У развоју од 2019. године, ова опција је изазвала велику контроверзу јер су је многи окарактерисали као инвазију приватности.

Инвазија приватности

1994. године, Лу Монтули је променио начин на који људи претражују интернет проналаском такозваних „колачића“. По први пут, захваљујући овом проналаску, сајтови су могли да памте ваше лозинке, подешавања језика и поставке.

Овај метод је требало да буде директна размена информација између корисника и сајта – што се данас назива колачић прве стране. Али врло брзо, оглашивачи су успели да „хакују“ колачиће како би пратили кориснике. Ти колачићи се зову „колачићи треће стране“.

Firefox вртоглаво губи милионе корисника. Зашто овај тренд треба да нас брине?

Колачиће прве стране можете замислити као продавца који слуша шта желите и радо ће вам придржати торбу док испробавате одело, али само док сте у његовој радњи.

Колачићи треће стране су као шпијуни. Знају шта се све дешава у другим радњама, али то деле само са својим савезницима. ’Шпијун’ може да постави овај колачић на сајтове других људи како би пратио шта на њима радите и које податке уносите.

Ако сте се икада запитали како вам је Фејсбук сервирао рекламу о нечему што сте пре тога прочитали у вестима или на неком другом сајту, велике су шансе да су вам укључени колачићи треће стране.

Овај тип „шпијунирања“ био је нерегулисан све до 2018. године, када су уведене Опште уредне Европске уније о заштити података (GDPR) и Калифорнијски закон о приватности потрошача (SSRA). Ако сте приметили да вам у последње време све више искаче прозора са обавештењима о колачићима и опцијама за одбијање – то је захваљујући GPDR и SSRA, чија су се правила прелила на остатак света.

Међутим, пре ових закона, Гуглу су прво помрсили конце Епл и Мозила. Епл је 2017. по дифолту гасио колачиће трећих страна на Сафарију, што је две године касније почео да ради и Firefox 2020. године, Еjпл је у потпуности онемогућио колачиће трећих страна на Сафарију.

Због све већег притиска регулатора и конкуренције, Гугл је био приморан да се удаљи од колачића треће стране и понуди ’нови начин’.

Нови начин

Privacy Sadbox je тај ’нови начин’ који ће у налетима пристизати до корисника у наредних неколико месеци. Нови скуп правила представља фундаменталну промену у начину на који Chrome сакупља податке о вама у корист оглашивача.

Уместо да користи колачиће трећих страна, Chrome ће обезбедити нешто што назива ’теме оглашавања’.

Ово су у ствари резимеи вашег понашања на интернету од локално прикупљених података, као што је директан приступ вашој историји претраживања и прегледања.

Иако Гугл ово представља као нешто што ће заштитити приватност корисника, реалност је потпуно другачија.

Када нова правила почну да важе, Гугл – који је у ствари највећа рекламна компанија на свету јер више од половине прихода им стиже од реклама – моћи ће да прати апсолутно све што радите на другим сајтовима и интернету уопште. Сваки клик, сваку слику, сваки унети податак – све.

Гугл је овим директно у Цхроме уградио платформу за праћење корисника. Знајући да ово неће бити популаран потез, гигант је, за разлику од блиставог поста о новој насловној страни која је добија редизајн, саопштење о новим правилима ‘закопао’ на посебном сајту Привацy Сандбоџа.

Нови начин ’шпијунирања’ има и неких бенефита. На пример, ако купујете онлајн, можда ћете добити предлоге свака три месеца да купите нову четкицу за зубе или подсетник да сте у ово време прошле године мами куповали поклон за рођендан.

Може ли без овог ‘шпијунирања’?

Не може, макар док користите Chrome.

Постоје два начина на које можете побећи из „Гугловог загрљаја“. Први је да пређете на неки специјализовани прегледач који не прати кориснике и претражујете преко неког другог сајта који није толико инвазиван, типа DuckDuckgo.

Ако звучи компликовано, Еплов Safari и Mozilla Firefox, аутоматски блокирају колачиће трећих страна, што значи да алтернатива постоји на свим платформама.

Гугл каже да ће блокирати колачиће трећих страна у другој половини 2024. године, вероватно након што се увери да ће му Privacy Sandbox омогућити да задржи профит. Да ли је било који корисник на свету желео платформу за праћење корисника и рекламирање директно у њиховом прегледачу? Вероватно не, али то је Гугл, и они контролишу Chrome.

Извор: Нова