Одговор, међутим, управо даје пример Емонсове, објавио је француски портал Бон нувел (des-bonnes-nouvelles).
Настављајући да гаји поврће у својој башти, она је формирала и удружење SMG (Sow Much Good) које је основало групу од 120 пољопривредника добровољаца задужених за обрађивање две земљишне парцеле.
Удружење је донирало две тоне биолошког воћа и поврћа програмима за помоћ у исхрани, а оно, такође, продаје воће и поврће по веома ниским ценама на тржницама сиромашних квартова.
На пример, Мајкл Норман (Michael Norman), незапослени 44-годишњак који је отац троје деце, каже да може да купи огроман купус за долар, кељ за два долара, као и лубенице, бундеве и тиквице за „багателу“ и да му је Робин повратила веру у хуманост.
А како Емонсова оцењује целокупну ситуацију?
Она не жали због свог избора, иако је посао тежак, како каже, а зарада није “очаравајућа». Задовољство да снабдева добром храном становнике свога кварта јој је довољно.
О њој је писао и амерички часопис „Пипл“ (People) у својој рубрици посвећеној „херојима наше свакодневнице“
Извор: Кућа добрих вести / des-bonnes-nouvelles.org

ЊУЈОРК - Американка Робин Емонс (Emmons), стара 44 година, банкарка и недељом хонорарно баштованка, напустила је 2008. године посао у банци да би снабдевала храном сиромашне људе, који, чак и у САД-у, не успевају да се пристојно хране. Напустити посао у банци, у којој је радила пет година, да би помогла у исхрани људи са проблемима, да ли је то нешто реално?
