Ово друштво крушевачких „наравлија“ основано је 1927. године на Светог Тому, у чувеној кафани "Таково", која је и отворена, прича се данас, како би се у њој окупљали баксузи, угурсузи и намћори, који поштују следећа правила:

• ћутање је злато (ко прекрши правило, плаћа казну)
• по доласку у кафану, пошто су сви баксузи, намћори и угурсузи, седају за сто леђа у леђа
• прво коло на забави је "Баксузко коло" и играчи се хватају наопако
• годишње окупљање се одржава на најбаксузнији дан у години, а то је по народном веровању "девети торник по Божићу"
• сав новац који се на овој добротворној вечери прикупи, користи се искључиво за куповину преобуке од доњег рубља до опанака, чиме се на Врбицу дарује тринаесторо деце...

Пред Врбицу и после ње

Актуелни председник Друштва Звонко Рајковић, објашњавајући његову хуманитарну природу дефинисану у грађанском Крушевцу између два рата, каже:
- Новац је и тада, као и свих година постојања Друштва, прикупљан од казни које су плаћали прекршиоци правила "ћутање је злато". По традицији, чланови се утркују и надмећу у кршењу правила, прозивајући и засмејавајући једни друге. Наравно, сами чланови уплаћују и прикупљају и добровољне прилоге на рачун Друштва, приходује се и од улазница за добротворну забаву, а ту је и богата лутрија, која се обезбеђује уз помоћ крушевачких предузећа и грађана. Захваљујући повећању прихода, уместо тринаесторо малишана (овај број је био изабран у духу традиције баксузлука), сваке године успевамо да купимо одећу за све већи број малишана, којих последњих година буде и више од сто.

Неколико дана пред Врбицу чланице Друштва са децом одабраном за даривање одлазе у продавнице и бирају гардеробу. Свако дете бира патике или ципеле, чарапе, комплетно доње рубље, панталоне или сукњу, мајицу, џемпер или дукс и блузу. Дан пре Врбице гардероба се деци уручује на прослави у Хотелу "Рубин".

У новије време уведен је обичај да се на крају школске године и двоје најбољих матураната крушевачких средњих школа награде матурском одећом.

Они који нису у могућности да присуствују годишњем окупљању чланова Друштва (којих је сада више од пет хиљада), могу свој прилог да уплате на рачун "Друштво љубитеља старина и уметности", број 205-44250-34.

У записнику са оснивачке седнице Друштва пише да је у почетку било 360 чланова - адвоката, апотекара, професора, бонбонџија, воскара, деловођа, електричара, земљорадника, опанчара, модисткиња, пинтера, трговаца, ужара, сарача, фијакериста. Испрва, чланови нису могли да буду попови, жандарми, официри и подофицири, а касније, у циљу демократичности, дозвољено је учлањивање и униформисаних лица.

Последња предратна забава одржана је 11. марта 1941. године, забележио је локални лист, а већ тада је било 500 чланова.

После Другог светског рата, рад овог друштва, попут многих сличних, био је прећутно забрањен. Захваљујући напорима ентузијаста, обновљен је 1987. године.

Најмалерознији дан у години

Годишње окупљање "баксузлија" је о најмалерознијем дану у години, а по народном веровању то је Девети торник по Божићу.

"Уторак важи за мање срећан дан, а најзлосрећнији међу уторницима је девети уторак, рачунајући од Божића.

Особито се сматрало погубним ако се што овога дана израђује од мушког одела или преобуке или на њима пришива или ради. Јер, онога који носи то одело, метак тражи и погађа." (Народни календар)

Стога су мајке строго пазиле када пада девети торник. Да би се избегле последице, на девети торник, осим што нису ткале и кројиле ништа за мушкарце, жене нису радиле ни ишта што је домаће, а мушкарци прескакали послове са стоком и окретали се пословима у башти да би година прошла без штете.
И онда, као и данас, лек против баксузлука је исти; најбољи начин да уторак не буде црн дан је да га проведу весело, збијајући шале на свој и туђ рачун.

Извор: Кућа добрих вести