Ни мирисе не осећају добро као копнене животиње, јер он споро „путује“ кроз воду… Но, у једној ствари морска бића су у предности у односу на копнене сисаре – у просеку, звук кроз воду путује четири пута брже него кроз атмосферу.
Неке морске животиње, попут делфина и китова, искористиле су ова својства воде како би разивле веома сложену комуникацију. Неке врсте китова, а посебно грбави кит, могу певати песме које по ритму и комплексности подсећају на човекове композиције. Плави китови који живе у близини Шри Ланке тако певају песме у трајању од по 2 минута. Певушећи љубавну мелодију, један кит може да створи звук снаге 20 киловата, што је упоредиво на пример са заглушујућом буком у неком ноћном клубу.
Звукови које китови производе имају различите функције – често је то ехолокација која им помаже да открију дубину воде или величину и облике објеката око њих. Како се наводи у истраживању из 2010. објављеном у часопису „Journal of the Marine Biological Association of the United Kingdom”, комплексне мелодије грбави китови – готово искључиво мужјаци – производе да би привлачили женке или одбијали мушку конкуренцију. Снажну потребу за комуникацијом доказују нам и примери китова из заробљеништа који су покушавали да имитирају људски говор. Морски биолози, међутим, деценијама дискутују и о томе да ли китови некад певуше онако, за себе, и „ради уметности“.
Ове недеље ново истраживање објављено у „Royal Society Open Science“ открива нам још неке детаље о томе како стварају мелодије. На далеким путовањима китови памте и певуше песме које су чули током сусрета са другим припадницима своје врсте. Чак, ако анализирају њихове звукове, научници могу да открију одакле китови долазе.
И тако, док путују, ови џиновски сисари мењају своју песму – што истраживачи упоређују са најновијим поп хитом. Ради се о некој врсти културне размене која овим животињама указује на то одакле ко потиче и којим путем се управо вратио.
Послушајте OВДЕ једну такву мелодију грбавог кита:
Извор: Наука кроз приче