Иако је Министарство продужило рок за подношење пријава за три дана, то не значи да је сразмерно продужен и рок за подношење приговора. Дакле, приговор на конкретну пријаву за легализацију грађани могу да поднесу најкасније 7. марта 2026. Закон прописује да се приговор може поднети искључиво на дигиталном обрасцу, који прописује Агенција за просторно планирање и урбанизам.

Међутим, да би заинтересовано лице заштитило своја права повређена конкретном легализацијом, прво мора да провери да ли је у односу на конкретну локацију неко поднео пријаву за легализацију и шта се том пријавом тражи. Заинтересовани грађани се питају: Где и како могу да провере да ли је поднета пријава за легализацију којом се угрожавају њихова права? Где и како могу да поднесу приговор на такву пријаву?

Грађани који су подносили пријаве за легализацију такође имају интерес да провере шта се дешава са њиховим пријавама. Та провера најтеже пада онима који нису вични електронским процедурама. То су исти грађани који су пријаве подносили преко општинских служби и филијала Поште Србије. Подносиоци пријава се питају: Где и како могу да провере шта се дешава са предметима по њиховим пријавама?

Сајт „Свој на своме“ је нетранспарентан и нефункционалан

Функционалности сајта „СВОЈ НА СВОМЕ“ нису развијене у складу са потребама грађана у овој комплексној процедури. Након истека рока за подношење пријава тај сајт није унапређиван. На њему су остала стара упутства за подношење пријава и стари одговори на питања: „Како до уписа“ и „Трошкови уписа“. Агенција није објавила ниједно упутство грађанима како да оспоре легализацију која угрожава њихова права.

Заинтересована лица на насловној страници сајта не могу наћи линк на списак пријава које су до сада поднете. Иако је то била дужна да учини, Агенција им није омогућила да претражују поднете пријаве по конкретним адресама, са неопходним сетом података. На насловној страници нема ни директног линка за подношење приговора. Како онда грађани могу да поднесу приговор на конкретну пријаву? Напомињем да рок за подношење приговора истиче за 11 дана!

Такође, подносиоци пријава за легализацију на насловној страници немају директан линк ка страници на којој би могли да прате поступање у свом предмету. Где и како грађани могу да провере у којој је фази решавање по њиховој пријави?

На насловној страници сајта „СВОЈ НА СВОМЕ“ постоји линк на „Контакт центар“. На тој страници се налазе стари одговори на нека правна питања, али и контакт телефон 0117773899 и мејл адреса: Ова адреса ел. поште је заштићена од спамботова. Омогућите JavaScript да бисте је видели.

. Ако окренете телефон, нећете добити оператера, који би вам објаснио како да поднесете приговор или дао одговор на неко друго техничко питање. Ту можете да преслушате исте оне одговоре на питања које сте већ прочитали на сајту. Ако пак пошаљете мејл са питањем како да проверите да ли су поднете пријаве за конкретну адресу или како да поднесете приговор, добићете аутоматски одговор: „Неиспоручив мејл – Корисник коме желите да пошаљете email је испунио дозвољену квоту за mail box“.

Како ипак можете да проверите да ли су за конкретну парцелу поднете пријаве за легализацију?

Немојте улазити директно на почетну страницу сајта „СВОЈ НА СВОМЕ“, већ са Гугл претраживача уђите на линк: „Пријава физичког лица“, која је обрисана са почетне странице сајта. На том линку треба да укуцате свој матични број и број личне карте, те да затражите да вам доставе верификациони код на мобилни. Након уношења верификационог кода треба да уђете на поље „Инфо табла“. Ту ћете изабрати жељену општину. Притиском на десно плаво поље унесите број парцеле. Тада ћете моћи да видите да ли је у односу на унету парцелу поднета пријава за легализацију. Видећете следеће податке: број пријаве, име и презиме лица које је поднело пријаву и површину објекта који жели да легализује.

Изгледа да сајт ипак не даје опцију подношења приговора

Када поред података о поднетој пријави будете притиснули поље: „Поднеси приговор“, добићете објашњење да подносите приговор на zoning plan, а не на саму пријаву. У обавези сте да уз тај приговор закачите неки документ. То значи да Агенција још није омогућила грађанима да подносе приговоре на поднете пријаве, иако на то имају право по члану 10. став 2. тачка 2. Закона. Да поновим, рок за приговор истиче за 11 дана!

Остављам могућност да је на сајту „Свој на своме“ ипак омогућено подношење приговора на пријаве за легализацију, али такав линк нисам пронашао. Ако ја нисам, можда ће то успети наши грађани-пензионери, вични дигиталним технологијама.

Како превазићи проблем са подношењем приговора

Сматрам да су два начина да поднесете приговор на пријаву којом се нарушава ваше право:

Први је да искористите линк на приговор на zoning plan, те да на њега закачите документ у коме приговарате на поднету пријаву и наведете разлог приговора;

Други начин је да препорученом пошиљком упутите Агенцији приговор на конкретну пријаву.

Агенција би морала да размотри такав приговор и да подносиоца упути на парницу, ако је приговор поднет од стране лица са правним интересом (фактичког власника, сувласника, власника посебних делова који оспоравају право на легализацију објекта насталог од заједничких просторија и сл.). Ово нарочито из разлога јер постоји велика опасност да документа поднета уз пријаву нису валидна или да су фалсификована. Подсећам да је Агенција дозволила да јој се достављају копије исправа уз пријаве, иако Закон изричито прописује да се уз пријаве достављају исправе, дакле оригинали документа (валидни електронски документи, а не скениране копије). Управо овај велики пропуст Агенције отвара могућност бројних злоупотреба.

Имајући у виду да Агенција није обезбедила доступан дигитални образац за приговор на пријаву, не би смела да такве приговоре третира као неуредне.

Огроман је ризик да заинтересована лица неће моћи да се заштите од злоупотреба у поступку легализације

Министарство је 10. фебруара ове године еуфорично најавило да грађани могу очекивати прве уписе својине по пријавама за легализацију „у наредним данима“. Таква изјава буди зебњу да је Агенцији наложено да не чека истек рока за приговор.

Такође, члан 10. став 6. Закона је прописао да се потврда о легализацији може донети и пре 8. децембра прошле године, тј. пре почетка рока који је прописан за подношење пријава за легализацију. Шта је предлагач закона желео да легализује пре свега осталог, на то ће нам одговор можда дати истраживачко новинарство. Оно што је извесно је да држава није ни намеравала да грађанима дозволи да побијају легализацију тих „приоритетних“ објеката.

Чланом 20. став 2. Закона је прописано и да „лица која из објективних разлога нису поднела пријаву у прописаном року, исту могу поднети у року од годину дана од дана ступања на снагу овог закона“ (24. октобар 2026). Закон није прописао да ли и како заинтересована лица на те закаснеле пријаве могу поднети приговоре и у ком року! Ко хоће да проверава да ли је нека пријава накнадно поднета у односу на његову парцелу, мораће стално да претражује сајт „Свој на своме“, ако то буде и даље могуће.

Министарство је такође најавило да ће грађани моћи да располажу свим правима на легализованим објектима, чим ти објекти по потврдама буду уписани у катастар. Министарство није појаснило: Да ли то значи да РГЗ, приликом уписа објекта и власника у катастар, по основу легализације, неће уписивати забележбу из члана 137г Закона о државном премеру и катастру? Реч је о забележби која се уписује уз промену која се у катастар уписује без доношења решења. Управо као у случају уписа по потврди о легализацији. Та забележба омогућава заинтересованом лицу да РГЗ-у поднесе захтев за преиспитивање уписа, у року од једне године од дана уписа. Ако захтев буде усвојен, побијани упис би се брисао, као и сви накнадни уписи. Јасно је да би таква забележба de facto спречила располагање непокретношћу, а тешко је да би било која банка дала кредит по основу обезбеђења хипотеком на таквој непокретности.

Тешко доказивање

Ако се грађанима укине и ово последње право заштите против злоупотреба у поступку легализације, преостаје им једино да уписе побијају посредно, кроз кривичне поступке против подносилаца пријава и запослених у Агенцији.

Скрећем пажњу да ће се злоупотребе и фалсификати накнадно тешко доказивати у кривичним поступцима, који би се евентуално покретали против подносилаца пријава. Ово из разлога јер је Агенција дозволила:

подношење пријава без аутентификације подносиоца са високим степеном поузданости и;

достављање скенираних доказа.

Сматрам да је управо због наведених пропуста важно Агенцији поднети приговор. У том случају се прибавља додатни доказ о одговорности Агенције, чиме оштећени грађани повећавају вероватноћу успеха у истицању одштетног захтева према држави.

Посебно је питање обима могућих злоупотреба у односу на нелегалне објекте у власништву старих и немоћних лица, као и преминулих лица без наследника. Како ће се контролисати веродостојност документације достављене уз пријаве, ако је реч о скенираним копијама? Исти је ризик и са легализацијом објеката на земљишту таквих лица.

Скрећем пажњу на то да је суштински проблем и то што Закон не прописује обавезу Агенције да РГЗ-у уз потврду о легализацији достави и власничке документе (уговоре, решења, сагласности) на основу којих је потврда донета. Такође није прописано да је РГЗ дужан да те документе уз потврду унесе у збирку исправа, на основу којих је извршен упис.

Намеће се питање: Ако у збирку исправа буде унета искључиво потврда о легализацији, како ће лица чија су права угрожена моћи да провере прави основ за легализацију? Како ће се кривично гонити фалсификати и злоупотребе?!

Шта је држави преостало да учини ако жели да спречи претећи правни хаос у процесу легализације?

Сугеришем да Агенција:

Без одлагања успостави линк за подношење приговора на поднете пријаве за легализацију;

Застане са доношењем потврда до истека рока за приговор;

Потврде доноси уз налог служби катастра (РГЗ-у) да уз упис објекта и власника у катастар упише и забележбу из члана 137г Закона о државном премеру и катастру;

Уз потврде служби катастра (РГЗ-у) обавезно доставља и власничку документацију на основу које је издала потврду, а у циљу уношења у збирку исправа;

Обезбеди лаку претрагу по парцелама и адресама пријава поднетих након 8. фебруара 2026, са позивом заинтересованим лицима да у додатном року доставе приговоре у тим поступцима.

Правна заштита подносилаца пријава за легализацију

Подносиоцима пријава за легализацију Закон није омогућио ефикасно правно средство у тим поступцима. Закон изричито прописује да се у поступку пред Агенцијом не може изјавити жалба у управном поступку, нити покренути управни спор. Такође је прописано да РГЗ упис по потврди врши без доношења решења. Према томе, незадовољни подносилац пријаве за легализацију нема на располагању никакво правно средство (приговор, жалба, тужба), осим могућности да тужи државу за накнаду штете, коју му у поступку легализације причине Агенција и/или РГЗ, као државни органи. Због тога је овај закон дубоко неуставан.

Наравно, питање је да ли би управни судови примењивали тај закон или би заузели становиште да су надлежни да поступају по тужбама странака, чија су права повређена поступањем, односно непоступањем Агенције и РГЗ-а.

Шта нам преостаје

Преостаје нам да се надамо да ће Агенција увидом у доступне базе релевантних података проверавати ко су фактички власници објеката које легализује (ко плаћа порез, ко је пријављен на тим адресама и сл.). Пожељно би било да се најављена употреба вештачке интелигенције у решавању ових крупних имовинских проблема наших грађана ограничи управо на упаривање оваквих података. Такође се надамо и да ће Агенција прихватити горе наведене сугестије.

Напомињем да је само министарство изашло са податком да је поднето више од два милиона пријава за легализацију. Када би само свака петстота пријава садржала неку злоупотребу или фалсификат, то би био увод у 5.000 компликованих спорова. Ако би то био случај са сваком стотом, то би било 25.000 спорова, који би у потпуности паралисали рад српских судова и тужилаштава. Велика је вероватноћа да би огроман број тих случајева резултирао одштетним захтевима према Републици Србији, која је по закону одговорна за штету коју грађанима у свом раду проузрокују Агенција и/или РГЗ.

На крају преостаје нам да се надамо да ће владајућа политичка гарнитура овај ризик на страни Републике Србије доживети као сопствени ризик. Надам се да ће својим намештеницима наложити да се потруде да поступке надаље спроводе тако да тих спорова и одштетних захтева у будућности буде што мање. Јасно је да има интерес да легализацију користи и у маркетиншке сврхе, али би требало имати у виду да јој се њени лоши ефекти могу вратити као бумеранг још током ове изборне године.

Извор: Форбс