Грађани су обавештавани из месеца у месец да ће моћи да конкуришу и у тим бесомучним понављањима ове информације створено је уверење код великог броја грађана да ће велики број њих завршити већ раније планирану акцију обнове и изолације своје куће, повећати енергетску ефикасност и уштедети који динар за електричну енергију.

Смањен рачун за струју и за 2000 динара на месечном нивоу – много значи.

Међутим, испоставило се да је више реч о маркетингу, него о некој великој акцији, јер су општине добиле много мање новца него што су (вероватно) грађани очекивали.

Примера ради, град Врање, које спада у неразвијену средину добило је 2.500.000 динара, односно негде око 20.000 евра. Лако је прерачунати колико је то кућа или зграда, под условом да новац не заврши у рукама људи блиских општинарима. Не треба заборавити и чињеницу да је грађевински материјал који долази из Кине поскупео је од 20 до 40 процената због високе цене превоза робе контејнером. То су на пример, фасадне мрежице, угаоне лајсне и оплата, која се користи за шаловање. Цена стиропора је порасла за чак 80 одсто.

Елементи конкурса

Министарство рударства и енергетике расписало је јавни позив за доделу средстава за финансирање Програма енергетске санације стамбених зграда, породичних кућа и станова који спроводе јединице локалне самоуправе.

Општине су имале рок за доделу средстава до 21. маја.

Предвиђено је да половину средстава за замену столарије ради постизања веће енергетске ефикасности обезбеде сами грађани а другу половину држава, односно Управа за енергетску ефикасност и општине.

Након пријављивања општина, требало би да почне и пријављивање грађана, што се очекује у јулу, а како је раније најављено из ресорног министарства, први уговори би требало да се реализују на јесен.

Када је реч о критеријумима за избор локалних самоуправа, у јавном позиву је наведено њих шест, а то су спремност за реализацију, разноврсност понуђених мера за енергетску санацију, проценат буџета опредељен за реализацију мера, затим проценат учешћа локалне самоуправе у финансирању пројекта те искуство у реализацији истих или сличних јавних позива као и развијеност локалне самоуправе.На конкурс Министарства енерегетике се пријавило 88 локалних самоуправа, али су одбијени они који нису доставили комплетну документацију или који нису имали средства из сопствених буџета за учешће у пројекту. С обзиром да половину средстава обезбеђује држава, односно по 25 одсто министарство енергетике и локалне самоуправе, а другу половину грађани, то значи да ће за ову намену бити укупно утрошено око 920 милиона динара.

Које су се општине пријавиле

Општине које ће учествовати у пројекту замене столарије су:

Мали Зворник, Крупањ, Ужице, Жабари, Рашка, Шабац, Пријепоље, Димитровград, Бабушница, Љубовија, Пирот, Свилајнац, Медвеђа, Куршумлија, Лесковац, Трстеник, Нови Бечеј, Бојник, Рача, Осечина, Сремска Митровица, Кикинда, Краљево, Крагујевац, Житиште, Књажевац, Ниш, Мајданпек, Бољевац, Ириг, Зрењанин, Ћићевац, Власотинце, Кула, Жагубица, Србобран, Врање, Врњачка Бања, Ваљево, Сента, Ковин, Нова Црња, Шид, Пећинци, Горњи Милановац, Вршац, Лозница, Сечањ, Врбас, Баточина, Темерин, Оџаци, Стара Пазова, Владимирци, Сомбор, Бач, Београд, Нова Варош, Крушевац, Пландиште, Бачки Петровац, Панчево, Бујановац, Ивањица, Смедеревска Паланка, Јагодина и Беочин.

Општине чије су пријаве одбијене су:

Апатин, због неблаговреме пријаве. Као неуредне су наведе пријаве локалних самоуправа: Чачак, Бор, Пожаревац, Прокупље, Мали Иђош, Бајина Башта, Бечеј, Прибој, Кањижа, Лебане, Мало Црниће, Сремски Карловци, Богатић, Петровац на Млави, Коцељева, Велика Плана, Босилеград, Лајковац. Због тога што, како пише у одлуци, садржина пријаве није у складу са јавним позивом одбијене су општине Бачка Топола, Аранђеловац и Владичин Хан.

Највише новца из сопственог буџета, по 10 милиона динара определили су Београд, Рашка, Ниш, Мајданпек, Зрењанин, Ваљево, Стара Пазова, Смедеревска Паланка, а још толико је већина добила и од Министарства енергетике, изузев Рашке коју ће ресосно министарство финансирати са пет милиона динара, док ће Зрењанинцима дати 7,4 милиона, а Нишу девет милиона. Ужице је издвојило девет милиона, а још толико ће добити од министарства енергетике. По седам милиона су издвојили мали Зворник и Лесковац, а толико су добили и државних пара. Шабац, Пирот, Лозница, Оџаци, Бач и Крупањ имаће на располагању по 10 милиона, јер су по пет извођили смаи, а још толико ће им бити уплаћено на основу одлуке Министарства енегретике.

Најмање новца добио је Крушевац који је из сопствених средстава издвојио 300.000, а још толико је добио од државе. Нова Црња је добила пола милиона динара, па ће њиховима грађанима, уз субвенцију општине на располагању бити милион динара.

Прво што следи је да свака општина и град, од поменутих 67, објави јавни позив компанијама које ће морати да испуне услове, односно да гарантују цену, рокове и квалитет. Тек потом следи позив заинтересованим грађанима који ће набавку столарије, котлова и другог предвиђеног материјала моћи да обаве искључиво преко предузећа која претходно буду изабрана на конкурсу.

Ресорна министарка је најавила да ће локалне самоуправе позиве објавити 10. јула, док ће први уговори са грађанима бити потписани најраније у августу, да би радови могли да започну у септембру.

На субвенцију ће моћи да рачуна само онај житељ ове општине који тој истој општини ништа не дугује. И има легализован стан или кућу.

Шта све мора да испуни кандидат за субвенције

Да би неки житељ могао да конкурише за субвенције на позиву који тек треба да буде расписан прво мора да је власник стана или куће за који подноси пријаву и да живи у њему.

Затим – та некретнина мора да буде легализована, а то се доказује прилагањем једног од четири у правилнику понуђена документа.

Први је доказ о изградњи објекта пре доношења прописа о изградњи, други грађевинска дозвола добијена кроз редован поступак обезбеђења дозволе. Трећа опција је грађевинска дозвола добијена из поступка легализације и четврта – решење о озакоњењу.

Услов за субвенцију су и у динар намирени порези на имовину – у случају постојања доспелих неизмирених дуговања према јединици локалне самоуправе по питању пореза на имовину од субвенција нема ништа.

Такође, дужници за испоручену топлотну енергију, који имају доспеле неизмирене обавезе према јавним и комуналним предузећима не могу да добију субвенције.

Судећи према објављеном правилнику, посебна комисија за преглед и оцену поднетих захтева за ове субвенције обилазиће домаћинства која су конкурисала за њих, па се наглашава да се не прихватају трошкови радова, набавке материјала и опреме који настану пре првог обиласка ове комисије.

За субвенције могу да конкуришу и стамбене заједнице регистроване на територији општине.

Општине ће, у оквиру овог програма, своје грађане субвенционисати до износа од максимум 50 одсто улагања. То значи да ако домаћинство улаже у замену прозора и врата укупно 1.000 евра, од општине може да рачуна на покриће највише 500 евра трошка. Међутим, општине саме одређују колико износе минималне а колико максималне субвенције.

Власници објеката који конкуришу код општине за обе мере – и за фасадну изолацију и за замену столарије новац могу да добију само за једну.

Први критеријум је зона у којој се објекат налази, па ће тако, без обзира за коју субвенцију конкурише највише бодова добити онај ко живи у првој зони града – чак 10, а најмање онај у шестој зони – свега два бода.

Срећом, то није једини критеријум, па ће се бодовати и старост објекта – што старија кућа или стан то доноси више бодова, али ако је старија од 50 година онда број бодова драстично опада на свега 3…

Општине и градови који су, попут Новог Сада, заборавили да конкуришу за државне субвенције, шансу да исправе пропуст требало би да имају још једном пре краја године до када ће, судећи према најавама Зоране Михајловић, бити расписан још један позив.

Извор: Кућа добрих вести