И до сада је постојао овај начин решавања спорова, али у удружењима потрошача кажу да су продавци избегавали да учествују у договору, већ су само одбијали рекламације робе и незадовољне купце упућивали на суд.

Потрошачи су, с друге стране, неретко одустајали, јер су сматрали да им се подизање тужбе не исплати. Уколико и посланици у Скупштини Србије усвоје нацрт новог Закона о заштити потрошача, две стране ће морати да покушају да се "помире" и да решење пронађу мимо суда.

Према подацима Министарства трговине, у регионалним саветовалиштима потрошача је, у току 2020. године евидентирано 22.213 потрошачких приговора, а само два су решена вансудским поравнањем, док је поднето 16 тужби против трговаца.

Сваки други приговор био је за робу купљену у Београду (52,7%). Сваки пети односио се на обућу, а 9,7 одсто купаца се жалило на белу технику.

Казна за несавесне трговце 50.000 динара

Вансудски поступак моћи ће да покрене потрошач само уколико је претходно изјавио рекламацију или приговор трговцу, а ако трговац оспорава предлог, у изјашњењу мора да наведе чињенице на којима заснива своје наводе и доказе.

Трговац је обавезан да учествује у поступку вансудског решавања потрошачких спорова пред телом које ће бити формирано, а чије ће услове за оснивање и рад утврдити министар трговине. У свакој радњи ће бити обавезно истицање обавештења да је продавац по закону обавезан да учествује у поступку вансудског решавања потрошачких спорова. Казна за оне који одбију да учествују у медијацији или не објаве обавештење да купац има право на вансудско решавање спора је 50.000 динара.

Вансудско решавање потрошачког спора у складу са овим законом може да траје најдуже 90 дана од дана подношења предлога, а у изузетним случајевима, када је предмет спора сложен, рок од 90 дана се може продужити за највише још 90 дана, о чему ће тело без одлагања морати да обавести потрошача и трговца.

Регистар Не зови - брана од насртљивих трговаца

Грађани се годинама жале на позиве које свакодневно добијају од разних продаваца који покушавају да понуде своју робу, поправке клима уређаја или разне козметичке услуге. Нови закон забрањује директно оглашавање телефоном, факсом или електронском поштом, без претходног пристанка потрошача. Продавци који с ене буду обазирали на податке у ргеистру "Не зови", ризиковаће плаћање казне од 50.000 динара.

"Забрањено је упућивати позиве или поруке телефоном потрошачима чији су телефонски бројеви уписани у регистар потрошача који не желе да примају позиве и поруке у оквиру промоције или продаје телефоном. Регистар се води при регулаторном телу надлежном за електронске комуникације и садржи име и презиме потрошача, јединствени матични број потрошача, број телефона, датум уписа у регистар и информацију да су и даље на снази или опозване претходно дате сагласности за пријем позива или порука у оквиру промоције и продаје телефоном", наведено је у новом закону о саштити потрошача.

Оператор електронских комуникација је дужан да упише или испише податке у року од седам дана од дана пријема захтева потрошача. Министарство трговине ће након усвајања закона ближе прописати начин уписа и исписа, услове и начин коришћења и вођења регистра.

Ако је потрошач изричито пристао на оглашавање телефоном, факсом, електронском поштом или другим средствима комуникације на даљину, трговац је дужан да пре него што учини оглашавање одређене робе или услуге, на јасан и недвосмислен начин, на српском језику, обавести потрошача о комерцијалној сврси активности.

Спецификација трошкова пре поправки

Једна од најчешћих примедби потрошача када су у питању услуге су високе цене поправки, које мајстори предоче тек након што купац пристане да их ангажује. Дешавало се да у телефонском разговору кажу да услуга поправке климе кошта 3.000 динара, а да је после наплате и по 10.000 динара.

Пре него што почну да раде мајстори ће морати да напишу списак трошкова и укупну цену.

Извор: Кућа добрих вести