Ево шта знамо до сада о предлогу овог закона.

HIRE Act (Halting International Relocation of Employment Act) је предлог америчког закона који је у септембру 2025. представио републиканац Берни Морено (сенатор из Охаја). Он уводи додатни порез од 25% на тзв. outsourcing payments, који подразумева „исплате америчких компанија страним аутсорсинг фирмама које извозе америчким потрошачима”.

Такође, укида се порески одбитак тих плаћања, а америчке фирме мораће да пријаве све уговоре о аутсорсингу. Прикупљена средства усмеравају се на америчке раднике, њихове преквалификације и развој вештина.

Основне уредбе HIRE Act-а

25% пореза на аутсорсинг: Уводи се стопа од 25% на сва плаћања америчких фирми страним добављачима ИТ услуга (outsourcing плаћања).

Укидање пореских одбитака: Укинута је могућност да се такви трошкови одбију од пореза, а америчке компаније ће морати да пријаве све уговоре о аутсорсингу.

Средства за обуку радника: Сав приход од тог пореза биће уплаћен у фонд за образовање и преквалификацију америчке радне снаге.

Српски ИТ сектор један је од најзначајнијих извоза у домаћој економији. Главна тржишта за српски софтвер су развијене економије САД, Велика Британија, Швајцарска и Немачка. То доказује да се аутсорсинг показао као веома ефикасан и исплатив модел пословања.

Најава HIRE Act-а већ је унела неизвесност у односе са америчким клијентима. Рецимо, индијски ИТ сектор, један од највећих на свету, суочава се са тиме да клијенти одлажу или поново преговарају уговоре.

Како је и Србија део глобалних ланаца аутсорсинга, свака промена утиче и на наше фирме, и то потенцијално на следеће начине:

Потенцијални утицаји на српски ИТ:

Одлагање послова: Већ се примећује да амерички купци постају опрезни – неки одлажу потписивање нових или ренеготирају постојеће уговоре док се у Вашингтону разматра предлог пореза.

Поскупљење услуга: Ако би закон заиста био усвојен, аутсорсинг услуге из Србије би знатно поскупеле. Анализе показују да би укупан порески терет (25% тарифа плус укидање одбитака) могао да повећа цену услуга и до 60% у неким случајевима. Примера ради, водеће индијске ИТ компаније којима око половину прихода доноси Америка директно би осетиле ударац, па би и њихови партнери – укључујући и српске извознике софтвера – морали да се суоче с притиском на марже.

Правни и политички обрачуни: У САД се већ најављује отпор – фирме планирају лобирање и могуће тужбе како би оспориле закон. Стручњаци истичу да би коначна верзија вероватно била „разводњена” или одложена пре усвајања. С друге стране, познато је да у САД и даље недостаје довољно квалификованих ИТ стручњака. Због тога аналитичари сматрају да ће аутсорсинг остати потребан у наредним годинама, што барем делимично умањује ударац на земље извознице као што је Србија.

Краткорочне и дугорочне последице најављеног закона

Чак и без коначне одлуке Конгреса, сама најава HIRE Act-а утиче на пословне токове. Аналитичари упозоравају да „када политички шум прерасте у регулаторни ризик, клијенти убрзо додају клаузуле, поново преговарају цене и захтевају флексибилност у испоруци услуга”.

Другим речима, инвеститори и купци већ сада мере ризик – пројекти се одлажу и захтеви за сигурно испуњење уговора расту. Према извештајима, чак и док се закон још разматра, америчке компаније продужавају рокове потписивања или захтевају додатне гаранције.

Краткорочно, у наредних неколико месеци српске извознике очекује период повећаног опреза код клијената. Склапање нових уговора може потрајати, а компаније ће приоритизовати довршавање већ постојећих послова. У том периоду масовнији пад прихода делује мало вероватно, али ће брзина пословања бити смањена.

У периоду од две године, ако закон прође, америчке компаније ће сигурно покушати да компензирају трошкове – увођењем виших цена за аутсорсинг услуге или пребацивањем посла на домаће раднике. У том сценарију српске ИТ фирме мораће да траже нове начине да остану конкурентне.

Дугорочно решење многи виде у диверзификацији, што подразумева већи акценат на тржишта ЕУ и развој сопственог софтвера. Ако, пак, закон не прође, извоз ће се наставити, али ће остати на опрезу и тражити начине да смање зависност од америчког тржишта.

На крају, треба узети у обзир чињеницу да аутсорсинг сам по себи није неограничен модел раста. Дакле, реакција на HIRE Act (или сличне политике) додатни је подстицај да се у Србији јачају сопствени софтверски производи и траже нови глобални правци раста. 

Извор: Нетокрација