Откриће укључује одлично очуване отиске стопала гмизаваца и водоземаца за које научници кажу да су живели пре 280 милиона година у периоду перма.

„Диносауруси се још нису развили у то време, али су животиње одговорне за највеће отиске пронађене овде и даље биле импресивне и достизале дужину до три метра“, каже палеонтолог са Природњачког музеја у Милану, Кристијано Дал Сасо.

Фосили су откривни у планинама Ломбардије на северу Италије, након што су се снег и лед који су их покривали истопили као последица климатских промена.

Клаудија Стефенсен је планинарила стазом у планинском масиву Валтелина Ороби прошлог лета када је нагазила на сиви камен са чудним шарама.

„Мој супруг је био испред мене гледајући напред док сам ја гледала у своја стопала. Угледала сам стену, која је била чудна попут комада цемента. Онда сам приметила кружне шаре са таласастим линијама. Погледала сам пажљивије и схватила да су то отисци“, рекла је Стефенсенова за Гардијан.

Заинтригирана, направила је неколико фотографија и поделила их са пријатељем и природњачким фотографом Елиом Дела Ферером, који је контактирао Дал Саса у миланском музеју.

Дал Сасо је ангажовао двојицу специјалиста, професора стратиграфије Аусинија Рончија са Универзитета Павија и стручњака за фосиле Лоренца Марчетија са Природњачког музеја у Берлину.

Марчети је рекао Ен-Би-Сију да је „запањен квалитетом и квантитетом фосилног материјала“ и да ниједан фосилни локалитет из перма није био оволико „богат“.

Рончи је такође рекао да „изненађен количином и очуваношћу“ фосила.

„Ово је први пут да видимо оволику разноликост отисака кичмењака, трагова бескичмењака, флоре и других фосила“, наводи Рончи.

Прошлог лета Дела Ферера и његов истраживачки тим отпочео је инспекцију, фотографишући и мапирајући стотине фосилизованих трагова широм планинског венца.

Први фосили су пре месец дана пренети хеликоптером.

Извор: РТС/Кућа добрих вести