Мохандаса (Ганди наводно није волео надимак Махатма, „Велика душа“) Гандија, сина главног министра мале кнежевине у најзападнијој индијској држави Гуџарату и дипломираног правника у Енглеској, неодољиво су привлачили једноставан живот, ручни рад и одрицање.

Прочитавши критику капитализма у делу британског социјалног мислиоца и филантропа Џона Раскина, основао је фарму близу Дурбана у Јужној Африци, где је службовао као адвокат. На фарми је са пријатељима дословно живео од зноја са својих обрва. Потом је нова колонија никла у близини Јоханесбурга - фарма Толстој по руском писцу и моралисти коме се Ганди дивио и дописивао се.

Та насеља су била претече познатијих ашрама у Индији, међу њима и Сабармати у близини Ахмедабада, шестомилионског комерцијалног центра Гуџарат.

Ганди је оснивао ашраме — заједнице сродних верника и колективне лабораторије онога што је називао “својим експериментом са истином”. Гандијев сан је био да претвори читаву Индију у велики ашрам у коме би људи, жене и деца живели у просвећеној једноставности, ослобођени од оног што је сматрао испразношћу и насиљем света којим доминира Запад.

Ашрам крај Сабармати реке у Ахмедабаду

Сабармати ашрам је био дом Гандија и његове супруге Кастурбе од 1917. до 1930. и један од главних центара у индијској борби за слободу од британског колонијализма. Ашрам је назван по највећој реци у Гуџарату, Сабарматију, уз коју се налази. Сабармати те;е 371 километар у правју југозапада пре него што се улије у Арабијско море.

Сабармати ашрам налази се између затвора и крематоријума, и Ганди је веровао да ће сатиаграхи (они који трагају за истином) отићи на једно од та два места. Рекао је: „Ово је право место за наставак трагања за истином и стицање неустрашивости, са једне стране су челични окови странаца, а са друге муње мајке природе“.

Док је боравио у Ашраму, Ганди је основао школу која се фокусирала на рачни рад, пољопривреду и писменост како би поспешили његове напоре за самовољношћу. Првобитно назван Сатијаграха ашрам, одражавајући покрет за пасивним отпором који је покренуо Махатма, то насеље је постало дом идеологији која је ослободила Индију.

Из Сабармати ашрама је Ганди 12. марта 1930. покренуо чувени Данди марш до 241 миље удаљеног места на обали Арабијског мора, протестујући због британског Закона о соли. Законом је опорезована домаћа со у покушају подстицања продаје британске соли у Индији.

Масовни бунт је напунио британске затворе са 60.000 бораца за слободу. У знак солидарности са ухапшенима Ганди је затражио од колонијалних власти да казне и Сабармати ашрам. Власти то, међутим, нису учиниле. Но, Ганди је већ био одлучио да напусти ашрам, уз зарицање да се у њега неће вратити све док Индија не буде стекла независност.

Ганди се више никада није вратио у Сабармати ашрам. Индија је стела независност 15. августа 1947, а Гандија је хинду националиста убио у јануару 1948.

Шетња по Сабармати ашраму

До Гандијевог Ашрама води једна од главних саобраћајница у Ахмедабаду, улица Ашрам чији велики део иде паралелно са Сабарматијем. Улица је велико финансијско чвориште града, седиште градске већнице и популарна туристичка дестинација због Сабармати Ашрама, познатог мултиплекса Златни Град и неколико најбољих изложбених простора за сари и традиционално одевање. Ту су и просторије медија, националног дневника Тимес оф Индиа и Радио Индије.

Влада Индије је Сабармати ашрам прогласила националним спомеником због значаја у националном покрету за независност. Ашрам је сам по себи скроман комплекс. Годишње га посети око 700.000 људи, међу њима много школске деце.

Прва кућа коју посетилац види после проласка кроз капију је Маган Нивас, која је добила име по Гандијевом омиљеном сестрићу. Неколико корка даље бићете у прилици да „зурите“ у Сабармати крај кога је на пешћаној обали место за молитву, Упасана Мандир (Прартхана Бхоони). Ту су почињали и завршавали радни дан Ганди и његови следбеници.

Спартански амбијент два упадљивија објекта, Хридај Куња и Виноба Кутир подсећају на аскетски начин живота и божанске душе које су некада живеле на овим скромним местима.

Најпосећенија локација у ашраму Хридај Куњ, кућа са малом али прелепом баштом је била Гандијево боравиште током година које је тамо провео. Посетиоци могу да виде и чувени Гандијев коловрат или чарку, на којој је Ганди прео памук и која симболизује његову филозофију самоиздржавања и противљење одећи коју су правили Британци користећи индијску памук.
Гандијеву собу посетиоци могу да виде само споља. Но њена потпуна једноставност је довољна да се стекне увид у процес размишљања овог великана. Сто који је „Бапу“ (на гуџарати језику то значи „отац“) користио за писање писама такође спада међу неколико непроцењивих предмета који се овде налазе и могу видети.

Пун назив Виноба Кутира је заправо Виноба-Мира Кутир. То је зато што је кућа, између 1918. и 1921, била дом Ачарђа Виноба Баве, још једног заговорника ненасиља и људских права. Касније, између 1925. и 1933. ту је живела Медлин Слејд, ћерке британског адмирала која се посветила Гандијевој филозофији и коју је онзвао „Мира“.

Гандијев музеј у ашраму

Још једна интересантна локација је Гандијев музеј, који је изграђен 1963. према нацрту познатог аритекте Чарлса Кореје. Неки посетиоци кажу да су функционално пројектован и добро опремљен музеј можда најбољa ствар која се ашраму догодила после њеног чувеног станара.

Поставке су подељене у различите категорије које обухватају колекцију фотографија из Махатминог живота под назване, „Мој живот је моја порука“. Обимна библиотека има готово 35.000 књига о Гандијевом животу, раду, учењу, Индијском покрету за ослобођење и сродним темама.

Које год да сте старосне групе и какав год је ваш политички став, овде ћете наћи књигу са гандијевским смислом. Упала је у очи књижица са насловом „Карл Маркс и Ганди“.

Читаонице имају више од 80 часописа на енглеском, гуџаратију и хинди језику. Архива се састоји од 34.117 писама које је Ганди написао или примио, како оригинала тако и фотокопија. Ту је 8.781 страница рукописа Гаднијевих чланака који су се појавили у листовима Хариџан, Хариџансевак и Хариџанбанду, као и око 6.000 фотографија Гандија и његових сарадника.

Посета Раџ Гату

Посета Раџ Гату, меморијалном центру Гандија у Делхију, главном граду Индије, уноси мир у душу. Споменик обележава место где је кремиран, а потом и сахрањен отац модерне индијске државе, 31. јануара 1948. Било је то дан пошто га је са три хица убио хинду националиста сматрајући да је Махатма Ганди био одговоран за поделу дотадашње британске крунске колоније И да је учинио премного уступака муслиманима у новоствореном Пакистану. 

Махатма и како га неки Индуси из поштовања зову Гандиђи (ји је суфикс у хиндустанском језику, лингуа франца северозападне Индије, али и на много других језика на подконтиненту) био је убеђен да независност може бити постигнута ненасиљем и једноставним методама као што је пост до смрти. За разлику од њега било је многих других бораца за слободу који су више веровали у битке и проливање крви.

Раџ Гат, у преводу “Краљев двор”, се налази између главног Кружног пута и обале реке Јамуна, највеће притока свете реке Ганг. У близини је и знаменита Црвена тврђава, изграђена почетком 17. века. Не чује се бука од, благо речено, закрчења у саобраћају у најмање 14-томилионском (неки рачунају и свих 25 милиона житеља Великог) Делхија.

Пре уласка у Меморијални комплекс се посетиоци изувају у знак поштовања према ГандиҔију. После пролаза кроз надкривену бетонску капију, камене стазе које пресецају зелене травњаке воде до озидане платформе меморијалног здања. Место пуно зеленила са фонтанама и засеђеним егзотичним дрвећем окружује само низак зид. Све време се чују тихе окрепљујуће патриотске песме.

У складу са аскетским животом Махатме Гандија, споменик је непретенциозан. Саграђен је у облику велике четвртасте равне платформе од црног мермера која је отворена према небу. Вечна ватра која стално гори у једном углу сиболизује бесмртност овог великог вође. Около је црвена земља.

На споменику је уклесан епитаф “Хеј Рам” који значи “О Рам” или “О боже”, што су биле последње речи које је Гандиђи изговорио пошто је на њега пуцао Натурам Годсе и пре него што је издахнуо на рукама својих следбеника.

Дрвеће у дивном парку носи натписе знаменитих личности које су их посадиле. Светски званичници сматрају да је неопходно посетити споменик Гандиђију у Раџ Гату да би полагањем букета цвећа и венаца на платформу одали почаст и пошта овом несумљивом лидеру.

Раџ Гат је пројектовао архитекта Вану Г. Бута. Његов пројекат је победио на Индијском конкурсу које је спровела влада Индије, Тај национални монумент је добио неколико награда за своја архитектонска решења.

Сваког петкасе организују комеморативне церемоније посвећене Махатми Гандију. Молитве се организују на дан Гандијевог рођења 2. октобра и на годишњицу његове смрти 30. јануара.

Посетиоци могу да седе у парку И уживају у мирном окружењу. Неки сматрају да је Раџ Гат можда, највећи уједињујући фактор у земљи са преко 1,2 милијарде становника И од које је само читав афрички цонтинент разноликији лингвистички, генетички И културно.

Бирад Раџарам Јагник

Бирад Раџарам Јагник је предавач, аутор и кустос из Индије ће у Сава Центру у понедељак, 16. марта са почетком од 19 часова одржати интерактивну презентацију о Махатми Гандију. То ће омогућити присутнима да у данашњем времену поистовете своје животе са животом “оца” независности друге најмногољудије земље на свету, али И са његовом повезаношћу са јогом.

Јагник је члан техничког комитета портала Гандијеве заоставштине, иницијативе владе Индије заједно са Центром за очување сећања на Сабармати ашрам у Ахмедабаду. Такође је кустос првог дигиталног интерактивног музеја посвећеног Махатми Гандију.

Бирад Јагник је такође на челу Visual Quest India, дигиталне интерактивне компаније за бутик дизајн и технологију, са седиштем у Индији, а која делује широм света на девет језика. Клијенти Visual Quest India, поред осталих, HSBC, Новартис, Катерпилар, Универзитет у Торонту, Влада Индије Министарства спољних послова и културе владе Индије, те магазин Fortune.

Под Јагниковом управом је осмишљено и објављено девет луксузно опремљених књига. Почетком 2009. објавио је своју прву књигу о јоги, Велики индијски јога мајстори, са фотографијама које је снимио у девет земаља. Том књигом је човечанству представљена стара веза Индије са јогом и тренутно се преводи на осам језика.

Улаз на презентацију у Сава Центру је бесплатан.

Извор: Кућа добрих вести