ПРВИ ПУТ: Први пут спортисти су дали олимпијску заклетву која је, по тексту Пјера де Кубертена, гласила: "У име свих учесника, обећавам да ћемо се на овим играма борити часно и поштујући прописе, такмичити се витешки за част наших земаља и славу спорта".

Први пут се завијорила олимпијска застава са пет кругова.

Први пут учествовала је Југославија и од тада је једна од ретких земаља која је учествовала на свим осталим Олимпијским играма.

Први пут маратонци су, морали на лекарски преглед пре трке. Ово је била реакција МОК на смрт маратонца Лазара (Португалија) на играма у Стокхолму 1912.

Први освајач олимпијске медаље у осмој деценији ( и до сада једини) је Швеђанин Оскар Сван који је у 73 години освојио србрну медаљу у стрељаштву. Тако је колекцију заокружио, у три учешћа, на пет медаља - три златне, сребрну и бронзану. Он је са 72 године и 279 дана најстарији освајач олимпијске медаље, а са 64 године и 257 дана најстарији освајач златне олимпијске медаље . Умро је 1927.

Први освајач олимпијске медаље који је касније постао Нобеловац био је Филип Ноел Бејкер (В. Британија) који је 1959. добио Нобелову награду за мир.

Први и за сада једни спортиста - олимпијски шампион на летњим и зимским играма, Американац Еди Иган у Антверпену је освојио злато у боксу, а у Лејк Плесиду 1932. у бобу четвороседу.

Први пут је уведена олимпијска и атлетска максима "Брже - даље - јаче". Први пут једном шампиону није свирана химна. Диригент оркестра је изгубио  ноте италијанске химне, па је мачеваоцу Неду Надију одсвирана канцона " О соле мио". Није се бунио, певао је из свег гласа.

Први пут одржан је турнир у хокеју на леду, касније пребачен у програм Зимских игара.

ЈУНАК ИГАРА: Италијански мачевалац Недо Нади. Освојио је као први спортиста у историји пет златних медаља - две у појединачној конкуренцији (флорет и сабља) и три као члан екипе Италије - флорет, мач и сабља.

ЈУНАКИЊЕ ИГАРА: Пливачица Етела Блајбтри (САД) победила је у све три дисциплине. Пливала је укупно пет трка (са квалификацијама) и у свакој је оборила светске рекорде. Тенисерка Сузан Ленглен (Француска) доминирала је на турниру. Освојила је злато - појединачно, изгубивши само пет гемова. Са Максом Десужијем победила је у миксу, а са Елизабетом Д Ајен бронзу у дублу.

КУРИОЗИТЕТИ: Екипа Чехословачке, повукла се са фудбалског турнира. Селектор и играч др Карел Посек Кађа, због пристрасног суђења енглеских арбитара у финалном мечу са домаћином, Белгијом, извео је тим са терена. Посебно занимљиво је да су Чехословаци водили са 2:0 у тренутку прекида. Дисквалификовани су и остали су без иједне медаље!

Последњи пут одржано је такмичење у надвлачењу конопца.

У победничком америчком тиму у рагбију играо је Денијел Керол, који је 1908. играо у аустралијској репрезентацији која је освојила злато.  У историји ОИ постоје само двојица спортиста који су освајали златне медаље за две земље. Пораженим у Првом светском рату (Немачка, Аустрија, Мађарска, Бугарска и Турска) било је, и поред противљења Кубертена, забрањено да учествују у Антверпену (Анверсу).

ЈУГОСЛАВИЈА: Учествовали су само фубалери и елиминисани су у кваклификацијама са 7:0 од Чехословачке.

Први шампион - отац принцезе

ПРВИ олимпијски шампион чија је кћерка постала - принцеза, био је амерички веслач  Џон Кели - Сениор.У Антверпену, Кели је освојио две златне медаље и то у размаку од пола сата, прво у скифу, а другу у дубл скулу са Полом Костелом. Његова кћерка, Грејс после сјајне филмске каријере (омиљена глумица Алфреда Хичкока), удала се за принца Ренијеа од Монака. Њен син Алберт је члан МОК и олимпијац у бобу.

Син Џона Келија, Џон Кели - Јуниор, је четири пута веслао на олимпијским игарама да би у Мелбурну 1956. освојио бронзу у скифу. Џон Кели - Сениор је био и председник НОК САД.



Париз 1924.


ТЕРМИН: 4. мај - 27. јул 1924.
УЧЕСНИЦИ: 3.089 олимпијаца (135 жена и 1.954 мушкарца). Укупно 44 нације.
СПОРТОВА: 17 са 126 дисциплина.
БИЛАНС МЕДАЉА: САД 99 (45 - 27 . 27), Финска 37 (14 - 13 - 10), Француска 38 813 . 15 - 10)-....14. Југославија 2 ( 2 - 0 - 0). Укупно 27 нација освајало медаље.
СВЕЧАНО ОТВАРАЊЕ: Осме Игре је свечано отворио председник Француске Гастон Думержу.
СВЕЧАНО ЗАТВАРАЊЕ: Први пут одржано и подигнуте су три заставе: олимпијска са пет кругова, застава нације која била организатор и застава земље која ће организовати наредне игре.
ПРВИ ПУТ: Први пут је један град други пут био домаћин. Париз је добио организацију (после 1900) да би се указала почаст Пјеру де Кубертену, председнику МОК и утемељивачу модерних олимпијских игара, који је најавио повлачење 1925.

Први пут Југославија је освОјила - олимпијску медаљу. Леон Штукељ је победио у вишебоју и на вратилу и златне медаље му је уручио Пјер де Кубертен. Са укупно шест медаља, пет појединачних и једном екипном, на три олимпијска гимнастичка турнира, Леон Штукељ је најуспешнији наш олимпијац свих времена.

Снимљен је и први документарни целовечерњи филм о Играма. Приказан је 1925. и постао је "разбијач благајни". Први пут присуство новинара је било - запажено. Игре је пратило близу 1.000 представника седме силе.

Први пут избили су нереди у гледалишту и то на боксерском турниру и рагбију. Французи су са много негодовања пратили надметаља Американаца који су критковали њихову окупацију Рура. На рагбију, један амерички студент је тешко повређен у нападу француских навијача. У неколико мачевалачких дуела, дошло је до - правог двобоја између Француза и Американца. Први црни олимпијски шампион у појединачној дисциплини, постао је Американац Вилијем де Харт Хобарт и то у скоку у даљ.

ЈУНАЦИ ИГАРА: Паво Нурми, "Летећи Финац" наставио је са жетвом медаља. После три злата у Антверпену 1920. у Паризу је освојио - пет! Све је оставио без даха 10. јула: победио је на 1.500 м, потом, само 55 минута касније, вратио се на стазу и славио и у трци на 5.000 м. Освојио је у крос контрију још два злата у једној трци - као најбољи појединац и члан победничке екипе Финске. На крају је добио златну медаљу и као члан екипе Финске у екипној трци на 3.000 метара. Овде, на жалост нису дељене медаље за најбоље појединце. Одлично је прошао и његов земљак Виле Ритола: победио је на 10.000 метара и оборио сопствени светски рекорд, и потом је славио на 3.000 стипл, а био је и члан две победничке екипе Финске: крос контри и 3.000 м. Освојио је и две сребрне медаље, оба пута иза Нурмија на 5.000 м и крос контрију.

КУРИОЗИТЕТИ: Фудбалска репрезентација Уругваја је победила на фудбалском турниру (почела је тиме што је елиминисала Југославију са 7:0) и Андраде, њихов капитен постао је национални јунак. Дан када су победили проглашен је за национални прзник Уругваја, и издата је одмах и пригодна поштанска марка у част олимпијског злата.

Први олимпијац који је погођен ватреним оружјем био је Сидни Хајндс из САД. Он је био погођен у ногу зрном из пушке, коју је, свађајући се са судијама, један белгијски такмичар бацио на под. Опалила је и Хајндс, иначе поручник, је добио метак у ногу. Није, међутим, одустао. Гађао је и са 50 кругова помогао да репрезентација САД дође до злата у дисциплини пушка слободног избора, на 400, 600 и 800 метара.

Данска мачевалчка Елен Осиер је победила и постала прва олимпијска шампионка а да није изгубила ни једну борбу.

Џони Вајсмилер, амерички пливач (рођен у Румунији 1904.) освојио је три злата у пливању, 100 и 400 краул и у штафети 4 пута 200 краул, и бронзу као члан ватерполо репрезентације САД. Био је први пливач који је 100 краул на олимпијским играма испливао испод минута - 59,0 секунди, а две године пре тога, постао је први пливач у свету кои је ову баријеру савладао изван олимпијске позорнице - 9. јула 1922. пливао је 58,6! Касније је постао најпознатији Тарзан у историји и снимио је 12 филмова у 16 година.

ЈУГОСЛАВИЈА: Учествовала је са 37 спортиста (само мушкарци) у седам спортова (фудбал, бициклизам, стрељаштво, пливање, гимнастика, рвање и коњички спорт). Освојене су две златне медаље, гимнастичар Леон Штукељ у вишебоју и на вратилу.

Др Спок веслао у Паризу

ОЛИМПИЈСКЕ игре у Паризу, памтиће се по неколико веома успешних спортиста који су касније постали и веома успешни у својим професијама. Уз Џонија Вајсмилера, најпознатијег пливача тог доба и филмског Тарзана, вреди поменути још неколико:

Члан победничке посаде осмерца САД био је Бен Спок, студент Јела и овај прстижни универзитет је и послао свој чамац да брани боје САД. Бен Спок је 20 година касније, написао чувену књигу о нези беба, која је и до данас непревазиђено штиво за све младе маме. Продате је у свету у 35 милиона примерака.

Америчка пливачица Гертруда Едерли је на 100 краул освојила бронзу. Две године касније, постала је прва жена која је препливала Ламанш и то са разултатом који је био два часа бољи од до тада најбољег времена мушкараца.

Новозеланђанин Артур Порит је освојио борнзу на 100 м. Овај врсни атлетичар је, потом, био генерални гувернер Новог Зеланда и касније пуних 30 година био званични лекар британске краљевске породице.

Амстердам 1928.

ТЕРМИН: 17. мај - 12. август 1928.
УЧЕСНИЦИ: 2.883 олимпијца (277 жена и 2.606 мушкараца). Укупно 46 нација.
СПОРТОВА: 14 са 109 дисциплина.
СВЕЧАНО ОТВАРАЊЕ: Девете Олимпијске игре модерног доба отворио је принц Хендик.
ОЛИМПИЈСКА ЗАКЛЕТВА: Енри Денис (фудбал, у име спортиста).
БИЛАНС МЕДАЉА: САД 56 (22 - 18 . 16), Немачка 31 (10 - 7 - 14), Финска 15 ( 8 - 8 - 9). Југославија је са 5 медаља (1 - 1 - 3) била 22. у конкуренцији 34 нације које су освајале трофеје.
ПРВИ ПУТ: Први пут су спортисти Грчке корачали први у дефилеу као оснивачи олимпијских игара, а домаћини као последња делегација.

Први пут су златне медаље освојили спортисти из чак 28 различитих земаља и ово ће бити рекорд који неће бити оборен пуних 40 година.

Први пут жене су се такмичиле у гимнастици и атлетици.

Први пут олимпијски пламен је запаљен на посебном стубу на стадиону.

Први спортиста из Азије освојио је златну медаљу (Микио Ода, Јапан, троскок).

Хокејаши на трави Индије су у Амстердаму освојили прву од шест златних медаља у периоду од 1928. до 1960. док су мачеваоци Мађарске освојили прву од седам узастопних златних медаља у екипној конкуренцији - сабља.

Први пут МОК је одредио обавезни програм (атлетика, пливање, гимнастика, стрељаштво, рвање - грчо римски и слободни стил, веслање, бициклизам, јахање, дизање тегова) док је домаћин имао право да изабере један од ових спортова: фудбал, рагби, ватерполо, хокеј на трави, рукомет, кошарка и кајак. Холанђани су изабрали - фудбал.

Први пут једна жена је победила у "отвореној" (апсолутна конкуренција, мушкарци и жене) дисциплини - мушкарце. Францускиња Вержин Ерно власница брода "Аже" освојила је злато у једрењу али са два мушкарца у посади. Први пут једна жена са наших простора освојила је злато. Американка Албина Осиповић, рођена у Раши у Истри, победила је на 100 краул.

Први пут додељено је злато у алпинизму. Припало је Британцу Струту за освајање Монт Евереста.

Наши фудбалери постигли су први гол на Олимпијским играма у поразу у квалификацијама од Португалије 2:1. (Тони Боначић).

ЈУНАЦИ ИГАРА: Џони Вајсмилер је и у Амстердаму 1928. наставио да осваја златне медаље. Победио је на 100 и 400 краул и у америчкој штафети 4 пута 200. До Минхена и Марка Спица, био је једини пливач са пет златних медаља. Међутим, хероина игара била је Американка Елизабет Робинсон. Ушла је у историју као прва жена која је освојила златну медаљу у атлетици у трци на 100 метара. Славила је са скоро пола метра предности постигавши и светски рекорд 12,8 секунди. Имала је 16 година и била је ђак школе у Ривердејлу у Илионису, када је њен учитељ видео како трчи да ухвати воз. Позвао је у атлетски тим и прву трку истрчала је у марту 1928. У другој трци оборила је светски рекорд, а у Амстердаму је трчала тек четврту трку у каријери!? Трчала је и у штафети 4 пута 400 метара у вицешампионском квартету САД. Три године после успеха у Амстердаму, настрадала је у авионској нсрећи. Сломила је руку и ногу, повредила врат и имала тешке посекотине по лицу и глави. Сељак који је пронашао, мислио је да је мртва и одвезао је у - мртвачницу, где су открили да је још жива. Провела је седам недеља у коми. Опоравила се, наставила да трчи, али не спринт јер није могла довољно да савије ногу у колену за старт. Учествовала је у штафети САД 4 пута 100 метра у измени у Берлину 1936. и освјила друго злато.

КУРИОЗИТЕТИ: Игре у Амстердаму остаће упамћене по опуштеној атмосфери у времену благостања после ратних година и рецесије. Ипак, на боксерском турниру било је неколико контроверзних судијских одлука. У мува категорији, судије су жестоко оштетиле Хајмана Милера(16) америчког боксера из Калифорније у мечу са Белгијанцем Сантосом у првој борби турнира. Огорчени, Америкци су желели да напусте такмичење, али је тадашњи председник НОК САД, генерал Даглас Мек Артур, забранио рекавши да се "Американци никад не одустају". Победник, Мађар Антал Кочиш био је први мађарски освајач златне медаље и касније је емигрирао у САД и постао професионалац. У борби у бантаму, поново су Американци били жестоко оштећени. После бурних протеста присилили су судије да промене одлуку и ипак доделе победу Џону Далију у дуелу против Хенирја Ајсака из Јужне Африке, јер је један судија дао победу обојици боксера. У финалу, Дали је боксовао са Италијаном Тамањинијем и судије су поново оштетиле Американца. Како су јавили извештачи, протести су трајали преко два сата, арбитре је штитила полиција, али је одлука - остала...

Први пут један шампион није примио медаљу. Африканац Мохамед Ел Олафи (рођен у Мароку) постао је први атлетичар из Африке олимпијски шампион, али трчећи за Француску. Победио је у маратону, али последњег дана игара, када су проглашавани најбољи, није се појавио на постољу. Разлози никада нису откривени...

ЈУГОСЛАВИЈА: Учествовала је са 34 спортиста (само мушкарци) у шест спортова: атлетика, бицклизам, мачевање, фидбал, гимнастика и дизање тегова. Гимнастичар Леон Штукељ је наставио жетву медаља: освојио је злато на круговима и две бронзе - појединачни вишебој и као члан гимнастичке врсте Југославије  у вишебоју. Јоже Приможич је освојио сребро на разбоју, а Стане Дерганц бронзу у прескоку.

Легенда о веслачу и паткама

АТМОСФЕРА мира пријатељства и олимпијске хармоније осећала се (са изузетком гужви због лошег суђења на боксерском турниру) у Амстердаму у току Олимпијских игара. Пример је случај аустралијског веслача Хенрија Пирса. У четвртфиналној трци, негде на половини стазе, стао је да би пропустио породицу патака (мама патка и десетак пачића) која се нашла на регатној стази. Наставио је, потом, да весла, победио, догурао до финала и освојио златну медаљу.

Као олимпијски шампион, очекивао је да ће му бити отворена врата легендарне регате "Дијамантски скул" у Хенлију на Темзи, али му је пријава одбијена јер није био племенитог рода (бавио се столарством). По повратку са олимпијских игара, у Сиднеју није могао да нађе посао. Лорд Дјуар, произвођач вискија из Канаде понудио му је место у посади његове такмичарске једрилице и Пирс је прихватио. Тако је 1931. пошто више није био радник, отишао на "Дијамантски скул" и победио за шест дужина. Иако се преселио у Хамилтон у Канаду, веслао је за Аустралију 1932. у Лос Анђелесу и освојио друго злато.


Лос Анђелес 1932.

ТЕРМИН: 30. јул - 14. август 1932.
УЧЕСНИЦИ: 1.332 олимпијца (126 жена и 1.206 мушкараца). Укупно 37 нација.
СПОРТОВА: 14 са 117 дисциплина.
СВЕЧАНО ОТВАРАЊЕ: Десете игре модерног одба отворио је потпредседник САД Чарлс Куртис.
ОЛИМПИЈСКЕ ЗАКЛЕТВА: Џорџ Калнан (мачевање, у име спортиста).
БИЛАНС МЕДАЉА: САД 103 (41 - 32 - 30),Италија 36 (12 - 12 - 12), Француска 19 (10 - 5 -4). Југославија није освјила медаље у конкуренцији 27 нација са трофејима.
ПРВИ ПУТ: Први пут изграђен је посебан стадион за олимпијске игре. На трибинама "Колосеума" нашло се 100.000 људи на свечаном отварању, први пут у историји. Стадион је био техничко и технолошко чудо тог времена.

Први пут игре су трајале 16 дана и доданашњег дана су се задржале у тим терминима, од 15 до 18 дана. Пре Лос Анђелеса, ни једна игре нису биле краће од 79 дана.

Први пут изграђено је олимпијско село у коме су смештени само мушкарци. Дамама су резервисани луксузни хотели.

Први пут је олимпијски шампион стајао на победничком постољу и подизана је застава његове земље и церемонијал је одржан истог дана кад и такмичење а не на крају игара.

Први пут уведен је у атлетици и пливању фото финиш.

Први пут је уведен принцип аматеризма: "Аматер је онај ко се никада није бавио професионално ни једном граном спорта и ко никада није примио награду за изгубљену дневницу".

Кина је први пут учествовала на ОИ.

Први рвач грчко римским стилом који је освојио златне медаље у три различите категорије постао је Карл Вестергрин (Шведска): 1920. у средњој, 1924. у полутешкој и 1932. у тешкој. Други Швеђанин, Ивар Јохансон, по професији полицајац, остаће упамћен као први освајач две златне медаље у рвању у два стила - грчо римски и слободни.

Први пут Игре су организоване да донесу профит и зараде је била око милион долара.

Кусуо Китамура (Јапан) победио је на 1.500 краул и постао са 14 година и 309 дана најмлађи олимпијски шампион у појединачној дисциплин све до данас.

ЈУНАКИЊА ИГАРА: Бејб Дидриксон америчка атлетичарка, освојила је два злата - у бацању копља и на 80 метара са препонама, и сребро са светским рекордом и у скоку увис. Она је због прописа спречена да се такмичи у још две дисциплине, иако се на америчком избрном такмичењу квалфиковала и у бацању кугле, скоку у даљ, бацању безбол лоптице и била је пета у бацању диска. Остаће контроверза око њеног сребра у скоку у вис. Она је прва лансирала стил који је данс познат као флоп, али су га судије поништиле јер је "летвицу" прво прелазила главом, а не телом каој је у то време било правило. Бејб и Џин Шили (САД), су прескочиле по 1,65 метара што је био нови светски рекорд. Међутим на 1,68 су обе рушиле, па су висине кренуле надоле. На 1,67 обе су прескочиле у првом покушају и поправиле светски рекорд, али су судије поништиле скок Бејб Дидриксон, због - неправилности. Међутим, када је упозорила судије да цело поподне скаче истим стилом, одговорили су: "Ми то нисмо видели!?" Добила је сребрну медаљу, али су јој, да парадокс буде већи, оставили светски рекорд од 1,67 сантиметра. Она је прва и до сада једина атлетичарка коај је освојила медаље у бацањима, скоквима и трчању. Била је одлична кошаркашица и једна од најбољих жена - у безболу тог времена. Када јој је забрањено да се бави аматерским спортом јер је утврђено да је годину дана после Лос Анђелеса, учествовала у рекламној кампањи за један модел аутомобила (сликала се и дала интервју) почела је да игра голф. Бодрио је муж, рвач тежак 150 кг, Џорџ Захариас и за кратко време постала је најбоља играчица на свету. Од 1946. до 1948. победила је на 14 турнира и постала је прва Американка која је победила на "Бритиш опену". Умрла је 1956. од рака а АП је прогласио најбољом спортисткињом прве половине 20. века. Друга зведа била је Хелен Медисон (САД) која је победила на 100 карул, у штафети 4 путА 100 краул и на 400 краул.

КУРИОЗИТЕТИ: Америчка влада је привремено суспендовала прописе о прохибицији да би италијански и француски спортисти могли да увезу и конзумирају вино за време ручка.

Судије су се забројале и трка на 3.000 м стипл је имала 3.460 метара. Када је утврђена грешка, подељене су медаље у тренутку "пролаза" на правом циљу. Победио је Финац Волмари Исо Холо, који је био на оба "циља" најбржи.

Први олимпијски шампион погрешног пола била је Пољакиња Станислава Валасијевич. Победила је на 100 метара. Четири године касније, у Берлину била је друга у истој дисциоплини. Емигрирала је у САД и постала Стела Волш. Њена превара је откривена 1980. Тада је за време пљачке банке у Кливленду, од залуталог метка погинула је Стела Волш. Обдукција је показала да је - мушкарац.

ЈУГОСЛАВИЈА: Мало неодстајало да због скупог пута нико не отпутује! Конзул Југославије у САД, Миливоје Наумовић, пријавио је за игре у Лос Анђелесу 1932. два атлетичара. Без обзира што их није пријавио ЈОК, МОК и Организациони комитет су прихватили пријаве атлетичара Велима Меснера и Вељка Наранчића. Меснер није због повреде учествовао, а Наранчић је у бацању диска заузео 17. место. Тиме је настављен континуитет учешћа - до данас на свим летњим Играма.

Берлин 1936.

ТЕРМИН: 1.август - 16. август 1936.
УЧЕСНИЦИ: 3.936 олимпијца (331 жена и 3.632 мушкарца). Укупно 49 нација.
СПОРТОВА: 19 са 129 дисциплина.
СВЕЧАНО ОТВАРАЊЕ: 11. Олимпијске игре модерног доба отворио је немачки канцелар Адолф Хитлер.
ОЛИМПИЈСКА ЗАКЛЕТВА: Рудолф Исмаир (дизање тегова, у име спортиста).
ОЛИМПИЈСКИ ПЛАМЕН: Први пут олимпијски пламен бакљом је запалио  на посебном торњу на стадиону Фриц Шилген (атлетика).
БИЛАНС МЕДАЉА: Немачка 89 (33 - 26 - 30), САД 56 (24 - 20 - 12), Мађарска 16 (10 - 1- 5). Југославија је освојила једну медаљу (0 - 1 - 0) и заузела је 27. место у конкуренцији 32 земље које су освајале трофеје.
ПРВИ ПУТ: Први пут упаљена је олимпијска бакља у древној Олимпији и потом је ношена до Берлина. Први пут упаљен је и олимпијски пламен на стадиону, који је горео све време игара.

Први пут реализиван је ТВ пренос. Широм Берлина постављено је 25 екрана како би грађани могли да прате такмичење.

Први пут су олимпијске игре имале јак политички набој. Нацисти су их искористили за величање своје политике и расе Аријеваца.

Први пут поједине грађанске групе (не само организације Јевреја) затражиле су да се због политике Олимпијске игре бојкотују.

Први пут уведене су на програм кошарка, кајак и једна врста "великог" рукомета.

Први пут оргнизациони комитет снимио је званични филм о играма "Олимпија" а режирала га је Лени Рифенштал.

ЈУНАК ИГАРА: Амерички атлетичар Џеси Овенс освојио је четири златне медаље на Олимпијским играма у Берлину. Победио је на 100, 200, скоку у даљ и у штафети 4 пута 100 метара и постао, можда и први спортиста у историји, светски познат. Нацистичка пропаганда (тврдећи да су црни људи инфериорна раса) је по сваку цену хтела да умањи успех Овенса, а поједини немачки олимпијци, као на пример Луц Лонг у току такмичења у скоку у даљ су га оворено вређали. Хитлер није желео да се сретне са њим у почасној ложи, али за обичан народ био је херој. Толико је био популаран и међу Немцима да је био присиљен да кроз прозор своје собе у олимпијском селу дели аутограме. Парадоксално, али његов успех није пријао и председнику САД Франклину Делано Рузвелту. Овенсу је приређена традиционална парада шампиона у Њујорку и Кливленду са папирнатим тракама и конфетама, али Рузвелт га није позвао на пријем за олимпијце у Белу кућу нити му је послао уобичајено писмо - честитку. Чак га је и америчка атлетска федерација на неки начин - бојкотовала. Због наводног прекршаја (није отишао на митинг у Шведску који му није био у програму и никада није ни пристао да се тамо такмичи) суспендовали су га и годишњу "Саливанову награду" за најбољег атлетичара добио је 1936. - олимпијски шампион у десетобоју Глен Морис. По престанку каријере  Овенс је радио као спортски инструктор у Кливленду, али је учествовао и у разним циркуским тркама - против моторцикла, коња, чак и паса...После Другог светског рата дао је своје име једној групи производа за прање и чишћење и то га је учинило, коначно, финансијски независним. Отворио је фирму за односе са јавношћу и учествовао у бројним рекламним кампањама. Овенс је 1968. оштро напао НОК САД због расне неједнакости подржавши спортисте који су у Сијудад Мексику на постољу стајали подигнуте руке и стиснуте песнице. Умро је, пошто је 35 година пушио паклу цигарета на дан, 3. марта 1980. у Тусону у Аризони од рака плућа у 67. години. Интересантно да је у неким интервјуима, тврдио да догађај са Хитлером преувеличан.

КУРИОЗИТЕТИ: Американка Мерџори Гестринг освојила је злато у скоковима са даске. Имала је 13 година и 268 дана и постала је и остала намлађа олимпијска шампионка. Најмлађа такмичарка која је освојила олимпијску медаљу постала је Инге Соренсен (Данска) - бронза на 200 леђно са 12 година и 24 дана и - остала до данас. Мађарски ватерполиста Оливер Халаши, освојио је трећу медаљу (два злата и сребро) иако је играо без ногу, пошто су му ампутиране испод колена после саобраћајне несреће.

Веслач Џек Берсфорд (В. Британија) веслао је пети пут на олимпијским играма и у дубл скулу освојио злато, заокруживши биланс на - пет трофеја (1920. други у скифу, 1924. први у скифу, 1928. други у осмерцу, 1932. први у четверцу без и 1936. у 37. години - злато у дубл скулу). Рвач Кристјан Палусалу из Естоније, освојио је обе титуле у тешкој категорији грчко римски и слободни стил. Норвежанин Јакоб Тулин Тамс освојио је сребро у једрењу (јахте од 8 метара). На зимскиим олимпијским играма у Шамонију 1924. победио је у смучарским скоковима. Освајачи златних медаља добијали су ловоров венац и садницу храста у саксији. Кошарка се играла на земљаном терену и у финалу САДС је победила канаду са 19.8. мало кошева је постигнуто јер је лила киша и терен претворила у блато, па лопта није могла да одскаче.

ЈУГОСЛАВИЈА: Учествала са 86 спортиста 71 мушкарац и 15 жена у  11 спортова: атлетика, кајак, бициклизам,  мачевање, гимнастика, веслање, пливање, ватерполо, рвање, једрење и скокови у воду. Први пут у историји Југославију су представљале на ОИ жене и то у атлетици и мачевању. Први пут смо имали представнике и у ватерполу и то је после фудбала први тимски спорт који је учествовао на ОИ.

Олимпијски пламен запаљен у Олимпији прошао је и кроз Југославију.

Једину медаљу освојио је у гимнастици Лоен Штукељ, сребро на круговима. Завршио је, тако, каријеру са  шест олимпијских трофеја (пет појединачних и једним екипним) - три злата, сребро и две бронзе

(У СЛЕДЕЋЕМ НАСТАВКУ: Лондон 1948, Хелсинки 1952, Мелбурн 1956, Рим 1960. и Токио 1964).

Извор: Kућа добрих вести