Кућа Добрих Вести

Login

Kонференција Култура у доба пандемије

Оцените овај чланак
(2 гласова)

dobapandemijeererererОнлајн конференција „Култура у доба пандемије“ коју организује компанија Kolor Media Communications, под покровитељством Министарства за културу и информисање, одржана је данас.

 

На конференцији је учествовала министарка културе и информисања Маја Гојковић, а поред ње на отварању конференције говорили су Мери Кумбе, заменик министра културе Републике Албаније, Крешимир Партл, државни секретар у Министарству културе и медија Републике Хрватске, др. Игнација Фридл Јарц, државни секретар у Министарству културе Републике Словеније и Сувад Џафић, помоћник министра за науку и културу у Министарству цивилних послова Босне и Херцеговине.

 

Министарка културе и информисања, Маја Гојковић том приликом је истакла “Како би се супроставили овом изазову који представља пандемија ковидом 19, важно је да размотримо и осмислимо и модел регионалног приступа, у превазилажењу ефекета пандемије у области културе. У том погледу, наша досадашња регионална сарадња у овој области одвијала се у склопу ширих иницијатива и организација. До сада није успостављена специфична културна платформа регионалне сарадње, иако је чињеница да су поједине установе културе учествовале у регионалним и европским иницијативама. Данашња конференција могла би се разумети и као начин унапређења досадашњих облика сарадње у области културе. Први корак ка томе је да међусобно представимо најбоље праксе и најзначајнија искуства у погледу мера које свако од нас у својој земљи предузима.”

 

Министарка је даље објаснила које све кораке је конкретно Србија предузела на свом путу да победи овај вирус и нагласила да иако је финансијски аспект, мере владе које су биле усвојене, веома битне за све запослене у култури, пођеднако је важан и наставак рада културних институција у оном домену који не угрожава здравље људи. Такође, дигитализација културних садржаја је убрзаним темпом постала неопходна за дугорочно одржање овог сектора.

 

“Од посебног је значаја и уочљиво увећање буџета за културу Републике Србије за наредну годину, који је добио и развојни карактер. Другим речима, улагање у културу представља не трошак, већ инвестицију у будућност “ закључила је министарка Гојковић.

 

Епидемиолошке мере ради одржавања здравља становништва које су у свим државама успостављене су понајвише онемогућавале да културне институције обављају своје активности као пре епидемије. Општи закључак који можемо навести је да су све земље у региону су из државног буџета помагале културу и тако и све који раде у културним институцијама а и независне уметнике. Посебно је значајно што је већина држава за наредну годину или повећала или одржала на истом нивоу буџет планиран за културне активности и то можемо схватити да је значај културног стваралаштва за становнике постао очигледнији у овим неузвесним временима.

 

Након уводних излагања министара региона, искуства својих држава када је утицај пандемије на културу у питању, кроз примере добре праксе дали су следећи амбасадори и представници дипломатског кора Њ.Е. Жан Луј Фалкони, амбасадор Француске, Њ.Е. Амр Алгувејли, амбасадор Египта, Њ.Е. Николаус Лутероти, амбасадор Аустрије, Њ.Е.Томас Шиб, амбасадор Немачке, Њ.Е. Мохамед Амин Белхаж, амбасадор Краљевине Марока, Њ.Е. Кимо Лахдевирта, амбасадор Финске, Њ.Е. Алберто ди Лука, амбасадор Сувереног Малтешког реда, Њ.Е. Субрата Батачарџи, амбасадор Индије, Њ.Е. Мохамед Чандра, амбасадор Републике Индонезије, Њ.Е. Радко Влајков, амбасадор Бугарске, Њ.Е. Сем Фабрици, амбасадор и шеф Делегације Европске Уније, Петер Броњн, директор Британског Савета за Србију и Западни Балкан, Јоаким Верн, заменик амбасадора Шведске, Паола Кордоне, директор Италијанског института за културу у Београду.

 

Амбасадори су у својим обраћањима скренули пажњу на више питања и заиста својим примерима дали изузетне смернице за будуће културне пројекте који се могу спроводити и у Србији и у региону. Битно је сачувати здравље људи, поштовати епидемиолошке мере и пронаћи моделе кроз које ће култура наставити да живи.

 

Њ.Е. Жан Луј Фалкони, амбасадор Француске је истакао важност специјалних програма за уметнике, као што они имају у својој земљи где кроз тај програм, уметници који су признати у својим областима чак и када су онемогућени да обављају своје професионалне задатке могу бити плаћени јер их овај програм штити и влада га признаје. То је добар пример праксе како се индивидуалним уметницима може помоћи.

 

Њ.Е. Мохамед Амин Белхаж, амбасадор Краљевине Марока рекао је како бисмо одржали ниво културних дешавања на располагању нашим суграђанима показало се као једини исправни пут повећање дигиталне понуде и тако смо сва дешавања, конференције, представе, концерте, посете музејима и галеријама и остале културне активности.

 

Њ.Е. Кимо Лахдевирта, амбасадор Финске је истакао једну јако важну ствар коју би сви приликом креирања садржаја за дигиталне канале требало имати на уму. Сав садржај чак и онлине подлаже ауторским правима и треба добити дозволу за коришћење свега што нисмо директни власник јер у овим временима је посебно важно водити рачуна о свим облицима права интелектуалне својине.

 

“Култура не стаје” рекла је Паола Кордоне, директор Италијанског института за културу у Београду, што је и назив званичне кампање коју спроводе у Италији и додала “иако је постојала и још увек постоји потреба да се све дигитализије и да се сав културни садржај пребаци на дигиталне канале то не значи да је квалитет овог садржаја опао, штавише отвориле су се нове могућности, може се доћи до много више људи, у садржају се може уживати из топлине свог дома и многи ефекти који нису могући уживо се сада могу користити. Заправо, ова ситуација је отворила дебате који модел је бољи за културно ствараштво и контакт са публиком.”

 

Након инспиративних уводних излагања и обраћања имали смо прилику да кроз два панела више чујемо о раду конкретних културних институција и како су се они организовали за време пандемије и како даље док не стигне вакцина.

 

Први панел на конференцији Како је корона угасила светла рефлектора?! окупио је челне људе институција културе у региону. Говорили су Зана Цела, директор Народног позоришта за оперу и балет Албаније, Катарина Коцевска, директор Драмског позоришта у Скопљу, Горанка Хорјан, директор Етнографског музеја у Загребу, Тијана Палковљевић Бугарски, управница Галерије Матице Српске, др. Барбара Јаки, директорка Народне галерије у Љубљани, Младен Бањац, кустос Музеја савремене уметности Републике Српске, Неда Кнежевић, директорка Музеја Југославије и Данијел Видовић, директор Хрватског дома "Херцег Стјепан Косача" у Мостару.

 

Закључци панела су да су све институције културе успеле да део свог садржаја представе кроз нове канале, да анимирају своју публику чак и на даљину кроз занимљиве пројекте и то је одлично прихваћено од стране публике. Ипак, сви са нестрпљењем желе да врате публику у своје просторије јер култура треба да живи и уживо и у виртуелној стварности.

 

Зана Цела, директор Народног позоришта за оперу и балет Албаније нам је представила више пројеката које су покренули, читав спектар онлине активности су имали у протеклом периоду. Најупечатљивији је Пратите оперу у пиџами што је опција коју публика никад раније имала. Посебно је истакла да су медији и публика одлично прихватили све њихове акције у циљу одржавања садржаја, што није случај са спонзорима који су се махом повукли међутим држава која је и највећи финансијер је одржала ниво улагања на истом нивоу као и пре пандемије.

 

Катарина Коцевска, директор Драмског позоришта у Скопљу је истакла да је њихово позориште било затворено због великог броја зараженог. Успели су да отворе летњу позорницу која је лепо прихваћена од стране публике. Када су успели да отворе позориште, то је било за мањи број људи уз праћење епидемиолошких мера.

 

Горанка Хорјан, директор Етнографског музеја у Загребу је истакла на техноће са којима се сусрећу јер је у питању специфична делатност која користи алате који се баш и не подударају са новом виртуелном стварношћу јер је тешко дигитално представити шта све они раде.

 

Тијана Палковљевић Бугарски, управница Галерије Матице Српске је представила пар занимљивих предлога како да један музеј и даље има одличан програм чак и у тешким временима. Један од примера је да су сваке недеље у посебној просторији издвајали по једно уметнично дело заједно са каучем где су у индивидуалним посетама грађани имали могућност да на миру уживају у делу. Тренутно је у току нова акција посвећена празницима и одазив је заиста невероватан.

 

Неда Кнежевић, директорка Музеја Југославије је истакла да музеј и пре пандемије користио дигиталне канале за промоцију свог садржаја што им је увелико олакшало да такву комуникацију продубе и управо зато су организовали за социјалне мреже две кампање #останиумузеyу и #yудом које су биле јако пропраћене у свим државама бивше Југославије.

 

У другом панелу “Да ли је уметност позитивна на Цовид 19” дискутовало се на тему опстанка културне сцене региона уколико нам не стигне вакцина за културу. Може ли култура опстати без те вакцине, колико уметност зависи од буџета, нека су од питања на које су одговоре покушали дати Клоди Менегри, директор центра "Мусеум оф Стyле - Етхно Вибес" Албанија, Искра Гешоска, оснивач и председник Асоцијације за развој критичке теорије, социокултурног активизма и савремене уметничке праксе "Контрапункт", Слађана Бојковић, Историјски музеј Србије, Ђурђа Папазоглу, директорка МАП - Музика наде, Весна Латиновић, директор Галерије Бел Арт, директор и оснивач Фестивала савремене уметности "Дунавски дијалози", Алеш Штегер, програмски директор издавачке куће Белетрина, Словенија и Јусуф Хаџифејзовић Чарлама, независни уметник, Босна и Херцеговина.

 

Закључци панела су да се мора наћи начин да уметници покажу своја дела. Треба водити рачуна о здрављу грађана, с тим да им треба и омогућити да раде и привређују а уколико немају публику онда је њихов рад онемогућен. Држава и сви актери у културној делатности морају радити заједно како би дошли до прихватљивих решења за све погођене стране. Неизвесност када ће тачно вакцина стићи и када ће се највећи део становништва вакцинисати оставља пуно простора за неизвесност и није довољно само се ослонити на њу. Док она не дође мора се наставити са радом.

 

Конференција је успешно успела да скрене пажњу на јако важна питања и приде су сви учесници са конкретним примерима деловања успели да размене идеје и ставове како се може радити иако смо ограничени епидемиолошким мерама. Сигурно је да ће ова размена информација на регионалном и међународном нивоу изродити нове планове и акције који ће брисати границе и где ће сви заједно радити да културне активности не стану.

 

Извор: Кућа добрих вести


Последњи пут измењено четвртак, 17 децембар 2020 20:51

Остави коментар

Поља обележена (*) су обавезна. Основна употреба HTML кода је дозвољена.

...:::.„Кућа добрих вести“ не сноси одговорност за садржаје линкова који воде на друге интернет странице (спољашње везе) .:::... © Кућа Добрих Вести 2015

Врх Десктоп верзија