Кућа Добрих Вести

Login

Форум Новог пута свиле

Оцените овај чланак
(4 гласова)

itneeretiocnУ Пекингу је отворен Форум за међународну сарадњу Појаса и пута (BRF), Новог пута свиле, на коме ће бити разматрана визија Народне Републике Кине за подстицање глобалног економског раста и напретка човечанства. Ради се о до сада најамбициознијем пројекту за 21. век, сматрају председник НР Кине Си Ђинпинг, генерални секретар Уједињених нација Антонио Гутереш и поједини светски економисти.


Иницијатива Појаса и пута (BRI), у овом часу обухвата најмање 65 држава са преко 4,4 милијарде становника, 60 одсто свих у свету. Те земље учествују са 30 одсто у глобалном укупном домаћем производу (БДП), наводе кинески медији.


На самиту учествује 29 шефова држава или влада, међу њима и српски Александар Вучић. Ту су, међу осталима председници Русије, Ирана, Турске, Аргентине, Чилеа, премијери Италије, Шпаније, Грчке, Пољске, Мађарске, један од потпредседника Европске комисије … Сједињене Америчке Државе представља Мат Потингер специјални помоћник председника и директор за Азију у Савету за националну безбедност. Учествују и званичници, пословни људи, финансијери и новинари из преко 130 земаља, као и челници кључних међународних организација попут УН, Међународног монетарног фонда, Светске банке…


Значај Форума


Медији у Пекингу истичу како је Форум један од значајнијих скупова у савременом свету и до сада најцењеније окупљање глобалних државника које је НР Кина организовала. У средишту ће бити план који је председник Си изнео 2013. о бољем усклађивању вртоглаво растуће привреде НР Кине (прве или друге највеће економије на свету, зависно који се критеријуми примене) са напретком Азије најмногољудијег континета и садашњег динама међународне привреде, најразвијеније Европе, те по становништву најмлађе и сировинама богате Африке.


У говору на отварању самита Си је казао да је човечанство у еки великог напретка, значајних преображаја и дубоких промена, али и суочено са мноштвом изазова. Глобални раст захтева нове покретаче, развој мора да укључује све и буде уравнотежен, а јаз између богатих и сиромашних треба да буде смањен, казао је председник НР Кине. Појас и пут треба да буду изграђени у трасу мира, напетка, отварања, новина и повезиварња различитих цивилизација, поручио је Си.


Председник Путин је у говору поздравио кинеску обимну иницијативу BRI и позвао на веће eвроазијско партнерство. Историјско искуство народа тих простора је важно за 21. век у коме је човечанство суочено са “веома великим изазовима,” оценио је Путин.

                                    station3434

 

 

Кинески новинска агенција Синхуа, подсећа да су председници Си и Путин у Москви у мају 2015. потписали споразум о повезивању BRI са Евроазиојском економском унијом (ЕЕУ). ЕЕУ сада окупља Русију, Казахстан, Белорусију, Киргизију и Јерменију.


“Иницијатива Појаса и пута је утемељена у заједничкој визији глобалног развоја,” казао је генерални секретар УН Гутереш. Раније ове седмице је председник за штампу Беле куће Шон Спајсер рекао да ће САД наставити да сарађују у оквиру BRI. “Ради се о веома значајној трговинској иницијативи,” оценио је Спајсер.


Рани плодови BRI


Током два дана ће се државници упознавати са раним пловодима BRI. Облик поприма мултидимензионална инфраструктурна мрежа коју прожимају економски коридори са копненим, поморским и ваздушним саобраћајницама, те информатичким аутострадама. Ту се остварују главни железнички, лучки, пројекти нафних и гасних цевовода.


Преко 100 земаља и међународних организација је позитивно одговорило на BRI. Њих преко 40 потписало је више од 50 споразума о сарадњи са НР Кином.


Многе земље и региони дуж B&R раyматрају да иницијативу укључе у властите планове развоја, међу њима и монголски Преријски пут, казахстански Nurly Zhol (Сјајни пут), већ поменута ЕЕУ и тзв. Јункеров Инвестициони план, за Европску унију (ЕУ), председника Европске комисије (ЕК), Жан Клод Јункера. Генерална скупштина УН и Савез безбедности су укључили БРИ у њихове резолиције.

opennineg

 

Укупна трговинска размена НР Кине и земаља BRI је премашила три билиона долара између 2003. и 2016. Трговина са земљама дуж B&R порасла је у 2016. за 0,5 процента на 6.25 билиона јуана (906.3 милијарде долара), у поређењу са падом од 0,9 процента који је НР Кина имала у укупној размени са светом.


Кинеске инвестиције су у земљама БРИ премашиле 50 милијарди долара. Само у 2016. директна улагања су достигла 14.5 милијарди долара, или 8,5 процената свих инвестиција НР Кине у иностранству. Прошле године је НР Кина потписала уговоре о новим пројектима са земљама дуж БРИ вредне 126 милијарди долара, повећање од 36 одсто у односу на 2015.


До краја 2016. су кинеске компаније установиле 56 економских зона у више од 20 земаља БРИ. То је овима донело пореске приходе од 1,1 милијарде долара И нових 180.000 радних места.


НР Кина је потписала више од 130 билатералних и регионалних споразума о транспорту са земљама БРИ како би био унапоређен транспорт. Само у 11 градова у Европи путују теретни возови из НР Кине. Остварено је више од 3.500 тура, а очекује се да их до 2020. буде 5.000.

  djipiong                                                        
Председник Си је на почетку самита Форума, објавио да ће НР Кина допринети са додатних 100 милијарди јуана (око 14.5 милијарди долара) Фонду Пута свиле како би била ојачана финансијска подршка БРИ. НР Кина је у тај фонд већ уложила 40 милијарди долара од којих је у првом кругу инвестиција већ издвојено 3,5 милијарди долара.


Установљена је 2015. и Азијска инвестициона банка за инфраструктуру (AIIB), мултилатерална финансијска институција за развој, са ауторизованим капиталом од 100 милијарди долара. Банка која треба да финансира унапређење инфраструктуре на континенту, до сада је дала кредите вредне преко две милијарде долара.



Извор: Кућа добрих вести


Последњи пут измењено недеља, 14 мај 2017 18:34
Борислав Коркоделовић

Одрастао у Нишу, Скопљу и Београду. Слушајући приче одраслих које су биле много чешће пре доласка телевизије, научио је имена неких светских политичара из средине 1950-тих и пре него што је постао ђак-првак. Први текст за који се сећа да га је написао био је за школске зидне новине о – чудили су се очеви пријатељи – грађанском рату у Конгу 1960. Четврта гимназија у Београду и Факултет политичких наука у Београду, су га научили да покушава да логички и рационално размишља о политици.
Пре него што је ушао у „златни рудник информација“ Новинску агенцију Танјуг да тамо остане наредних 40 година, стицао је праксу код добрих уредника у Радио Београду и на Телевизији Београд, као и од научних радника у Институту за међународну политику и привреду. Био је готово пет година дописник Танјуга са Југа Африке, извештавао са низа међународних догађања. Поред београдских медија, под правим или „илегалним именом“ је сарађивао без проблема са дневницима и недељницима на простору бивше Југославије, загребачким Вјесником, Данасом и Стартом, љубљанским Делом, сарајевским Ослобођењем, скопском Новом Македонијом, подгоричким Монитором...
Увек су га интересовала питања привредног развоја. Позних 1970-тих се заразио „азијским тигровима“ Јужном Корејом, Тајваном, Сингапуром и Хонгконгом чији вртоглави развој до данас прати. Није одолео ни другом валу „азијских тигрова“, Индонезији, Малезији и осталим земљама Југоисточне Азије. Увек заинтересован за лепе економске приче, последњих година учестало пише о привредама Народне
Републике Кине, Индије и осталих земаља BRICS.
Све време му је идеја да читалаштву у Србији и региону пренесе добра искуства из разних делова света и различитих привредних система. Како нам је у привреди, изгледа да није далеко одмакао у том настојању.

Остави коментар

Поља обележена (*) су обавезна. Основна употреба HTML кода је дозвољена.

...:::.„Кућа добрих вести“ не сноси одговорност за садржаје линкова који воде на друге интернет странице (спољашње везе) .:::... © Кућа Добрих Вести 2015

Врх Десктоп верзија