Тек смо га упознали, бар ми у Нишу, на промоцији његове прве књиге, “Живот на цртицу“, а управо је објавио “Други живот на цртицу“ . Знамо да су “Цртице“ својеврсна хроника наших дана, од 4. новембра 2010. године (датум прве у првој књизи), знамо да су настале од његових ранојутарњих прилога за емисију “Устанак“ на Радију Београд 202, знамо да га називају и савременим Душком Радовићем… Шта јавност не зна у вези његових текстова, статуса на Фб, књига, а требало би да зна, питала сам Дејана Грујића, дипломираног глумца, новинара, спикера, водитеља, блогера и писца.

Друштвене мреже су чудо - захваљујући њима можете много тога сазнати, научити, зарадити или изгубити, видети, добити савет и свакојаке видове помоћи, али исто тако и бити критиковани, исмејани, изврнути руглу... па се онда тај точак окрене и онај ко исмева и друге изврће руглу врло брзо може добити по носу тако да му никада више не падне на памет да изиграва свезналицу богомдану да другима соли памет, па још јавно, налазећи ману ономе што су рекли, написали, коментарисали, умесили, својим рукама направили.

Када је пре неколико месеци бака Верица Крстић имала озбиљан здравствени проблем, одмах су за Мали Крчимир, у којем иначе живи, кренули из Беча њен син Зоран и двојица старијих унука, Александар и Стефан.