Присуство вештачке интелигенције на тржишту рада доноси прилике и изазове, утичући како на традиционалне послове, тако и на креирање потпуно нових занимања. Многи су с разлогом забринути због потенцијалног губитка радних места, јер АИ доноси иновације које не само да повећавају ефикасност већ отварају врата новим индустријама, које неће запошљавати велики број људи. Запошљавање хиљада људи на једном месту, у истој згради (традicionalне фабрике) постаје превазиђен концепт у четврtoj индустријској револуцији.

Утицај на традиционалне послове

Као што сте много пута до сада могли прочитати, вештачка интелигенција не представља нову технологију, али новост је масовна примена АИ система опште намене, а нарочито алата генеритивне вештачке интелигенције. Оваква технологија је први пут нашла примену код обичних људи, тако да широки слојеви популације имају корист.

Више од 40 година АИ аутоматизује репетитивне и рутинске задатке, што позитивно утиче на ефикасност пословања, али и на смањење потребе за људском радном снагом. Већ сада у Кини имамо фабрику аутомобила која произведе 40 јединица модела по радном часу, без иједног радника, односно уз стопостотну роботизацију поступка. Оваква брзина производње је могућа с обзиром на то да аутомобили на електрични погон имају у просеку око 7.000 делова, за разлику од аутомобила са мотором на унутрашње сагоревање који имају око 32.000 делова.

Који послови ће преживети?

У структури сложених организација, као што су велика привредна друштва, највише ће страдати средњи менаџмент док ће нижи оперативци и доносиоци стратешких одлука бити мање погођени – референти и топ-менаџмент.

Ове промене често значе да се људи преусмеравају на сложеније задатке који захтевају критичко размишљање, али је таквих послова значајно мање, што последично ипак доводи до смањења потражње за радном снагом. Ова чињеница неће довести до велике незапослености, јер долази у тренутку када тржишту развијених земаља (које највише користе ову технологију) свакaко недостаје радна снага.

Примена у неким секторима привреде

Финансијски сектор највише користи алгоритме вештачке интелигенције за обраду кредита (процену кредитне способности корисника), што ће утицати, и већ утиче, на број кредитних савет­ника у банкама.

У здравству, АИ помаже лекарима у анализи података повећавајући прецизност дијагнозе. Лекари опште праксе, који се махом баве примарним дијагностиковањем, ће развојем система АИ бити најбрже заменjeni, пошто већ сада имамо алате вештачке интелигенције који су значајно поузданији. С друге стране, опстаће они медицински радници којима је контакт с пацијентима примарни посао, због вађења крви, давања вакцина, инфузије итд. Медицинске сестре су безбедније.

Поред трансформације постојећих послова, вештачка интелигенција ствара и потпуно нове индустрије и занимања. Профили попут data scientist-а и инжењера вештачке интелигенције постали су неизбежни у компанијама које желе да остану конкурентне.

Утицај на послодавце и на слободна занимања

Мала привредна друштва користе АИ за аутоматизацију административних задатака, што им омогућава смањење трошкова и фокусирање на раст. Компаније средње величине, с друге стране, користе АИ за анализу података и персонализацију корисничког искуства. Велике компаније, попут Амазона, махом оптимизују логистику и смањују време испоруке.

Лекари опште праксе, који се махом баве примарном дијагностиком, ће развојем система АИ бити најбрже замењени, пошто већ сада имамо алате вештачке интелигенције који су значајно поузданији од људи.

Алати генеративне вештачке интелигенције трансформишу начине рада слободних занимања – фриленсера. Начин пружања услуга креативног типа (видео-материјал, музика, фотографије) раније је махом зависио од употребе компликованих специјализованих рачунарских програма за обраду ове врсте материјала, чије коришћење је захтевало одређено знање и искуство. У ситуацији у којој свако гласовном командом, описно, може дати задатак новим алатима генертивне АИ, а да при томе добије квалитетан крајњи резултат, услуге ове врсте креативаца могу постати сувишне.

Прочитајте и: Шта је Вео?

Традиционално постоје два типа дигиталних платформи за рад преко којих фриленсери могу пружати своје услуге:

Web-based платформе су везане за дигитално преносиве услуге, попут програмирања, превођења, видео и музичке продукције. Ова форма рада расте од 2000. године, а током пандемије COVID-19 доживела је процват. До средине 2023. године око два процента активне радне снаге било је ангажовано на овим платформама, након чега долази до великог пада потражње за услугама овог типа, из изнетих разлога.

Location-based платформе подразумевају услуге попут доставе хране и чишћења домова. Ове врсте услуга су показале отпорност јер захтевају физичко присуство на одређеној локацији, с обзиром на то да се код нас још увек не користи (барем не масовно) достава хране дроновима и роботима достављачима.

У целини узев, према истраживању ГИГМЕТАР Србија, долази до велике контракције слободних занимања. Након вишегодишњег успеха, у најновијем мерењу је дошло до повлачења великог броја онлајн радника с водеће дигиталне платформе на којој су ангажовани радници из Србије (подаци Upwork платформе). Пад ГИГ популације (колоквијално) већ у другој половини 2023. износио је у просеку 17,8 одсто.

Највећи пад је забележила област писања и превођења (28,7 одсто), док је најмања контракција у развоју софтвера (2,4 одсто). Ови подаци указују на изазове и промене у динамици рада које намеће ова технолошка револуција.

Смањења броја запослених?

Према истраживању Светског економског форума, 41 одсто послодаваца планира смањење радне снаге због имплементације АИ технологија. У Србији се процењује да ће око 70.000 радних места бити изложено потпуној аутоматизацији генертивне АИ, што може довести до смањења броја запослених у одређеним секторима.

Банкарски сектор на глобалном нивоу планира смањење броја запослених за око 200.000 за три до пет година због имплементације АИ технологија. Гиганти као што су Тесла, Амазон и Гугл већ су значајно смањили број запослених, делимично због интеграције АИ технологија. Компаније Dropbox и Duolingo су навеле да су отпустиле део својих запослених из сличних разлога.

Парадокси тржишта рада

Аутоматизација производње смањује потребу за неквалификованом радном снагом, што доводи до високе незапослености те популације. Иако живимо у економији знања, послови високообразованих професионалаца су све угроженији. За разлику од претходних индустријских револуција које су брисале послове с нижим образовањем, АИ сада прети пословима који захтевају више и високо образовање. АИ све више циља креативну индустрију, угрожавајући занимања чији се производи и услуге штите правима интелектуалне својине као што су фотографија, музика, content writing, превођење…

Према истраживању Светског економског форума, 41 одсто послодаваца планира смањење радне снаге због имплементације АИ технологија. У Србији се процењује да ће око 70.000 радних места бити изложено потпуној аутоматизацији генертивне АИ, што може довести до смањења броја запослених у одређеним секторима.

Иако смањење броја радних сати може побољшати равнотежу између посла и приватног живота (краткорочно и средњорочно), често резултује мањим приходима и успореним професионалним напредовањем (дугорочно). Уочљив је јаз између вештина које послодавци траже и оних које радници поседују, што узрокује незапосленост или запосленост нижу од оптималне, док инвестирање у преквалификацију и додатно образовање не може аутоматски гарантовати квалитетније послове или веће приходе.

У целини узев, будућност тржишта радне снаге је неизвесна, јер послодавци брзо мењају своје потребе, па се чини да ће традиционално формално образовање (највише због дужине трајања) све више губити на значају, док ће све популарнији бити специјалистички курсеви, семинари и обуке.

Извор: PCPress