Проценат оболелих од дијабетеса у свету представља чак 7% популације, док број оних који нису свесни да имају дијабетес у свету износи 46.5%. Поражавајуће су и чињенице да већина оболелих, тачније 2/3, живи у урбаним срединама и да се од осамдесетих година до данас, број оболелих од дијабетеса учетворостручио.

Данашњи међународни стручни скуп: „Синергија природе и науке у лечењу дијабетеса“ окупио је научнике, дијабетологе, ендокринологе, кардиологе, гинекологе, лекаре опште праксе и друге стручњаке и практичаре којима је циљ истраживање и промовисање природних приступа у превенцији, лечењу и контроли дијабетеса и који већ годинама проучавају терапије за дијабетес и помажу пацијентима који имају шећерну болест.

У потрази за новим могућностима и трајним решењима, кроз стручна предавања и дискусију представљена су најновија истраживања и клиничке студије о примени куралинске биљне терапије и регулацији гликемије, а све с циљем одржавања доброг нивоа шећера у крви. Специјални гост, проф. др Итамар Раз, један од најпознатијих светских дијабетолога, навео је да се у свету већ дуго ради на унапређењу терапије дијабетеса и могућностима које пружа природна медицина, као и да природа нуди одлична решења које су потврђена у пракси и доказана у клиничким студијама.

Представљена су најновија сазнања у области лечења дијабетеса природним суплементима и разматрани су одговори на питања рапидно-прогресивне еволуције у нефармаколошкој терапији дијабетеса, иновативних терапијских приступа, попут биљне куралинске терапије, о којима су кроз праксу и истраживања говорили: доц. др Александар Ђого (Црна Гора): „Биохемијски фундамент органске исхране и њеног дејства са терапијским принципима савремене дијабетологије“; доц. др Милош Стојановић: „Улога суплемената у гликорегулацији код особа с типом два дијабетеса“; проф. др Весна Димитријевић Срећковић: „Медитеранска исхрана, пост и лековито биље у превенцији и лечењу дијабетеса и придружених болести“; проф. др Итамар Раз: „Лечење дијабетеса – стање технике“.

Медицински скуп отворила је проф. др Светлана Вујовић, директорка клинике за ендокринологију Клиничког центра Србије, а уводну реч дао је академик Небојша М. Лалић, ендокринолог и председник Европског удружења за дијабетес.

Главни закључци

Најчешћи узроци дијабетеса: смањена физичка активност, гојазност (60% особа са дијабетесом у старијој животној доби је гојазно), друга обољења (алкохолизам, вирусна обољења), лекови и хемијски агенси;

Исхрана богата простим угљеним хидратима, млечним и месним засићеним масноћама животињског порекла, без довољног коришћења воћа, поврћа и житарица кључни су разлози епидемије гојазности, метаболичког синдрома (МС), дијабетес мелитуса типа 2 (ДМ) и придружених поремећаја, како код одраслих тако и код деце;

МС карактерише абдоминална гојазност, хиперинсулинизам, инсулинска резистенција, поремећаји гликорегулације – ДМ, хипертензија, хиперлипопротеинемија и ризик за атеросклерозу и васкуларне компликације, због чега је превенција МС од кључне важности, а један од начина како се то постиже је и уравнотежена, балансирана исхрана.

Очекује се, да ће до 2045. године једна од девет особа имати дијабетес, од чега 90% дијабетес типа 2.

Дијабетес је изузетно скупа болест и представља велики економски терет не само за оболеле особе и њихове породице већ и за друштво у целини. У европском региону дијабетес је одговоран за готово 10 одсто трошкова у здравству, те су и улагања у клиничке студије и нове терапије висока и константна;

Биоактивна једињења биљака посебно су значајна као допуна терапије дијабетеса, јер делују повољно на стимулацију секреције инсулина, глукозне транспортере и повећање сензитивности на инсулин;

У клиничким студијама веома добре резултате показале су биљке: цимет, куркума, амла, горка диња, пискавица, свертија, јамболска шљива, кутки и сребрна свиленица, те оне данас представљају део иновативне биљне куралиснке терапије која у будућности може бити допуна досадашњим антидијабетес терапијама. Једно од искустава (праћење резултата код око 200 пацијената) указује да се применом природних препарата који садрже горе наведена једињења постиже норморегулација гликемије код 70% болесника (редукција ХбА1Ц) уз постепено искључивање/корекцију дозе оралних хипогликемика и инсулина, а значајни су и ефекти редукције телесне масе (током двогодишњег праћења).

Куралинска биљна терапија у контроли нивоа шећера све више се примењује и код нас у Србији, као и у још 55 земаља широм света, показују примери из клиничке праксе.

Извор: Кућа добрих вести