Победник такмичења једноставно је објаснио да је желео да се истакне, наглашавајући да верује да би и други учесници поступили исто само да су знали да им је таква опција на располагању. Осим тога, како Аллен каже, у процесу није користио само Midjourney, већ и Adobe Photoshop, како би добио дело којим је у потпуности задовољан.

У његовој пријави рада јасно је наглашено да је у питању слика настала уз помоћ поменутог АИ програма, чије функционисање пак није желео да објашњава сматрајући да би то било еквивалентно објашњавању како функционише Adobe Illustrator. Све у свему, дизајнер сматра да нема због чега да се извињава, а мора се признати да “Théâtre D’opéra Spatial” изгледа заиста фасцинантно.

Програми као што је Midjourney који креирају слику уз помоћ текста (теџт-то-имаге АИ генератор), све су популарнији – најбољи доказ за то колико полако али сигурно постају маинстреам јесте њихово појављивање у тренутно најпопуларнијој апликацији – ТикТоку. Корисницима је на располагању опција AI greenscreen уз помоћ које се свако може поиграти речима како би добио јединствено дело које потом може искористити као позадину за сам видео. Уколико ово посматрамо из угла креатора садржаја, оваква опција је и више него добродошла.

Све што је ново, на самом почетку уједно је и страно, а страх од непознатог најстарија је и најјача врста страха. Због тога вероватно не можемо ни да кривимо уметнике који су забринути да ће их у неком тренутку заменити машина. Па ипак, Аленов поступак можда је само увертира у сценарио који не мора нужно да буде лош.

Андрија Грковић, content & creative team lead агенције Smartpoint Adria, истиче да су људи из креативних индустрија одувек прихватали нове софтвере са одређеном дозом подозрења, те се питали да ли је њихово коришћење прави пут, да ли ће на тај начин убити креативност или ће она пак добити нове хоризонте:

И Adobe Photoshop, Adobe Illustrator, па и bootstrap решења за њеб дизајн, добијали су делом негативне коментаре, али они су зависили од тога из чијег угла је гледано на њихову појаву и развој. Уколико је некоме потребно брзо решење, он се може послужити одређеним софтвером и његовим предефинисаним решењима, али уколико му је потребно аутентично и оригинално решење прилагођено клијенту, бренду, потребама тржишта, циљној публици, кампањи, неопходно је извући есенцију свих тих сегмената и преточити их у решење које ће на прави начин пренети жељену поруку. Ово никако не искључује употребу софтвера – они су ту да нам омогуће да што лакше и прецизније реализујемо своју идеју.

Наравно, разлоге за бригу увек је могуће пронаћи. АИ уметност може да представља ноћну мору како у погледу етике, тако и у погледу ауторских права, а њени програми се сматрају “машинама за прање интелектуалне својине”.

Будући да вештачка интелигенција у овом случају функционише по принципу усвајања и анализе преко пет милијарди најразличитијих фотографија, слика и других (дигиталних) дела пронађених на интернету, на основу чега настаје “јединствена” креација, тешко је направити границу између тога шта је чије. Све што постоји на интернету, макар и било заштићено ауторским правима, АИ може да користи без икаквог одобрења – чак и да дела поседују њатермарк или друго обележје аутора, овакви програми их приликом стварања једноставно уклањају.

Неки уметници иду још даље наводећи да је проблем заправо моралне природе. Сви тражимо инспирацију у стваралаштву неког другог, а када се све идеје споје у једну, могуће је доћи до решења које је добро. Но, чак и тада, АИ програми дугују нешто уметницима, али је тешко регулисати ово питање и поставити јасне границе.

С обзиром на то да су text-to-image AI generator генератор програми махом бесплатни у некој, али сасвим довољној мери да буду доступни свима, већ сада се дешава много злоупотреба. На удару је најпре програм . Stable Diffusion познат по креирању изузетно реалистичних, а лажних фотографија познатих личности, међу којима су биле Emma Watson, Natalie Portman, Billie Eilish, Taylor Swift. Stable Diffusion се критикује и због непостојања “филтера” који би регулисали стварање порнографског садржаја чије су жртве готово искључиво жене. Овакав деепфаке цонтент подстиче насиље, а у најгорем случају може и да имплицира да је неко починио злочин који заправо није.

Ипак, вероватно највећа забринутост коју примена вештачке интелигенције у креативним индустријама ствара јесте питање замене уметника и њихових послова машинама и програмима који ће бити у стању да ураде све што и они – можда чак и боље. Многи страхују да АИ није ту да олакша посао креаторима, већ да уништи оно што су годинама учили и у чему су се усавршавали, за свега десетак секунди.

Како се предвиђа, ово нарочито може бити проблематично за дизајнере и илустраторе који су на самом почетку каријере јер неколико њих, макар у финансијском смислу, вероватно може заменити један теџт-то-имаге АI генератор. Међутим, колико год АI дела већ сада изгледала добро, и даље је потребно да их сам уметник макар мало дотера. Но, имајући у виду да се у многим индустријама више цене брзина и квантитет у односу на квалитет, претпоставља се да ће многи прихватити и оно “довољно добро” – само да би уложили мање новца.

Са друге стране, Андрија Грковић подсећа да неки стручњаци предвиђају да ће појава софтвера који може да уради нешто добро у будућности у неким индустријама укинути одређени проценат позиција, те сматра да је то сасвим извесно. Међутим, креативци ипак могу да буду спокојни – бар тако делује, бар за сада:

Парадигма креативности није се променила откада смо дефинисали овај термин, а и пре тога – увек су људи ти који су долазили до идеја. Деца су најкреативнији становници планете. Тоолови, машине, софтвери, служили су и служе само као помагала и још једно средство за игру. Миђоурнеy, на пример, даје концептуална, прилично компликована решења, са пуно детаља, због чега је тренутно можда упитна њихова примена у маркетиншким кампањама и маркетиншкој индустрији.

Као што се усавршавао Адобе Пхотосхоп, тако ће се усавршавати и AI програми, захваљујући чему ће у будућности сигурно пронаћи своју употребу, али убеђен сам да се улога креативца и особе која треба да дође до неког решења, чак и тада, неће значајно променити – све док машине не науче да се играју.

Онда, може ли вештачка интелигенција заиста да убије уметност и креативност, а њени програми замене људе?

Филозофски гледано, уметност је ствар људскости. Технологија, колико год напредна била, не може да креира уметност као такву – њена дела увек ће бити компилација других дела која је створио човек, настала уз помоћ алгоритма. Самим тим, ниједна машина или софтвер не могу да буду оригинални, што је на неки начин суштина уметности и креативности.

АИ ради оно што јој је речено – ако умемо да опишемо, AI ће умети да нацрта. Вештачка интелигенција само опонаша људску, али суштински не схвата шта су појмови које уносите у захтев – она ће статистички искористити све што је “научила” из доступног материјала чији аутор и даље није она сама. Технологија данас заиста јесте невероватна, фасцинантна и корисна, али није креативна на начин на који људи поимају креативност – она не може да осети оно што ствара, а без емоција тешко да можемо да разговарамо о било којој врсти уметности.

Вештачка интелигенција никада неће моћи да замени људе, докле год ради уз помоћ људи и људског. Било какав напредак у овом смислу треба посматрати не као опасност, већ као могућност за нове и другачије начине креативног изражавања, као помоћ са којом можемо постићи више и бити још бољи у ономе што радимо. Управо зато, будућност уметности није у томе да победи АI, већ да јој се придружи, да прихвати промене и имплементира их у оној мери у којој је то не угрожава. Такође, сами уметници ће бити ти који ће одлучити на који начин желе да раде – самостално или уз помоћ вештачке интелигенције, као свог асистента.

АИ може помоћи уметницима око почетне идеје – брже ће доћи до различитих опција које могу послужити као инспирација; биће од користи у креативној оптимизацији будући да може да разуме како одређени визуали утичу на одређене групе људи и каква осећања у њима буде, а помоћи ће и код идентификације пристрасности – када АИ једном научи на шта треба да обрати пажњу, сваки пут ће вас упозорити када креирате нешто што се коси са ставовима или потребама ваше публике.

“Откада је креативне индустрије, суштина било ког запосленог је да своју незаменљивост у целом систему учини што већом. Било ко може да користи и прилагођава шаблоне. Али, ако поседујете оригиналну, креативну идеју, ако иза себе имате тим, истражујете теме и долазите до података и информација, то у потпуности мења поглед на вас као професионалца. У томе и јесте поента”, сматра Андрија.

Он додаје да је и у овој индустрији важно да радимо оно што волимо, да се трудимо да у томе будемо што бољи и да не одустајемо када се не осећамо “довољно креативно” – до најбољих идеја и решења често долазимо у тренутку када нам се учини да је наша потрага бесциљна и да нећемо успети.

David Holz, оснивач АI програма Midjourney, сматра да вештачка интелигенција може само да допринесе развоју уметности у будућности подсетивши да људи нису престали да ходају када су измишљени аутомобили – они су само олакшали њихово кретање, а самим тим допринели унапређењу целокупног друштва. И заиста, ако је сликарство опстало упркос развоју фотографије, сасвим је извесно да ће и уметност преживети развој оваквог, и сваког наредног технолошког изума.

Закључивши текст на ову тему, Андрија је истакао следеће:

Софтвери су ту и биће увек ту – чак, многи од њих дају заиста добра решења. Но, имати довољно новца и вештина за њихово коришћење не значи ништа уколико немате искуства, велики број пројеката иза себе, ако немате шира знања и интересовања, ако сваког дана не радите на свим сегментима своје креативности. Креативност је и читање књига, путовања, дружење са људима, тражење решења, а то још увек ниједан софтвер не може да замени.

На крају, морамо се дотаћи и једног занимљивог питања: ако ми нисмо уметници, јер само уписујемо речи у теџт-то-имаге АИ генератор, а уметник није ни вештачка интелигенција, јер не може да ради сама нити разуме и осећа оно што ствара, ко је онда уметник? Може се рећи да је то заправо читаво човечанство, сви који су икада створили било које дело из кога је вештачка интелигенција учила и које је у себе интегрисала.

Имајући све ово у виду, да ли је исправно посматрати као непријатеља оно што смо сами створили и у чијем развоју сами учествујемо?

https://www.netokracija.rs/vestacka-inteligencija-umetnost-200318