фоторепортерска љубав била је снимање природе, пре свега у Војводини.

На стотине његових фотографија биљног и животињског света објављено је у најеминентнијим домаћим и страним магазинима посвећеним природи.

Током изузетно богате каријере, Јарослав Пап је добио низ престижних домаћих и међународних признања.

Поред осталих, то су Прва награда за фото-репортажу из Румуније о паду Н. Чуашескуа ("Дневник" 1990.), Прва награду за спортску фотографију године у Југославији (Тањуг, 1996), Друга награда за фото-репортажу "НАТО бомбардовање" (Прес центар Војске Југославије 1999.), Прва награда на конкурсу "Екологија" за фотографију тровање Тисе цијанидом ("Дневник" 2001.).

Ту су и Прва награда за фотографију године у категорији "Природа" за "Кошутин скок" (Агенција Бета, 2006.), Награда "Фотографија године" за најдуховитију фотографију (Агенција Бета, 2008.), награде "Златна Ника" за фото-репортаже "Јутро, шума, рика" и "Поплаве на Дунаву 2013" (Фестивал новинарске репортаже ИНТЕРФЕР, 2012. и 2013.), Награда "Зелени лист" (Радио Београд и Покрет горана Војводине, 2014.), Фоторепортска награда поводом Дана Тањуга (2017), Награда "Златно перо" (Друштво новинара Војводине, 2017) и Прва награда за колекцију фотографија "Живот у Еврорегији Дунав-Криш-Мориш-Тиса" (2017), подсећа Радио-телевизија Војводине.

Културни центар Војводине "Милош Црњански" издао му је 2020. године ексклузивну монографију "Војводина – четири годишња доба". У њој је обухваћен раскошан и непоновљив опус великог мајстора, а равница коју је бескрајно волео представљена у свим њеним најлепшим и најраскошнијим нијансама.

Иза Јарослава Папа су остали супруга Ксенија и син Андреј на којег је пренео љубав према објективу и који већ увелико хода очевим стопама.

Отишао је вољени Јарослав Пап, добри дух из света фотографије

Отишао је један од највољенијих људи из света медија, који никад није био у првом реду, али је умео да ухвати прави тренутак и пошаље најбољу фотографију. Није било онога ко није волео ненаметљивог великана фотографије, учитеља и доброг колегу Јарослава Папа. На комеморацији у новосадском Културном центру међу више од 100 људи, уз супругу Ксенију и сина Андреја, био је велики број старијих и младих који су око врата имали професионалне фотоапарате, брисали сузе, с неверицом гледали у фотографију Јаре у покрету, с њим се чули и договарали да се виде, били на догађајима пре само који дан, а данас му одлазе на сахрану.

Један од најближих Јарославових пријатеља и колега Дарко Дозет, који је у име Фото асоцијације Војводине организовао комеморацију заједно са Удружењем новинара Србије и Радио-телевизијом Војводине, говорио је о поштовању које је гајио према Папу, подсетио да је он завршио средњу фотографску школу „Ђорђе Зличић“, а да је професионалну каријеру почео 1984. године у „Дневнику“.

О Папу су говорили генерални скеретар УНС-а Нино Брајовић, главна и одговорна уредница „Дневника“ Нада Вујовић, главни и одговорни уредник Првог програма РТВ Војводина Ненад Ћаћић, колега и пријатељ Ђорђе Вукмировић и градоначелник Новог Сада Милош Вучевић.

„Био је непоновљив и као фотограф, али и као човек. Иза себе је оставио јединствен опус фотографија величанствене природе своје Војводине, али и потресних догађаја који су обележили крај двадесетог века као што су преврат у Румунији, ратни сукоби и Источној Славонији, Барањи и Западном Срему и НАТО агресија на Савезну републику Југославију“, рекао је Нино Брајовић, генерални секретар УНС-а опраштајући се од Папа.

Брајовић је говорио о професионализму и Јарославовој личности и да је, као такав, представљао у најбољем светлу Удружење новинара Србије .

„Од немерљиве вредности је да се управо по таквим професионалцима и људима као што је Јарослав еснафска организација препознаје. Хвала му на томе“, рекао је Брајовић.

Уредница „Дневника“ Нада Вујовић подсетила се недавног дугог разговора са Јарославом у ком су причали о свему, јадали се једно другоме, као колеге, као пријатељи, договорили се да „када прође ово све“ попију кафу...

„Ми новинари смо посебна врста. Кад неког не волимо, онда га не волимо и тачка. Кад неког волимо онда га волимо заувек. Јарослава Папа смо волели, његове фотографије, његов дух. Волели смо и кад се наљути, кад се смеје“, рекла је Вујовићева.

Уредник Првог програма РТВ-а Ненад Ћаћић објашњавао је да нема тих речи и епитета којима би могао говорити о Јарославу. Рекао је да не зна особу која није волела и није имала добро мишљење о њему.

„Младе генерације би рекле да није имао чип са минусом, чип негације, чип нечега лошег. Код њега то није постојало. Његов свет је био саткан од доброте. Задња три дана имамо стотине људи које осећају да су остале без нечега свог“, рекао је Ћаћић који је описао Јарослава послуживши се опроштајном поруком са друштвених мрежа „Врхунски уметник са срцем детета и снагом дива“.

Пријатељ и вишедеценијски Папов колега Ђорђе Вукмировић описао је његову љубав према природи, говорио о њиховој нераскидивој вези.

„Поседовао је невероватну способност да у свакој од непрекидних и непредвидивих мена природе препозна и трајно забележи најлепши и најдрагоценији тренутак, онај који се неће никада више поновити“, рекао је Вукмировић.

Папа је описао као човека који је најбоље познавао сваки кутак ритова и столетних шума Подунавља, препуних моћних јелена капиталаца и елегантних кошута, као и тајне бачких равница.

Градоначелник Новог Сада Милoш Вучевић је рекао да је Јарослав био као неки добри Деда Мраз, на свим догађајима. Никад наметљив, увек по страни, а увек на правом месту у правом тренутку.

„Никада у првом реду, а увек са правом фотографијом или правим моментом. То могу само велики уметници и зналци. Не морате бити стручњак за фотографију и медије. То просто можете да видите“, рекао је Вучевић.

Вучевић се присетио отварања изложбе фотографија Дарка Дозета где је приметио да су се сви фотографи окупили око Јарослава, као око учитеља.

„То не можете да намећете. То је професионално поштовање које стичете с годинама“, рекао је Вучевић и додао да је учио о природи војвођанске равнице управо од Папа и да је она, поред породице, била његова највећа љубав.

У Нови Сад дошли су и београдски фоторепортери и Папови пријатељи, међу њима и Срђан Илић који је препричао разговор који је имао са Јарославом, у ком му је препоручивао да „повуче ручну“, да не ради толико. Радио је за РТВ, Танјуг, фотографисао за Град Нови Сад. Дан када је изненада преминуо, кажу, био је најтоплији, није спавао, са једног новинарског посла отишао је на други...

Извор: Кућа добрих вести/РТВ/УНС