Први корак који саветује да направи свако ко је у креативној или другој пословној кризи је да се опусти и склони од гужве.

Идеја која се крије у 16% је да ако направите грешку или не успете више од једном у сваких пет или шест покушаја, говори да нисте успешни у томе што радите.

Део књиге (Anatomy of Breakthrough: Honj to Get Unstuck Njhen It Matters Most) коју је ове године објавио амерички психолог Адам Алтер привући ће свакога ко се данас бори за добар пословни резултат и угледну позицију у бизнису. Није лако, како кажу искуснији, али пут је отворен за свакога ко жели да искорачи и направи продор у више пословне лиге.

У овом поглављу Алтер се бави вечним темама успеха и неуспеха уз пратећу статистику и парадоксалне закључке. У овој Анатомији продора или пробоја, како желите, Алтер се ослања на податак да је за свакога обавезно да од свог времена и рада издвоји 16% на неуспех и пад.

Да почнемо са великанима

„Ако заиста желите да успете и нешто направите од себе и свог живота, решење које ће вам понудити свако искусан је парадоксално. ’Опустите се’, рекли би вам.

Алберт Ајнштајн је био готово непристојно продуктиван, али његова продуктивност је долазила у налетима. У паузама ових напада био је нежан према себи. ’Ако ми посао не иде добро’, рекао би, ’лежим усред дана и гледам у плафон док слушам и визуализујем шта се дешава у мојој машти’.

Замислите Ајнштајна и његову белу гриву како лежећи гледа у празан плафон у два поподне. Ово није мит о физичару, али је кључно за оно што је Ајнштајна учинило великим. Уместо да се бори, пустио је да га запљусне талас користећи то као прилику да направи два или три ментална корака уназад како би могао да слуша своју машту. Ајнштајн је једноставно пустио да га поразе непродуктивне фазе и тако је научио да ’добро падне’“, написао је Алтер у поглављу о успеху.

Још једно успоравање

„Исто је важило и за Моцарта који је себи дозвољавао да успори у паузама налета продуктивности. Знао је да најбоље од његових композиција долази када је најсмиренији. ’Када сам, такорећи, потпуно сам’, написао је, ’расположен сам. Рецимо, када путујем кочијом или када шетам после доброг оброка или ноћу када не могу да спавам, навире ми толико идеја да теку у изобиљу’.

Не морате да изводите низ открића, да компонујете шесто симфонија и концерата борећи се са својим демонима сваки пут када ваша продуктивност удари у зид. Као и Ајнштајн и Моцарт је знао да је најсигурнији начин да се победи непродуктиван период тражење простора и самоће, а не груба сила, али и прихватање да је неуспех неопходан“ прочитаћете у Алтеровој Анатомији.

Слатком тачком до доброг резултата

Алтер се даље повлачи из света генијалаца какви су били поменути физичар и композитор и враћа се у реалност пословног света.

„Ни један ни други нису били заљубљеници гужве. Уместо тога, обојица су се повлачили, прихватали тишину и дозволили идејама да слећу.

Једна од предности оваквог ’опуштеног’ приступа је и избегавање борбе је стварање простора за неуспех. То је прихватање да не можемо увек да производимо на врхунском нивоу и да ће увек бити пресека који су ’ниски’. И савремене теорије учења и развоја признају да је напредак немогућ без изазова што значи да морате да пропаднете пре него што успете.

Тако је пре неколико година тим психолога покушао да изведе тај савршени однос успеха и неуспеха. На једном крају спектра је савршен успех, на другом потпуни неуспех. Оба пола су демотивишућа.

Савршен успех је досадан и неинспиративан.

Негде између ова два екстрема налази се ’слатка’ тачка која гарантује дугорочан непредак.

Где је та тачка на скали између ове две крајности?“, пита Алтер и одговара научно оправдано.

Добар неуспех

„Према истраживачима, оптимална стопа грешке је 15,87%. Очигледно је да права стопа варира више него што овај разоружавајући прецизан број сугерише. Можда ћете у добрим данима толерисати и већу стопу грешака. Можда ћете у оним лошим када сте обесхрабрени или уморни избегавати грешке у потпуности. Неки задаци захтевају већу стопу неуспеха.

Важна је и личност. Неки људи боље толеришу грешке што може да буде објашњење њиховог сталног успеха“, стоји у књизи.

Само постојање овакве бројке од око 16% даје вам објективно мерило за оптималну тежину. Шта то практично значи?

Ако направите грешку или не успете више од једном у сваких пет или шест покушаја, вероватно нисте довољно успешни. Ако ретко или скоро никада не успевате, једноставно је – нисте успешни.

Друго, како пише Адлер, ова бројка вам дозвољава да паднете. Не само да је у реду да доживите неуспех у раду, већ је неопходно.

„Грешке и падови нису кварови већ обавезне и суштинске компоненте целог процеса. Оваква метрика ’пет, шест неуспеха’ је користан водич када учите нову вештину. Било да учите нов језик или да пишете програме, трчите одређеним темпом или медитирате одређено време без прекида, моћи ћете да квантификујте свој успех. У почетку, стопа неуспеха може бити већа од један од шест покушаја. Ако је већа, можете рећи да сте неуспешни“, пише Алтер.

Исто је у пословној атмосфери. Компаније боље раде када толеришу неуспехе. Најсигурнији начин да се заглавите је да строго тежите савршенству.

Било да се ради о приватном животу или пословним резултатима, одговор није само неуспех, већ и добар неуспех. Неки људи, како је написао Алтер, пропадају боље од других.

Извор: Бонитет