У том филму су, предочио је он,  глумци мештани Мокре горе који су маестрално одиграли своје улоге.

“Онда су полако почели да долазе туристи, а са Златибора и Таре организоване су прве екскурзије за Мокру гору. До тада је на тим локацијама било веома тешко анимирати туристе који се одлуче на дужи боравак, јер су у недостатку других садржаја морали да их воде на неке пропланке, а онда да ангажују неког ловца који ће им испричати по неку причу“.

Тако је, додаје Сотировић, “лакнуло” и туристичким руководиоцима и директорима хотела с оближњег Златибора и Таре, а туристички значај „осмице” одмах су схватили и мудри Мокрогорци који су срушили већ полусрушене штале и свињце и направили нове, посадили цвеће и на разне друге начине улепшали своју околину чија се чистоћа одржава на завидном нивоу, као да се туриста налази у Швајцарској. Томе је, указује Сотировић, допринео и наш чувени режисер Емир Кустурица организовањем службе за одржавање, ред и противпожарну заштиту за цео регион Мокре горе.

Сотировић препоручује да се туристи из земље и иностранства који дођу на Мокру гору обавезно провозају “Ћиром”, виде све железничке објекте на том подручју (вагоне, ложионице, радионице…), као и да оду до чувених лековитих вода (међу којима је и чувена Бела вода којом се, kako kazuju ljudi ovog kraja, побољшава вид и лече очна обољења – инфекције и остала, као и неплодност).

Ако време дозвољава туристи могу да се окупају у реци Камешини, посете живописну дрвену цркву у самој Мокрој гори, као и прелепи Црквени дом, упознају се у контакту са локалним становништвом са начином израде катрана (коломаза) који се користи у индустрији, али и за израду лекова и других хемијских препарата, а по коме је Мокра гора посебно позната.

“Испробајте и веома укусне традиционалне специјалитете у локалним ресторанима, удишите дубоко тај чист ваздух, уживајте у прелепој природи и камењу које је тамо доминантно, а за које се каже да извлачи сва штетна зарачења накупљена у људском организму од рачунара, телевизора и мобилних телефона, а не заборавите ни посету Кустуричином граду”, каже Сотировић.

Он, међутим, посебно истиче да никако не треба пропустити посету чувеној Кремни, месту одакле потичу надалеко познати пророци Тарабићи, па и Митар чија се кућа и гроб тамо налазе.
“То је посебно место, место посебних, дуговечних људи, које се како кажу чак не може ни снимити из сателита, место које никако не треба заобићи”, рекао је Сотировић.

Он се присетио и железничког музеја на отвореном у Пожеги кога свакако треба обићи.

“То је одељење узаних пруга у Пожеги, где је на око два хектара постављено више колосека узаних пруга, изграђена је мала железничка станица, пратећи објекти (робни магацин и остали), сигнализација. Постављено je и осам парних локомотива велике историјске вредности, више вагона (путничких и теретних) и други интересантни садржаји”, додао је он, наводећи да је све то лоцирано одмах поред нове железничке станице Пожега.

Бивши директор Железничког музеја задовољан је како се цео Мокрогорски пројекат даље одвија, само да се, како он каже, даље одржава и да се направи неки већи хотел у самој Мокрој гори ради привлачења туриста, као и жичара, тако да Мокра гора постане туристичко-рекреативни центар.

Он истиче и потребу увођења два то три аутобуса који би били у старинском стилу – “олдтајмери”, да би се путници превозили са једног на други локалитет, који су често удаљени и раштркани.
Сотировић је веома задовољан и целокупним доприносом Емира Кустурице популаризацији Мокре горе.

Њему је једино жао што су многи људи који су уложили огроман напор на пробијану данашње “Ћирине” трасе и целокупном пројекту данас заборављени, што их нема међу оним цењеним личностима које саде по дрво у кругу железничке станице Мокра гора, али је оптимиста и нада се да ће се то у што скорије време променити.

Он нам свима на крају оставља велику тему за размишљање подсећајући да у многим земљама у свету свако веће место има своје удружење љубитеља железнице које поседује своје макете возова, издаје сопствени лист, а ти људи су, на пример, спремни да дају огромне паре да се увече подложи нека стара парна локомотива како би ујутру могли да се њоме провозају који метар напред-назад, да се сликају и уживају у мирису њеног испуштеног дима-паре и карактеристичном писку.

наставиће се...

Извор: Кућа добрих вести