На конференцији одржаној на тему „Туристичко тржиште Југоисточне Европе“ присуствовао је велики број учесника из 12 земаља, међу којима су били и туристички експерти из Немачке, Кине и Јужне Кореје.

Представници туристичких организација из региона саопштили су да су у том правцу покренути први кораци који подразумевају заједничку туристичку руту „Путевима Валтера“, која ће бити представљена на Сајму туризма у Шангају, као и бициклистичка тура од Београда, преко Сарајева до Дубровника. Поред овога, у плану је и валоризација туристичких потенцијала у сливу реке Дрине, као и заједнички наступи на сајмовима туризма далеких дестинација.

Мехмет Алагоз, директор Представништва компаније Turkish Airlines у Београду, сматра да земље Југоисточне Европе не смеју да буду конкуренти, већ партнери. У том смислу ова Компанија предузима конкретне кораке, почевши од организовања доласка туроператора и медија из Ирана, Јапана, Кореје... који ускоро треба да посете ову регију. Ова иницијатива турског авиопревозника посебно добија на значају ако се узме у обзир њихова корпоративна репутација, потпомогнута најмлађом флотом авиона на свету која лети у 160 земаља и 290 дестинација широм света.

Туристи са далеког Истока желе да упознају нове дестинације

Да је неопходан заједнички туристички производ потврђује и др Минџуан Денг Вестфол, шефица Истраживачког центра института COTRI (China Outbound Tourism Research Institut) из Кине сматрајући да такво тржиште за кинеске туристе имало посебан значај, пре свега због препознатљиве историје и традиције. Она је навеле да кинески туристи традиционално посећују европске земље, као што су Француска, Шпанија и Швајцарска, али да је у последње време забележен тренд пораста посете скандинавским земљама. Разлог овоме може се наћи у све израженијој потреби кинеских туриста за безбедношћу, коју перципирају као једну од најважнијих параметара на основу којих се одлучују за одабир дестинације коју ће посетити.

Управо је безбедност разлог због којег је, у последње време, број посета из ове земље Европи опао, пре свега због терористичких напада у Француској и Белгији, али и мигрантске кризе која све више утиче на репутацију европских дестинација. Поред тога, Денг Вестфол примећује и промене у понашању туриста из Кине, поготово младих. „Они више не желе да иду само Париз, већ желе да упознају и друге, различите, људе и менталитете. Млади желе да путују на нове дестинације.“ истакла је Денг Вестфол напомињући да повећан број младих људи који су спремни за пут захтевају и нове облике промоција дестинација, као што су интернет и друштвене мреже. Овоме у прилог иду и резултати истраживања COTRI института који показују да ће у наредном периоду кинески туристи примарно тражити дестинације које пружају обиље културних атракција, негују нетакнуту природу и аутентичност туристичке понуде.

Један од најважнијих параметара приликом одабира дестинације за кинеске туристе је квалитет услуга. Кинези захтевају виши ниво стандарада туристичких услуга, нарочито у хотелијерству. Такође, приметно је и да визна политика има значајан утицај на ову одлуку. „Кинези се радије опредељују да посете земљу за коју им није потребна виза“ приметила је гошћа из Кине.
Дае Кван Ким, професор са Факултета за хотелијерски и туристички менаџмент Кјунг Хи Универзитета у Сеулу, наводи да Корејци најчешће путују у земље Азије јер немају довољно информација о другим земљама. Велики број становника Јужне Кореје путује ван земље, од чега свега 10 посто у Европу, пре свега Западну, док је број оних који посећују земље Југоисточне Европе веома мали. Када је реч о овој регији, Корејци најчешће посећују Хрватску и Турску јер су им веома интересантне и атрактивне.

Дае Кван сматра и да ова регија треба да уложи доста средстава како би креирала различите догађаје који би били катализатор за туристе. Посебно треба водити рачуна о догађајима који су занимљиви пословним људима, с обзиром на податак да они у Кореји троше преко 3.000 долара по путовању, што је знатно више од обичног туристе. И Дае Кван дели мишљење да је на глобалном тржишту све више младих, који имају посебна интересовања, и за чије анимирање треба користити предности које доносе нови медији.

Следећа година је посвећена одрживом развоју туризма

Херберт Хамеле, председник Европске мреже за одрживи туристички развој (ECOTRANS) позвао је туристичке прегаоце Југоисточне Европе да посебну пажњу посвете одрживом развоју туризма, као једној од кључних компаративних предности на глобалном туристичком тржишту, наводећи резултате истраживања који показују да иза ове констатације стоји 80 посто немачких менаџера дестинација. „Немачка је једна од најбољих земаља када је одрживи развој у питању и као таква има добар имиџ“ истакао је Хамеле.

У свету се велика пажња посвећује овом проблему у туризму, па је тако уведен и еко сертификат који представљају један од доказа квалитетне понуде дестинације. Као потпора одрживом развоју туризма уведена је и on-line Зелена мапа путовања на којој су приказане дестинације и туристички производи који имају еко сертификате.

Значај овога препознала је и Светска туристичка организација (UNWTO) која је следећу годину прогласила годином одрживог развоја туризма. Ова одлука је уследила након признања глобалних лидера на конференцији УН о одрживом развоју (Рио+20) да овај сегмент управљања доприноси отварању нових радних места и развоју три димензије одрживости-економској, социјалној и еколошкој. Ово је посебно важно ако се узме у обзир да ова одлука долази у тренутку када међународна заједница усваја нове циљеве одрживог развоја (Sustainable Development Goals-SDGs) и нову Агенду 2030, одобрене од стране Генералне скупштине УН у септембру прошле године.

Проблеми и развојне шансе за туризам Југоисточне Европе

Према подацима Светске туристичке организације (UNWTO) Европа остварује 41% укупних међународних прихода од туризма, што представља значајну развојну шансу за туристичко тржиште региона. Директан допринос туристичке индустрије Југоисточној Европи износи 6,4% укупног регионалног БДП-а и утиче на 6,9% од укупног броја запослених у овом региону. Међутим, када се у обзир узме укупан утицај туризма на економију овог региона, подаци показују учешће од 16% у БДП-у и исти толики удео у укупном запослењу.

Експерти UNWTO сматрају да развој туризма овог дела Европе наилази на бројне препреке, као што су недостатак квалификоване радне снаге и лоше стање саобраћајне инфраструктуре, што у великој мери утиче на конкурентност ових земаља. Туризам регије је изразито сезонски, што потврђују и подаци да је број туриста у периоду од јуна до августа више него дупло већи у односу на остатак године. Поређења ради, потрошња туриста у ЕУ током летњег периода чини свега 35% укупне годишње потрошње, док је у земљама Југоисточне Европе читавих 55%. Проблем представља и низак ниво заштите културних добара, непрепознавање значаја сарадње приватног и јавног сектора, као и недовољно улагање у маркетиншке активности. Иако је број туриста са далеких дестинација који посећују земље овог дела Европе у благом порасту, и даље главницу туриста чине Европљани. Тако су 2014. године 93,2% међународних долазака у Албанију чинили туристи из Европе, 87,3% у БиХ, 96,4% у Црној Гори, 90,6% у Србији и близу 80% у Мађарској. Сличне податке бележе и друге земље региона, па је тако у 2015. години од укупног броја туриста који су посетили Хрватску, њих 79% било из земаља Западне и Централне Европе. Ови подаци јасно показују потребу за креирањем јединственог туристичког производа земаља Југоисточне Европе који би потом био представљен земљама ван европског континента.

Посебни облици туризма могу представљати један од кључних аргумената за привлачење туриста у ову регију. Као добар пример може послужити Шпанија коју је 2010. године посетило 52 милиона туриста, од којих је 6 милиона као примарни разлог доласка навело храну и вино. Ови туристи су Шпанији донели приход од 5 милијарди евра. Потенцијал за развој туризма имају и природне и културно-историјске атракције. Да би ово било могуће неопходна је велика подршка држава и стручњака из различитих области који морају бити укључени у овај процес. Да је то могуће потврђује и пример румунског града Браиле. Пројекат под називом „Рехабилитација историјског центра општине Браила“, вредан 8,1 милион евра, урађен под покровитељством локалне самоуправе, допринео је повећању туриста за 38%, отварању нових радних места и привлачењу 4 милиона евра приватних инвестиција. Добар пример је и прекогранична сарадња Словеније и Хрватске, које су покренуле заједнички пројекат под називом „Традиционални занати као нова атракција културног туризма“, а који је финансијски помогла Европска унија. Поред културно-историјских атракција, велику развојну шансу нуде и природне атракције, што потврђује и податак да чак трећина немачких туриста жели да путује на дестинације за које сматрају да су еколошки одговорне.

Повећаном броју туриста који ће посетити овај регион Европе у великој мери може да помогне и визна либерализација. Са том намером је 2009. године Пољска покренула иницијативу за олакшавање добијања туристичких виза за циљна тржишта. Резултат ове акције је двоцифрен раст долазака из тих земаља.

Уколико се узму у обзир предвиђања да ће у наредном периоду ЕУ, Северна Америка и Азија привући 70% светских туриста, јасно је да ће се за преосталих 30% водити велика борба. У том смислу једна од кључних стратегија мора бити усмерена према брендирању и стратешким комуникацијама. Добар пример сарадње на том пољу су балтичке земље које су у јуну 2002. године потписале споразум о сарадњи у области туризма. Овај споразум , између осталог, садржи заједничке комуникативне активности и брендирање са циљем промовисања ових земаља као јединствене туристичке понуде.

Извор: Кућа добрих вести