Кућа Добрих Вести

Login

Франшиза, органска производња и жива библиотека

Оцените овај чланак
(5 гласова)

SERBIAAAAAA

 

БЕОГРАД – Када на једном месту наиђете на безброј предавања на различите теме из друштвеног, социјалног, културног, економског живота, предавања о стилу живота, узгоју животиња, безбедности хране, каријери како одабрати оно које је вама најинтересантније?


У тој дилеми ја сам се нашла јуче: да ли отићи и слушати о иновативности и предузетништву, млади и нови видови предузетништва, јоги као здравом животном стилу, климатским променама. Заокруживала сам поједине панеле, затим их прекрижавала и бирала поново.


Верујем да су се у том проблему нашли многи који су јуче посетили први мултиконгрес „Serban Visions“, место сусрета привреде, цивилног друштва и грађана. Догађај је био бесплатан за посетиоце, обичне грађане који желе да чују и науче нешто више. Програм се наставља и данас, више детаља о томе можете погледати ОВДЕ, а верујем да ћете при избору предавања имати исте „муке“ као и ја.


Не знам шта мисле организатори о овом догађају и да ли је испунио њихова очекивања, али што се мене тиче они су прошли мој пробни тест и могу слободно да организују нови конгрес следеће године.


Свакако се питате шта сам изабрала?


Прва тема - органска производња и еко-туризам, друга - како до пословног успеха, сопствена идеја или франшизинг и жива библиотека – разговори са представницима дискиминсаних група, порције су „хране“ коју сам добила јуче. И одмах након дегустирања пробудило се размишљање – како није лоше покренути сопствену органску производњу јер имам напуштено порoдично имање на селу, како није лоше узети франшизу и започети сопствени посао, јер по речима говорника, франшиза је успешнија од старт-апа и то у размери 80 на према 20 одсто у првој години пословања. На крају момак који је још као мали остао без родитељског старања дао ми је добру житовну лекцију да све оно што имам а то су: родитељи, пријатељи, сестра, брат, родбина и љубав коју ми дају не треба да схватам здраво за готово. Многи, као он, то нису имали, а само једно миловање учитељице по коси, учинило је да му нешто кликне у глави и да реши да од проблематичног дечака прерасте у нормалну и здраву личност. Све што му је било потребно је било да се осети вољеним.


Али да кренемо редом.


Органска пољопривреда и еко агро туризам темељ одрживог и руралног развоја


Органска пољопривреда заступљена је у 120 држава, а промет који се у њој остварује вредан је око 50 млд доалра. Највише хектара под органском производњом, веровали или не, има Аустралија – 12 милиоха хектара, а затим следи Аргентина са три милиона хектара, Кина са 2,3 мииона хектара и САД са 1,6 милиона хектара. Видите онда где је Србија са својих тренутно 12.000 хектара под органском производњом.


Све ово се могло чути од председника „Европског кластера Алпе Адриа Панониа“ Дражена Дерање.


Према његовим речима наше Министарство пољоприреде последњих година поклања велику пажњу органској производњи. Такође и српско удружење за развој органске производње „Сербиа органика“ урадило је Акциони план развоја органске производње 2015-2020, који ће по свим приликама постати саставни део Стратегије за рурални развој. Када би за пет година оних 12.000 хектара прерасло у 120.000 хектара под органском производњом, то би сви овде напред поменути актери сматрали успехом. „Имајући у виду да је 87 одсто подручја Србије рурално ова прича може уз добре подстицаје да запосли велики број људи“, напомиње Дерања.


"Европски кластер Алпе Адриа Панониа", у коме су окупљене организације, институције и асоцијације које се баве делатностима из различитих области привреде и пољопривреде, а посебно агро-еко-туризма. Удружење броји 30 чланова и у њега су укључена мала пољопривредна газдинства и салаши, као и узгајивачи аутохтоних култура у производњи хране, објављено је на сајту Владе Војводине.


Овај кластер организоваће од 19. до 22. октобра ове године конференцију „Данубио 2015“. Теме су: Органска производња у Подунављу и Медитерану - тренутна ситуација, квалитет земљишта, производња и заштита биљ, изазови органске производње, утицај климатских промена, мултифункционалност, Органско сточарство и пчеларство - развој, тренутна ситуација, проблеми и питања, Квалитет хране, Одрживи рурални развој - заштићена подручја, агро-екотуризам, гастрономија, културне и природне баштине.

 

danubioooo

 

Гост на презентацији овог кластера била је и Снежана Манчиљ, дипломирани инжењер хортикултуре. Она је нагласила да Србија има велики потенцијал у развој у производње лековитог и зачинског биља. На нашој територији расте око 700 биљака са лековитим својствима, од тога се њих 450 користи у традиционалној медицини, док њих 280 представља робу којом се тргује као индустријском сировином. Лековитог биља има највише у југоисточној Србији, Банату, Сјеничкој области и на Пештерској висоравни. Производња лековитог биља нарочито је погодна за мала инвидудуална газдинства од неколико хектара. Данас је повећања потражња и за зачинским биљем, а услови за његову прозводњу нису лоши јер располажемо са добрим садним материјалом а развијена је и научна подршка, тврди Манчиљ.


Да је органска производња у директној вези са развојем туризма, показује све веће интересовање туриста за гостовање у сеоским етно домаћинствима, али и бум Био-хотела у Хрватској. Захваљујући органској храни коју имају на свом менију ти хотели, чуло се на овом предавању, имају 40 до 60 одсто годишњу попуњеност. Када се има у виду да је смештај у тим хотелима од 170 до 180 евра по особи, види се да данашњем туристу не смета да плати више ако ће заузврат добити квалитетну и здраву исхрану. Да потражња за органским производима расте говори у прилог и чињеница да на органској пијаци у блоку 45 цене и по 10 пута веће, јер ту цену диктирају закони тржишта по коме је тражња далеко већа од понуде.

 

Магија франшизинга


Франшиза је као солуција за почетак приватног бизниса можда много боља од стартапа, јер за разлику од стартапа где вам је потребна пословна идеја, а затим и све што прати њену реализацију на почетку, вама овде ништа није потребно. Добијате готов производ, маркетиншки и избрендиран производ, који само треба да пласирате на тржишту.


Али, пре него што кренемо да причамо о франшизи да објаснимо прво шта је то?
Франшиза се појављује када компанија (даватељ франшизе) лиценцира своје трговачко име (бранд) и свој начин рада (сустав пословања) одређеној особи или групи (кориснику франшизе) који се слаже да ће пословати у складу с увјетима уговора (уговор о франшизи). Даватељ франшизе осигурава кориснику франшизе подршку и, у неким случајевима, има одређену контролу над начином пословања корисника франшизе. Заузврат корисник франшизе плаћа даватељу франшизе почетну пристојбу (названа франшизна пристојба) и пристојбу за пословање (ројалти) за кориштење трговачког имена и начина пословања.

 

Самостални саветник у ПКС Милан Ристић каже да сама чињеница да пет подсто годишње пропадне франшиза коју купи франшизопримац и то не само што франшиза није добра, већ што прималац франшизе није довољно „уложио себе“ у тај посао. „Колико пратимо франшизу у Србији од 2007. године имали смо преко 150 семинара на ту тему, свест је још увек на ниском нивоу, доста едукујемо предузетнике, студенте, младе, да уђу у сопствени бизнис. То је неки бизнис самозапошљавања кроз куповину већ опробаног пословног концепта који ради код нас или у иностранству. Код нас има негде око 50 франшизних концепата који су стали на своје ноге и то све од 2004. године. Популаришемо их још више и чему и успевамо“, навео је Ристић.

fly


На предавању „Како до пословног успеха – сопствена идеја или франшизинг“, представило се неколико компанија међу којима су и две домаће франшизе „Fly Fly travel“ и „Arcus“, као и шведске мастер франшизе „Husse“.


Ko год је од вас заинтересован за неку од франшиза, нека контактира једну од ове три компаније а ми ћемо укратко рећи нешто о свакој од њих.


Ако желите да започнете нов, јединствен, интересантан и профитабилан бизнис, да се бавите здрављем, здравим животом, побољшањем физичког стања, обратите се компанији „Аркус“. Франшиза се зове „Аркус клуб“. Ако је купите добијате могућност да отворите место где људи долазе да се баве својим изгледом и здрављем, где могу да се измасирати ручно или у Аркус масажним фотељама и где могу пасивним вежбањем на Фит степу поправити совју фигуру и своје психофизичко здравље. „Аркус клубови“ имају посебан програм мршављења, програм јачања и програм затезања и сређивања фигуре вежбањем на справи „Фит степ машине“. Према речима власника ове франшизе Бранислава Стојановића тренутно је отворено 24 јединица широм Србије где се примењује овај програм – у Јагодини, Ћуприји, Старој Пазови, Приштини, Нишу...Почетна инвестиција нија мала, али се, каже он, на крају исплати.

Више о овој франшизи можете прочитати ОВДЕ.

arkusssss


Ако више волите животиње прави избор је „Husse“, шведска франшиза. Ова фирма се продајом хране за кућне љубимце а купац ове франшизе Саша Милутиновић се није покајао што је ушао у овај посао. Ветар у леђа не само да му даје и податак да увоз хране за кућне љубимце у Србији сваке године расте за 30 одсто, већ и да је ово продаја путем интернета која омогућује конкурентну цену јер нема уграђивања марже у ланцу испоруке. Све што вам је потребно да уђете у овај посао је 2.500 евра, гаража од 15 квадратних метара, мобилни телефон и интернет. А да заборавили смо још и: добру вољу и ентузијазам.

 

huseeee


О компанији „Fly-Fly trevel“ сви сте већ чули, ако ништа друго, бар гледајући телевизију Пинк на којој се деле њихова путовања. А ако и нисте, онда посетите њихов сајт. Ова релативно млада компанија, (настала 2009. године) већ је почела да издаје своје франшизе, па кога занима туризам и све што уз њега иде, нека се обрати овој компанији.


Шабан – нада за многе


Конгрес „Serbina Visons“ био је и стециште многобројних хуманитарних и добротворних фондова, а један од њих је и Човекољубље – Добротворни фонд Српске православне цркве. Овај фонд је органовао живу библиотеку. Млади људи, припадници дискриминисаних група, причали су своју животну причу а посетиоц је имао прилику да је послуша. Дођеш, изабереш наслов књиге коју ћеш да „слушаш“ и слушаш, у мом случају Шабана. Шабан је дете без родитељског старања, а један од разлога зашто је то остало тако је што је мајка задржала старатељство, те њега као дете није могао нико да усвоји. Улазио је у процедуре, зближавао се са усвојитељима а они су затим нестајали. Даш детету коме хронично недостаје љубав и пажња, мало љубави и пажње, па је узмеш и тако годинама. Како онда оно неће прерасти и проблематичног дечака. Прошао је васпитно образовне домове, боравио је и у Палмотићевој али је данас дечак који живи свој живот, ишколовао се за кувара, има пристојан вокабулар, покушава да помогне другима, радознао је и смео, што многа друга деца која имају све што он није имао – немају. Зато на крају свака част Шабане али Светосовској учиници која је организовала овај догађај а теби пружила свестрану подршку.

pomocccc

 

Више о овом добротворном фонду прочитајте ОВДЕ.

 

Извор: Кућа добрих вести


Последњи пут измењено недеља, 17 мај 2015 12:55
Маja Јованов

је рођена 1977. године. Она је новинар са вишегодишњим искуством у праћењу реалног сектора, процеса приватизације и тржишта капитала. Сарађивала је и писала за дневне листове и економске магазине. Активно пратила значајне економске форуме и скупове, како у Србији, тако и у иностранству. Данашња интересовања су јој усмерена на интернет и мултимедијални приступ информацијама.

Остави коментар

Поља обележена (*) су обавезна. Основна употреба HTML кода је дозвољена.

...:::.„Кућа добрих вести“ не сноси одговорност за садржаје линкова који воде на друге интернет странице (спољашње везе) .:::... © Кућа Добрих Вести 2015

Врх Десктоп верзија