A+ A A-

ЛЕТЊЕ ВЕЧЕ УЗ ДОБАР ПРОВОД: Филмски фестивал у Сопоту - СОФЕСТ 2021

Оцените овај чланак
(2 гласова)

sofestslikaУ извршној продукцији Центра београдски фестивала ЦЕБЕФ и у сарадњи са Центром за културу општине Сопот, од 11.до 17.јула ове године у космајској варошици Сопот биће одржан 49.по реду филмски фестивал СОФЕСТ 2021, засад једини фестивал домаће филмске продукције, најавили су на конференцији за медије у Скупштини града Београда, оргазатори ове манифестације.

 

Љубитељима филмске уметности СОФЕСТ ће ове године пружити јединствену прилику да прате проширени програм двогодишње домаће филмске продукције, с обзиром на то да фестивал минуле, 2020. није одржан из познатих разлога присуства епидемије Ковид 19. у нашој земљи, као и у свету, најавио је уметнички директор Фестивала Александар Аврамовић.

 

Он је навео да ће током седам дана Фестивала бити приказана 23 филмска остварења у такмичарском делу програма, затим четири филма ван конкуренције, као и четири филма за децу.

 

Он је дао свој осврт на манифестацију подсетивши на почетку да, иако је корона одложила прошлогодишње издање фестивала, следећа година је та која је предвиђена за прославу лепих сећања и стваралаштва јер се тада навршава 50 година од када су одржане прве “филмске свечаности слободе”.

 

“Због тога смо поносни што и „Статуета слободе“ траје као признање за слободну уметничку мисао и што је, дуготрајно обележје најбољих у нашем филмском стваралаштву. Наша статуета је ових дана нарасла до статуе, заувек видљиве скулптуре, на најважнијој сопотској локацији, испред биоскопске сале Центра за културу.” Напоменуо је да ће предстојећа филмска смотра у Сопоту је више него репрезентативни узорак двогодишње продукције и уметничких домета српског филма.

 

Александар Аврамовић је истакао да ће се филмом “Упркос магли” одати пошта великану српске, југословенске и европске кинематографије, Горану Паскаљевићу који нас је у међувремену заувек напустио. У име фестивала, исказао је неизмерну захвалност и поштовање десетинама филмских уметника и радника, који су се, у минуле две године, преселили у вечност.

 

 

Сви они су своја знаменита дела и велика знања уградили у трајање и достигнућа нашег Фестивала.

 

С посебним пијететом Александар Аврамовић је најавио награде за животно дело 49. ФФС. Постхумно ће ова награда припасти Вери Баронијан, једној од најистакнутијих филмских и телевизијских монтажерки.

 

„Публика у Сопоту ће имати прилику да поздрави велику даму српског и југословенског филма, позоришта и телевизије, недостижну уметницу Миру Бањац. Она ће Статуету слободе имати права да доживи и као захвалност за своју младалачку храброст, када је, са пушком у руци, учествовала у херојским борбама за ослобођење Југославије од фашизма. И победила, као и у уметности глуме у деценијама које су следиле, до данашњих дана. У њену част, у Галерији Цзк Сопот гостоваће изложба Позоришног музеја Војводине ЛИЦА МИРЕ БАЊАЦ, а очекује нас и пригодан стручни скуп о њеном великом делу.”

 

Најавио је свечаност отварања на којој ће наступити Уметнички ансамбл Министарства одбране „Станислав Бинички“, којима ће се придружити увек радо виђена фолклорна група КУД „Космај“ из Сопота. Празник за слух и вид ће комплетирати традиционални ватромет.

 

Такође, Аврамовић је скренуо пажњу да ће за Београђане, који не могу да дођу у Сопот, најбољи филмови овогодишњег фестивала, бити приказани у програму СОФЕСТ ПЛУС у Дому омладине у Београду, у понедељак, 19.јула. Улаз је бесплатан, као и за све пројекције у Сопоту. Аврамовић је напоменуо и да ће укупном богатству овогодишњег фестивалског програма допринети аутори и сарадници шест студентских кратких играних филмова. Филм је уметност за све генерације, па ни у овом фестивалском издању неће изостати програм за децу сачињен од четири наслова. Публика у Сопоту ће имати прилику да види 36 филмова, истакао је уметнички директор фестивала, и додао да су у Сопоту, фестивалски дани време славља и лепог расположења, како за домаћине, тако и за госте.

 

Навео је имена чланова жирија фестивала, то су Слободан Скерлић, редитељ; Милан Никодијевић, продуцент и Јован Марковић, сценариста.

Сузана Анастасов Марковић, директорка центра за културу у Сопоту, је у име домаћина центра за културу поздравила присутне, и пожелела добродошлицу медијима. Истакла је да је Филмски фестивал у Сопоту једна од највећих културних манифестација у општини Сопот, где се због ње организују доласци, годишњи одмори и да се једва чека њен почетак.

Председник општине Сопот и председник Одбора фестивала Живорад Милосављевић подсетио је да је Град Београд уврстио сопотски фестивал у значајне манифестације од интереса за град и самим тим подигао на виши ниво оно на чему се годинама у Сопоту радило. “Цебеф покрива послове које ми практично не бисмо могли сами да обавимо, а Град Београд, самим тим што води рачуна о овој манифестацији, доприноси заједничком циљу ширења и децентрализације културних дешавања. Као резултат тога, публика долази на фестивал и из околних шумадијских општина, а захваљујући овом фестивалу многи ствараоци постају “становници Сопота” што подстиче културни и привредни развој општине”, рекао је Милосављевић.

 

Посебан додатак овој јединственог манифестацији, која наредне године обележава значајан јубилеј, пола века свог постојања, биће и кратки филмови младих аутора.

 

Организацији су најавили и богат пратећи програм и позвали филмски публику да наредних дана посети Сопот.

 

 

Извор: Кућа добрих вести


Последњи пут измењено петак, 09 јул 2021 15:15
Зорица Д. Марковић

Новинар ТАНЈУГ-а, у време када је државна новинска агенција била у светском врху по поузданости, брзини и професионалним стандардима. У сјајном окружењу великих ауторитета, имена која су ушла у историју српског новинарства, правом попришту духа, годинама ,,пекла", занат и научила најважније – нема краја, на себи се ради до краја живота, учиш док си жив. У таквом Танјуг-у прошла сам готово све редакције, последњих десетак година пратила сам здравство и екологију.
У време распада бивше Југославије, када је Танјуг постао партијско оруђе, напустила сам ту кућу, желећи да памтим само оно што је било добро у њој. Готово деценију потом провела сам у, тада тек рођеној новини, БЛИЦ-у. Млада новина, тим пун заноса и ентузијазма правио је нешто чега до тада није било на домаћем тржишту информисања. Радозналост ме је одвела из Блица, а као коаутор сценарија у сарадњи са редакцијом Научно-образовном програма РТС-а пуне две године радила сам на реализацији серије ,,Здравствени водич" од 22 епизоде, свака у трајању од по 30 минута, без реклама и тзв ,,сече". Ова серија доживела је више реприза и приказивања и на другим тв кућама широм бивше Југославије.
Добар део времена провела сам у невладином сектору, водећи удружење Клуб Здравље које се залагало за доношење Закона о заштити права пацијената и у томе и успело. Закон је усвојен у априлу 2013. године. Ратификацију Декларације из Овиједа, која регулише клиничка истраживања лекова и учешће пацијената у тим истраживањима, на иницијативу Клуба Здравље, Скупштина Србије спровела је 2011.године. Годину дана провела сам на месту директора Медија центра Клиничког центра Србије.
Сарађивала сам са великм бројем новина, часописа, недељника, магазина: Политика, Дневник, Вијести, НИН, Глас осигураника, амерички лист Србобран, јапански DIAMOND, црногорски ДАН, DINERS магазин, NEWS магазин, Геополитика, ревија ТРАГ, ревија 92, сајтове NSPM....
Рођена у Београду (08.06.1948), где сам похађала и завршила све школе, од основне ,,Браћа Рибар" ( данас ,,Краља Петра I") , преко чувене Прве београдске гимназије до Медицинског факултета. У новинарству сам се обрела стицајем неких животних околности, заволела тај посао и остала заувек. Поносна сам мама једног сина и своје ћерке, бака две дивне унуке. Музика и природа су моја велика љубав. Никада нисам престала да се дружим са планинарима, дугогодишњи сам члан ПД Победа, пасионирани трагач за неосвојеним даљинама, планинама, рекама, сваке године обавезно се дружим са пријатељима на неком рафтингу. Певање и музика ме испуњавају од ране младости, певала сам у КУД ЛОЛА, а након вишегодишње паузе обновила певање у КУД Ђока Павловић, потом у хору Браћа Барух. Сада певам у дивној земунској дружини, хору ОДЈЕК.
Мој сан да пишем само о добрим и племенитим стварима, надам се, моћиће да се реализује у сарадњи са кућом ДОБРИХ ВЕСТИ, где сам се поново срела са мојим драгим колегама из оног негдашњег Танјуга, из времена када је то била кућа за поштовање.

Остави коментар

Поља обележена (*) су обавезна. Основна употреба HTML кода је дозвољена.

...:::.„Кућа добрих вести“ не сноси одговорност за садржаје линкова који воде на друге интернет странице (спољашње везе) .:::... © Кућа Добрих Вести 2015

Пријави се или Региструј се

Facebook корисник?

На сајт се можете пријавити и са вашим Facebook налогом.

Пријави се са Facebook налогом

ПРИЈАВИ СЕ

Региструј се

Регистрација корисника
или Одустани