Своју радозналост Ајнштајн је показивао и у свакодневном, обичном животу. Волтер Ајзаксон је у обимној биографији великог физичара навео небројено примера који потврђују да је Ајнштајн од малих ногу био склон питањима и испитивањима. Још као мали болестан дечак, задивљено је гледао у компас и питао се зашто игла показује ка северу, шта то значи да се два догађаја дешавају истовремено или како би човек могао да примети да се креће по закривљеном простору? Била су то питања, како је сам Ајнштајн писао, којима се ’обични одрасли никада не баве’.

Радозналост је, разумљиво, Ајнштајна одвукла до теме новца, богаћења, па и берзе.

Ајнштајн на берзи

Постоји податак да је Ајнштајн у берзу уложио добар део новца добијеног као пратећи део Нобелове награде. Двадесетих година америчка берза је доживела процват до потпуног краха 1929. Осам година пре овог догађаја Ајнштајн је добио Нобела и уложио у деонице. Изгубио је новац иако су тих година вредности расле четвороструко и многи су позајмљивали новац да би учествовали у берзанским трансакцијама.

С друге стране, Ајнштајн је записао да одбија да зарађује од своје науке и да његов ’ловоров венац није на продају као паковање памука’. Ипак, чињеница је да је живео веома удобан живот уз све луксузе који су га привлачили почев од скупог примерка виолине на којој је свирао до кувара који му је спремао вегетаријанска јела (пошто је изјавио да он ’ипак није тигар’). Након смрти 1955, после великог физичара остало је по данашњој вредности око 12 милиона долара што говори да је познати научник умео са новцем.

Ајнштајн и камата

Још је једна област која је привукла Ајнштајна и његову знатижељу. Позната је његова дефиниција камате као ’осмог светског чуда’ и додао:

„Ко то разуме, зарађује. Ко не разуме, плаћа.“

Можете претпоставити који би од два понуђена избора био Ајнштајнов:

– Да узме понуђених милион долара сада или

– Један долар који има могућност да се дуплира сваких 30 дана.

Било му је јасно да је улагање са каматом једини начин зараде и једини прави однос према новцу ко жели да га увећа. И сам је очигледно био онај ко разуме, па је зарађивао, једино што је улагао у несрећно берзанско време.

Ко планира да прави богатство, мора да познаје и психологију новца

Богатство је игра једнаких шанси. Да ли сте спремни да играте?

О новцу

На страну Ајнштајнов удобан живот и добра зарада. Звезда свог доба, велики научник, није имао високо мишљење о новцу и записао је да новац има деструктивну природу. Заговарао је став да свако треба да тежи да постане човек вредности, а не човек успеха.

Записао је и да је једини облик живота који је вредан и има смисла онај који се живи за друге.

„Убеђен сам да на свету нема тог богатства које ће помоћи да људска врста напредује, па чак иако је у рукама оних који су највернији напретку… Новац може да привуче само себичлук и непрестано гони своје власнике да га злоупотребљавају. Можете ли да замислите Исуса, Мојсија или Гандија са Карнеги торбама пуним новца?“, написао је геније 20-ог века Алберт Ајнштајн.

Извор: Кућа добрих вести/БИФ