У првој половини септембра, art+science лаб представља публици радове домаћих уметника и трансдициплинарних пројектних тимова који се баве разноврсним темама унутар широког поља вештачке интелигенције. Главни догађај у оквиру програма, изложба Интелигенција ИО, одржава се у Културном центру Магацин, од 1. до 14. септембра, уз разноврстан пратећи програм.

Културни центар Магацин биће отворен за публику сваког дана од 12 до 21 часа, а сви детаљи пратећег програма, који ће се одвијати у Магацину и Научном клубу ЦПН-а, Краља Петра 46, могу се наћи на art+science страници Центра: artandscience.rs.

Централно место на изложби припада победничком раду националне арт+сциенце АИ Лаб селекције. Кроз пројекат Дигитална молитва, млада уметница Кристина Тица успоставља везу између канонске структуре православне иконе и слике која је вештачки генерисана помоћу рачунарског програма. На основу базе података од више хиљада дигиталних репродукција православних икона, програм учи да ствара потпуно нову слику, са коначним визуелним излазом који ствара АИ икону 21. века. Научни ментор пројекта је др Милош Миловановић, са Математичког института Српске академије наука и уметности.

„Најважнија места за сусрет науке и уметности су у нама самима, односно у томе да се отворимо ка различитим сферама и могућностима, и разбијемо многе невидљиве баријере и предрасуде које нас затварају и усмеравају. Очигледно је колико су различити наука и уметност, али када се заиста урони у њих, могуће је увидети паралеле, блискости, стваралачку инспирацију и жеђ за сазнањем и открићима... Методологије су суштински различите, резултати такође, али унутрашњи мотиви и пориви да се нешто ново успостави или потврди - људски идентични″, наглашава Добривоје Лале Ерић, руководилац Сектора за Међународну сарадњу Центра за промоцију науке.

ЦПН годинама континуирано ради на формирању одрживе мреже која окупља научнике и уметнике, подстиче њихову сарадњу и развој заједничких пројеката. Центар обезбеђује средства, као и стручну и логистичку подршку током развоја и реализације пројектних идеја. Трансдициплинарни пројекти настали у 2020. су Аеросонар − аудио-инсталација која омогућава доживљај загађења ваздуха претежно чулом слуха, чији су аутори Ана Тодосијевић, Ана Анастасов и Марија Шумарац, уз подршку Александра Килибарде и др Бојана Кенига − и АИ/ВИ, рад који је конципирао тим стручњака различитих професија окупљених око заједничке теме: како се одвија и трансформише обликовање човека и вештачке интелигенције међусобном интеракцијом? Аутори су Сунчица Пасуљевић Кандић, др Александар Булајић, Ана Поповић, Исидора Пејовић Благојевић и др Маја Максимовић.

Национална+ селекција

Као и претходних година, Центар излаже дела домаћих уметника или уметника нашег порекла, чији су радови постигли значајан успех у светским оквирима. Владан Јолер и Матео Пасквинели представљају рад Нȏскоп, који представља картографију граница вештачке интелигенције, настале са циљем демистификације вештачке интелигенције. Викторија Весна излаже два рада: Дијамант песме птица и Акваријум буке. Циљ првог пројекта је разумевање језика птица коришћењем савремене, компјутерски засноване језичке анализе, док други рад говори о еколошкој кризи коју човек изазива живом свету океана. Филип Костић приказује Рад брзином смењивања слика, који овај софтверски процес ставља у први план као свој централни механизам. Компјутер је главни лик чији је основни циљ ефикасно рендеровање форсирано до крајњих граница. Ово је лекција о грађењу света кроз његово прагматично састављање на екрану и наратив који настаје реакцијом машине на софтвер.

Конференција ЕСОФ у Трсту и Фестивал Арс Електроника у Линцу

Међународни карактер програма овај пут се остварује кроз заједничке програме са две релевантне, партнерске манифестације. Током трајања изложбе у Београду, Центар представља и посебне селекције одабране у сарадњи са кустоскињом др Мајом Ћирић (изложба Ботх Њаyс у оквиру конференција ЕСОФ у Трсту) и програмом Арс Елецтроница Гарден Белграде у оквиру Фестивала Арс електроника у Линцу.

Извор: Кућа добрих вести