Очекивања су да тај документ помогне и Влади Србије и НБС да још боље структурирају економску политику.

На овогодишњем КБФ одржана су 22 панела, два специјална догађаја и три пленарне сесије, а Влаховић каже да су теме биле у складу са временом.

КБФ први пут организован у хибридном формату у Београду због епидемије корона вируса.

На сајту КБФ од понедељка ће бити видео записи свих панела са овогодишњег форума.

Србија је од почетка пандемије корона вируса до данас релативно неоштехено прошла кроз кризу, закључак је 28. Копаоник бизнис форума у организацији Савеза економиста Србије, који је ове године одржан у хибридном формату у Београду због епидемије.

Закључено је и да је пандемија значајно убрзала примену свих оних нових решења која са собом носи 4. индустријска револуција, односно дигитализација и да су се у таквим условима створиле нове шансе за развој Србије.

Председник Савеза економиста Србије Александар Влаховић каже да је потребно у наредном периоду радити на унапређењу пословног амбијента, на владавини права, као и на зеленој економији и унапређењу образовања.

Навео је да је пад БДП- био свега један одсто у прошлој години и то захваљујући пренесеном високом расту из 2019. и расту оствареном у првом кварталу прошле године, масивној интервенцији кроз пакет државне подршке, као и захвлајући структури економије где доминирају традиционални сектори.

Упозорио је да постоје одређени ризици који долазе споља, а то је пре свега брзина економског опоравка земаља ЕУ и могућа инфлација.

“Подаци већ говоре да у развијеним земљама инфлација добија на свом значају и то пре свега трошковна инфлација која се може прелити и код нас, а не инфлација заснована на неким инфлационим очекивањима. То су све ризици који нас у овој и у наредним годинама очекују и креатори економске политике би морали да воде рачуна о томе”, наглашава Влаховић.

Пандемија је убрзала примену свих оних нових решења која са собом дигитализација И да су се у таквим условима створиле нове шансе за релативно ниско развијене земје као што је и Србија.

Важна тема је и образовањае па је више пута истакнуто да две трећине српских компанија данас има проблем са набавком и адекватне радне снаге, односно радника одговарајућих профила.

У корона периоду систем образовања се брзо прилагодио новим условима, али да у наредном периоду треба да се у континуитету ради на реформи образовања.

На Копаоник бизнис форуму оцењено је да је поред образовања и унапређења пословног амбијента, неоходно подићи на значајно виши ниво и укупне инвестиције.

Брнабић: Наш пут ка дигитализацији је био исправан

На затварању Форума била је и премијерка Ана Брнабић која је поручила да са даљом дигиталном трансформацијом - "зеленом и биомедицинском", можемо да се окренемо следећим великим стварима и новим изворима раста у пост ковид времену, као и да је Србија започела трећу фазу трансформације привреде.

Брнабић је подсетила да је на прошлогодишњем КБФ рекла да је предложила да нова влада започне трећу фазу трансформације, у којој наша привреда даљи раст треба да базира на новим технологијама за одрживи развој.

И то, пре свега, на енергетској транзицији и зеленој економији, као и на дигитализацији здравства и биомедицинској технологији, навела је Бранабић.

Она на каже да очекује у другом кварталу ове године боље резултате од очекиваних, а пре свега захваљујући расту грађевинске индустрије и улагања у инфраструктуру.

Ове инвестиције су вредне око четири милијарде евра у инфраструктуру која је тренутно у изградњи, а до краја године планирамо почетак радова на пројектима укупне вредности још две милијарде евра", навела је Брнабић.

Нагласила је да је ИКТ сектор имао раст извоза у марту за чак 25 одсто, по чему је достигнут преткризни ниво.

Подсетила је да је у марту ове године донет и Закон о климатским променама, што је, истиче, први системски закон којим се успоставља основ за ограничење емисија гасова са ефектом стакелне баште.

Србија је током 2020. године припремила и мапу пута за циркуларну економију у Србији.

Србија има и конкретне пројекте у области заштите животне средине, као што су изградња постројења за пречишћавање отпадних вода, постројења за третирање депонија, замена енергената у топланама, чишцње дивљих депонија…

Светски економски форум, истиче она, предвиђа да ће се од ове године укупна колилчина медицинског знања дуплирати на свака 73 дана, што је, каже, огроман потенцијал и за нашу земљу, која се већ за та нова знања припрема.

Због тога ће, најављује, током ове и следеће године груписати најбоље капацитете у “Биофор” кампус, који ће обухватити области биомедицине, биотехнологије, биоинформатике, биодиверзитета.

Каже да слични кампуси у Лондону, Лозани, Сингапуру и широм света већ привлаче милијарде долара улагања и додаје да Србија има разлога да верује да ће “Биофор” кампус бити “носилац велике трансформације” не смо у области здравства, већ и хране, пољопривреде, енергетике…

Брнабић најављује да ће држава наставити улагање у младе и њихово знање, без кога, како каже, не може бити привредног ни одрживог раста и развоја.

Инвеститори: Србијај добра локација за ширење бизниса

Србију инвеститори оцењују као добру локацију за почетак или ширење бизниса због квалификоване радне снаге, нижих трошкова пословања, близине тржишта ЕУ, споразума о слободној трговини које Србија има не само са ЕУ, већ и са источним земљама, али и због макроекономске стабилности.

То је један од закључака панела о инвестиционом окружењу у Србији у оквиру Копаоник бизнис форума, на којем су говорили председник Одбора гувернера  AmChama Зоран Петровић, председник Одбора директора ЈБАС-а Горан Пекез, генерални директор МК Гроуп Михаило Јанковић, председник Српског пословног клуба “Привредник” Зоран Дракулић и суоснивач НЕЛТ Небојша Шапоњић.

Председник Одбора гувернера AmCham-а Зоран Петровић каже да амерички инвеститори као позитивне ствари за улагање у Србију често наводе квалификовану радну снагу, ниске трошкове пословања, близину тржишта ЕУ, као и постојање споразума о слободној трговини које наша земља има са ЕУ и источним земљама.

Веома важан фактор, који, такође, истиче он, наводе инвеститори јесте макроекономска стабилност - што инфлација већ пет или шест година није тема у нашој земљи и што је стабилан курс.

Истиче да су за инвеститоре веома важне и субвенције које држава даје.

Међутим, како би пословно окружење у нашој земљи било боље, додаје да је потребно да се ради на владавини права, борби против корупције, ефикасном судству и ефикасности јавне управе.

Петровић је поздравио најаву да ће Влада Србије потписати нови саветодавни аранжман са ММФ-ом и додаје да ће ММФ бити потребан Србији док не дође до инвестиционог кредитног рејтинга.

Говорећи о инвестиционом кредитном рејтингу, Петровић очекује да ће Србија доћи до њега, по први пут у својој историји, у другој половини следеће године.

Наглаaшва да је један од предуслова за то да Србија оствари добар привредни раст.

Председник Одбора директора ЈБАС-а Горан Пекез каже да се јапански инвеститори одлучују за Србију такође због квалификоване радне снаге, а нарочито због тога што у нашој земљи не само инжењери, већи и радници у фабрикама знају енглески језик.

Истиче да је јапанским инвеститорима то битно како би знали да ли могу одмах да прмене тренинге и обуке или је потребно да се они преводе.

“Јапански инвеститори обраћају све више пажње на Србију и мислим да је виде у светлу својих европских операција”, каже Пекез.

Због тога, наглашава, главни ресурс Србије за привлачење страних инвеститора јесу људи.

Пекез је истакао да су у време паднемије чак две велике јапанске компаније дошле у Србију - Тојо Тајерс и Нидек.

“Од пет или шест јапанских компанија које постоје у Србији, оне запошљавају око 7.000 људи и њихове инвестиције се мере милијардама евра”, рекао је Пекез.

Највећи бенефит Србије од јапанских инвеститора, додаје он, јесте нова технологија која ће нашу земљу учинити конкурентнијом.

Генерални директор МК Груп Михаило Јанковић указао је на панелу да Србија већ данас има дефицит кадрова за одређене професије, те да уколико не буде модернизовала систем образовања и прилагодила га потребама тржишта, биће у заостатку за осталим тржиштима.

“Као земља требало би да размишљамо о доступности кадарова у будућности, не само због депопулације, већ и због промењених потреба профила који ће бити за пет и десет година. То вуче са собом и модернизацију система образовања, јер уколико не будемо могли да одговоримо захтевима, заостајаћемо за другим тржиштима”, рекао је Јанковић.

Како би пословање у Србији било још боље, додаје он, потребно је да се ради на владавини права.

Суоснивач НЕЛТ Небојша Шапоњић каже да њему као привреднику највише сметају баријере на границама и што наши камиони чекају сатима.

Истиче да би на скраћивању процедура на границама требало убрзано да се ради.

Додаје, да то чекање посебно не одговара компанијама које извозе воће и поврће и производе који се брзо кваре.

Шапоњић такође сматра да је велики потенцијал Србије у прерађивачкој индустрији, односно да направи додатну вредност својим производима из природе.

Извор: Кућа добрих вести/Танјуг