Некада је лако протумачити порекло назива, као што планина Јежевац дугује своје име ситним стенама које избијају из земље и подсећају на бодље јежа, а некада је потребно предузети цело истраживање да бисмо добили одговор.

Корисно је и лепо да се над речима замислимо, а нарочито над именима, јер ће нам много рећи о свом носиоцу, али и о његовом окружењу, историји, људима... Ја се некако најчешће замислим над називима планина, онако горостасне и доминантне, највише ме занима откуда им баш такви називи, који када се мало протумаче види се да су у савршеном складу са својим власницама. Није лако доћи до тачних података о пореклу бројних назива, нарочито ако се у истраживање упустите сами, али ако се удружимо, па свако донесе вести из свог краја или пренесе приче које је неком приликом чуо, можемо створити једну добру архиву о пореклу оронима на нашим просторима. Зато вас позивамо да нам се јавите и оставите у коментарима своје приче, које ћемо радо објавити. Да кренемо од планина, па преко река до села и градова... При томе, немојте занемарити ни своје личне асоцијације, јер је једнако битно и оно што у нама изазивају.

Ево неких тумачења за почетак!

Фрушка гора: Остао је забележен назив Алма Монс из доба Римљана, што значи плодна гора и сасвим се слаже са њеним положајем усред Панонске низије, окружена ораницама, а и сама пуна плодне земље. Данашњи назив потиче од старог словенског етнонима Фруг, синонима за Франке, па бисмо је могли превести као планина Франака. Ако мене питате на шта прво помислим - на фруштук, стари војвођански доручак, богат, здрав, који прописује правило да се једе са уживањем, обавезно у друштву, натенане и густира сваки залогај. Прво фруштук, па на пут! Или још боље - понети па фруштуковати на Фрушкој гори. Ту ми је у комшилуку, па смо присне, добро се знамо, не смета јој ни када банем у време доручка.

Тара: Као што је ред када су овакве лепотице у питању, ту се морају такмичити бар две легенде, а и понеко божанство. Најчешће ћете наићи на тумачење да је названа по моћном богу Тару, који је опчињен овом планином решио да остане на њој заувек. Зато уз њу често иде и придев божанска, што је запечатио Еткин Кларк, директор Европске федерације за заштиту природе и националних паркова, који је приликом посете нашој лепотици одушевљено рекао: „Овако ја замишљам рај".

Тар (Таранис) је келтско божанство, бог громовник, дакле међу највишима. Једна од легенди каже да су Келти имали и своју богињу лепоте Тару, за коју су широм света тражили место достојно да јој сазидају храм, те да су га нашли управо овде. Шта год да је истина, божанственост јој нико не може оспорити. Словенска митологија нуди другачије изворе, па се помиње млађа сестра Дажбога - (Тарина, Таја, Табити), чуварка светих шума храста, кедра, бреста, брезе и јасена.

Старица: Чуварка Мајданпека, мудра Старица, бди над овим уморним градом и као да га чува. Нисам могла да се отмем утиску тог имена, па сам је све време посматрала да видим колико јој одговара. И заиста - пуна је мудрости, смирена, блага, пушта вас свуда да завирите, а ако сте довољно стрпљиви, добро слушате и покажете поштовање - откиће вам тајне какве нисте могли да замислите: најнеобичније облике рељефа, понорнице, пећине. Мораћу још да се распитам, али за сада сам чула једно дивно тумачење овог имена, од своје другарице Неле, која долази из тих магичних крајева. На влашком се старица каже батрана (батрна), а то је истовремено и име влашке богиње Мума Падури - Батрна, шумска мајка! Заиста, овако лепу, тајанствену и шуму која скрива огромна блага, ретко ћете где моћи да видите.

Цер: Ова планина у близини Шапца, западна капија Србије, највероватније дугује своје име бројним стаблима цера (храст), али по неким тумачењима и римској богињи Церери, која је била божанство плодности и заштитница жита. Када се погледа са Цера на плодну Мачву, ово тумачење има свакако смисла.

Јастребац: У близини Крушевца, најшумовитија планина Балкана, како је Јастребац назвао Јосиф Панчић, по предању је добила име по јастребу, који је на врху планине направио своје гнездо. Доносио је са свих крајева у кљуну гранчице са којих су падала семена букве, четинара, брезе и временом је свуда где је семе пало почело да ниче дрвеће.

Ртањ: Можда једна од најинтригантнијих планина у Србији, извор бројних легенди и митова, изазвала је и бројна тумачења када је њено име у питању. И да ствар буде још чуднија, мистерије и овде напретек. На сајту њњњ.духртња.цом, каже се да се садашњи назив планине и истоименог насеља подудара са латинском речи артан, која вуче корен од арт и артифициус, а свима нам је познато да арт представља нешто што је обликовано и дорађивано руком док артифициус означава појам за вештачко или неприродно. Ето још једног доказа да се у стварање ове планине умешала нека чудна сила, па бисмо чак могли рећи - вештачка или неприродна планина. Древна легенда каже да је на овом месту некада живео велики чаробњак, који је чувао целу околину и делио људима око себе – свакоме по заслузи, некоме добро, а некоме зло. Онда се једнога дана изненада подигла цела планина Ртањ, а чаробњак је остао да живи испод планине, где до дана данашњег помаже свима који верују у њега. Власи такође од давнина користе израз Артањ за Ртањ. Аутори текста иду и даље у овом тумачењу, па кажу: Рт је део копна који задире у море, док за Ртањ можемо рећи да је он део копна који задире у небо. Такође, истичу да је реч ртањ садржана у речима као што су: цртање, завртањ, завртање, одвртањ, одвртање, довртање, обртање, што ће рећи да је његов архитекта имао пуно посла док га није изградио. Тумачења су бројна, а Ртањ наставља да фасцинира и изгледом и именом, а и резултатима научних истраживања, што такође можете читати на овом сајту: www.duhrtnja.com. 

Космај: Једно тумачење каже да је ова планина у близини Београда добила име од келтске речи кос (шума) и преиндоевропске маи (планина). Друго се враћа у доба Римљана и каже да је ово каса Маиае, кућа богиње Маје. Најлепше је оно које каже да ова планина посматрана из даљине изгледа к'о змај који се одмара.

Авала: Добила је име од арапске речи хавала, што значи видиковац. У средњем веку на врху Авале била је саграђена чувена тврђава Жрнов, која је потпуно срушена 1934. за потребе градње Споменика незнаном јунаку.

Ваљевци, надамо се ускоро причама о Јабланику, Медведнику, Повлену, Маљену, Сокобањце молимо да нам објасне шта је било са Озреном и Девицом, а из Ивањице очекујемо најмање седам прича за седам планина... Чекамо нестрпљиво!

Аутор: Бранка Тарбук

Извор: Кућа добрих вести