Микош Памер из Будимпеште је асистент продаје аранжмана на крузеру ,,Глори” (Glory), који вас уводи у у све детаље програма и позива да дођете поново. У шали, да забави публику, навео је како можете бесплатно пловити. Први начин је да купите брод, други да се на њему запослите, а трећи да украдете нечију карту. Могуће је да добијете на бродском бингу, или да као стални клијент стекнете право на картицу “Карнивала” (Carnival Cruise Lines), компаније у чијем саставу је више од двадесет огромних туристичких лађа.

Крстарити по знатно повољнијим условима је могуће и ако вам неко од ближе родбине ради на броду па вас позове у госте – у време када има у ту сврху издвојених слободних соба.

На бродовима „Карнивала“ - „Мирикл“ (Miracle), „Виктори“ (Victory) „Глори“ (Glory) и сада „Спирит“ (Spirit),  дуже од три године ради мој син Ненад, па смо стрији син Милош и ја по други пут искористили прилику да се докопамо раја на земљи - Кариба. Лане је полазна дестинација био Сан Хуан, главни град Порторика, а ове Мајами, највећа метропола Флориде.

“Карнивал”, или како се пуним именом зове “Карнивал круз лајнс”, у саставу је британско-америчке компаније “Карнивал корпорејшн”, па тако постоје и два седишта - у Саутемптону и Мајамију. Регистрован је, међутим, у Панами, сигурно због знатно нижих такси.

Хотел на води

Сам “Карнивал” је 1972. године основао богати Јевреј Тед Арисон као деоничарско друштво, у којем је сада чак 11 фирми са укупно више од 100 бродова. Корпорација је, тако, постала највећи оператер крузера на свету.

Арисон, који се сматра оцем модерне индустрије крузера, рођен је у Палестини 1924. године, али се као млад преселио у Сједињене Америчке Државе. Ношен носталгијом вратио се у Израел 1990, где је и умро непуну деценију касније.

„Глори“  није највећи, али је негде у горњој половини „Карнивалове“ флоте. Висок је 14 спратова, дуг 285 метара, тежак 110.000 тона, а може да прими 1.180 чланова посаде и 3.750 гостију, којима је намењено око 1400 соба-кабина различите величине и опреме - од минималних са креветима на спрат, до луксузних апартмана. Плови брзином од 20 чворова, односно наутичких миља на час, или скоро 40 километара на сат.

Направљен је у Италији, поринут у море 14. јула 2003. године, а кума му је била астронауткиња Сели Рајд.

Можда су због тога сви официри Италијани, укључујући и капетана Салватореа Расела, а остали високо рангирани су различите националности. Занимљиво је да се, сем самог капетана, сви други ословљавају само по именима, како би успоставили што интимнију атмосферу с гостима.

Кепетан Расел не мисли да је „Глори” само пловећи хотел, како многи називају крузере. За њега је то, ипак, првенствено брод који свакодневно сече таласе мора и океана.

У мултинационалној посади и људи из Србије

А на крстарењу је, за разлику од обичног летовања, најлепше то што не осетите сам пут – ујутро када се пробудите ви пристајете у неку нову луку.

Најпрљавије послове обављају Азијати – углавном из Индонезије, Индије и са Филипина. 

Има и доста Европљана, укључујући и Србе и држављане осталих бивших југословенских република. 

На броду смо срели Марина, Наталију и Зорана из Хрватске, шефицу собарица Марију из Ниша, фризерку Милицу из Смедеревске Паланке, затим Ољу и Марију из Београда, информатичара Мирослава и менаџера у фри шопу (free shop) Сашу из Суботице, Сомборку Милицу, која се брине о забави деце и друге.

Толики број људи изискује огромне количине хране и пића, с обзиром да је све базирано на принципу шведског стола и готово увек је отворен неки од ресторана. На лиду, горњој палуби брода, гости сами стају у ред и изумају шта хоће и колико хоће, у ресторану се послужује неколико јела, која су, такође, бесплатна, али је по неписаном правилу обавезан бакшиш конобарима. Постоји и посебни гала ресторан на врху торња с богатом трпезом, где комплетна вечера кошта 30 долара.

Под бесплатним пићима се подразумевају кафа, с млеком или кремом, чај, вода, пре подне сок од мешавине гуаве и наранџе, а по подне лимунада. Бесплатни су и десерти – колачи и сладолед из аутомата. 

Тоне хране и пића за седмицу крстарења

Из званичне поруџбенице хране и пића за недељу дана крстарења смо издвојили: тону ребара, 2,4 тоне пилића, 2.500 шницли свињског и говеђег меса, скоро седам тона ракова и пола тоне јастога, 4.800 хамбургера, 270 килограма шункарице, 450 килограма паштета, затим три тоне кромпира, упола мање парадајза, 22.000 јаја. Сваке семице се потроши и 4.000 литара млека, 450 литара кафе, 2.800 литара воћног сока, 24.500 лименки безалкохолних пића и пива, 3.500 боца вина и 1.420 боца шампањца.

Међу гостима је заиста пуно дебелих, а неки се од силне тежине не могу ни кретати, већ их доводе колицима. То их, ипак, не спречава да стално нешто једу.

На броду је у принципу све бесплатно, али само за оне који сами стоје у реду за храну, не поручују алкохолна пића и не иду на вечере. Али је таксативно наведено правило да стјуардима, за спремање соба, треба дати 3,70 долара дневно, а конобарима најмање 5,80 долара бакшиша. За доношење хране у собу плаћа се минимум два долара.

За те услуге се, када је о соби реч, добијају увек чисти пешкири, намештени кревети, обрисано купатило, нека животиња направљена од пешкира, чоколадица с натписом фирме и брошура „Фантајмс“ (Funtimes), у којој пишу дневна догађања на броду, а ако се излази у неку луку и програм излета.

Излети се, наравно, посебно плаћају - од 40 до 100, а понекад и више долара, па је јефтиније наћи таксисту и сам организовати разгледање знаменитости града, или острва. 

Дан на води и сервис за госте

Постоји и такозвани  „си деј“ (sea day), дан на води, када се дуже плови до неког одредишта. Тада се организују разни програми на самом броду, поред свакодневног сунчања, купања у базенима, уживања у ђакузију, или бављења спортом. На лиду је, тако, у једном тренутку - под вођством Мексиканке Нађе, која подједнако добро барата шпанским, франсуским и енглеским језиком - било одржано надметање мушкараца с најмаљавијим грудима, а потом су посластичари од громада леда правили разне фигуре.

У позоришту се два пута недељно одржавају концерти, мјузикли и(ли) кабареи. Ту се извлачи и бинго, уз учешће неочекивано много гостију жељних добитка. Редовна је и аукција слика, а у фри шоповима се по повољним ценама могу купити сатови, гардероба, парфеми, сувенири и накит – ланчићи чак и на метар.

Једном недељно се приређују свечане вечери, када је пожељно да се сви обуку лепо. То је и повољна прилика да десетак фотографа за вас направе лепе успомене, али и сами нешто зараде. 

Највеселије је у централном холу, где се, крај шанка изводи живи програм. Нама је најсимпатичнија била једна певачица са Филипина, а сваке вечери свира неки бенд у сали касина.

Постоје и такозване радионице, а у једној заинтересовани могу да науче како да од пешкира направе животиње. Програм води асистент круза Џон, практични део изводе мајстори из Малезије и са Филипина, а постоји и књига о изради фигура. 

На броду све делује беспрекорно организовано. Сви запослени тачно знају свој посао и све тече по плану. Ако некоме, ипак, нешто није јасно, жели да нешто пита или поручи, ту је „Гест сервис“ (Guest service), где ради и Ненад.

Важност безбедности и вежби спасавања

Посебно се води рачуна о хигијени и безбедности, а само сат након укрцавања обавезно је присуство вежби спасавања – ако се нешто непредвиђено догоди.

Велика пажња се посвећује и безбедности на самој лађи. На сваком спепенику пише пази куда идеш, гости се позивају да се чврсто држе за рукохвате, свако влажно место се обележава куполама. У Америци је одштета за неки прелом енормна, а ако стоји упозорење путник је сам одговоран за евентуалну несрећу. 

Посете на крузерима није пореметила ни несрећа “Конкордије” у Тиренском мору, у Италији, изјавио је писцу ових редова већ поменути Миклош. “Конкордија” припада компанији “Коста” (Costa Concordia), која је такође у саставу „Карнивал корпорејшна“ (Carnival Corporation).

Велики одзив гостију је, штавише, просто натерао власнике корпорације да прошире асортиман – да изграде нове, још луксузније путничке лађе и утврде нове дестинације.