Крагујевац, Пирот, Велико Градиште, Рашка и Врњачка Бања су прве локалне самоуправе које кроз пројекат „Ка паметним, зеленим и одрживим градовима у Србији“ улазе у програм развоја паметних градова и добијају нову инфраструктуру која ће омогућити значајне уштеде, ефикасније управљање ресурсима и веће задовољство грађана, најављено је на конференцији поводом лансирања пројекта.
Пројекат је финансиран кроз програм develoPPP, који спроводи GIZ, уз подршку NALED-а, а у сарадњи са локалним самоуправама и приватним партнерима – компанијама Intracom Telecom и Telegroup.
Како је саопштено данас, план је да до јуна Рашка добије систем за паметно управљање зеленим површинама, у Пироту ће заживети паметни паркинг, Крагујевац и Врњачка Бања граде паметну водоводну мрежу, док ће у Великом Градишту грађани добити нову паметну станицу за соларно пуњење електричних возила.
Задовољство нам је што управо у овој јубиларној години када обележавамо 25+ година немачко-српске међународне сарадње можемо да подржимо решења која помажу градовима да постану паметнији и одрживији. Кроз решења која GIZ са својим партнерима спроводи – од паметне мобилности и управљања зеленим површинама до интелигентних система за пијаћу воду – грађани ће имати чистију животну средину, уштедети време и новац и осетити конкретно побољшање квалитета живота – изјавила је директорка GIZ-а у Србији Сабине Олтхоф.
Додатно, све општине добиће развијене концепте паметног града прилагођеног потребама локалне заједнице, на основу мапирања кључних сектора где би имплементација паметних технологија донела највећу корист.
Наше истраживање је показало да половина општина у Србији спроводи или је имала у прошлости неки пилот пројекат са елементима развоја паметних градова, док још 65% наводи да планира такве активности. Као кључне области за увођење иновација локалне самоуправе виде инфраструктуру, комуналне услуге и заштиту животне средине, али препреке попут недостатка финансијских средстава, неразвијене инфраструктуре и ограничених стручних капацитета и даље успоравају њихов напредак – навео је директор Одељења за конкурентност и инвестиције у NALED-у Душан Васиљевић.
Градоначелник Пирота Владан Васић нагласио је да паметан град не значи само скуп апликација, већ паметно управљање и рационално коришћење ресурса у јавним службама, привреди и заштити животне средине.
Ово што данас представљамо је тек почетак. Наш циљ је да ова решења проширимо на читав град и да Пирот постане пример како локална самоуправа може да користи технологију у служби грађана – нагласио је Васић.
Председник општине Врњачка Бања Бобан Ђуровић истакао је значај увођења система за паметно мерење протока воде, посебно у јеку туристичке сезоне.
„Имплементацијом овог система добијамо бољу контролу у реалном времену. Нећемо зависити од физичких пријава кварова и случајних открића цурења, јер ће систем моментално детектовати сваку неправилност“, навео је Ђуровић.
Председник општине Велико Градиште Драган Милић истакао је да је изузетно важно усклађивање постојећих и будућих дигиталних сервиса са инфраструктурним пројектима, усмереним на унапређење животног стандарда и развој привреде, а шеф кабинета Општине Рашка Срђан Васиљевић најавио је да ће ускоро и на Копаонику бити постављени и паметни водомери.
Марко Јанковић, члан градског већа за пројекте и инвестиције града Крагујевца, најавио је да Факултет инжењерских наука управо ради на успостављању прве катедре за вештачку интелигенцију у Србији.
Пројекат „Ка паметним, зеленим и одрживим градовима у Србији“ финансиран је кроз програм develoPPP, који спроводи Deutsche Gesellschaft für Internationale Zusammenarbeit (GIZ) GmbH у име немачког Савезног министарства за економску сарадњу и развој (BMZ), уз подршку NALED-а и у сарадњи са приватним партнерима – компанијама Intracom Telecom и Telegroup.
Извор: Кућа добрих вести
