Еколози. Нова фела ентузијаста која Земљу схвата својим домом, а не своју собу у четири зида. Климатске промене, загађење ваздуха, ефекат стаклене баште, испарења, биолошки отпад, технолошки отпад...све их то интересује. Све знају о еколошкој и Зеленој агенди о којој се већ увелико се прича у Европској унији. И сигурно знају ко је Грета Тунберг.

Размишљају о Србији. Где је у свему томе?Неопходна су велика улагања. Знају. За те пројекте које ћемо спроводити у нашој земљи потребни су људи и образовани кадрови. Екологија је нова грана науке. До сада су се млади интересовали за класичне предмете, али све је више оних попут Стефана Унића који има визију, гледају даље у будућност и не допада им се оно што виде. Зато смо решили да направимо причу о њему. Стефан је наш најбољи млади научник из екологије! И ако нисте чули за њега – тек ћете чути. Добио је бројне награде на разним такмичењима из екологије и он је један од оних људи који желе и да промене и да сачувају свет. А како, рећи ће нам у овом интервју. Те га стога немојте пропустити.

Стефан Унић, рођен је 21. јануара 1998. године у Крушевцу. Студент је машинства. Основно и средњошколско образовање је завршио на територији општине Трстеник. Од шеснаесте године је учесник на разним такмичењима из хемије, српског језика и књижевности, рецитације/глуме и пливања. На такмичењу за најбољу бизнис идеју Расинског округа 2019. године освојио је вицешампионско друго место и добио титулу младог иноватора. Гост је три најзначајнија сајма у свету и добитник признања за почасног госта на сајму у Будимпешти за 2019. годину. Добитник је Октобарске награде општине Трстеник за 2019. годину за стварање новог производа “Персонализованог оргонита”- Стефонит. Желећи да се чује глас младих, Стефан се 2020. године кандидовао на локалним изборима у Трстенику. Освојио је потребан број гласова и ушао у Скупштину општине са само 22 године, и тиме постао најмлађи одборник у историји Трстеника. Стефанови пројекти попут „Персонализованог оргонита“- Стефонит, „Еколошки пројекат 2019-2020“, и „Пречишћавање загађене воде и земљишта“ само су неки од његових остварења и пројеката у којима је дао свој лични печат. Стефан је студент Академије струковних студија Шумадије са одсеком у Трстенику, студент је треће године на смеру производне технологије – модул производно машинство. Стефан потиче из иноваторске породице. Његов прадеда је конструктор, а деда Живан иноватор. Стефан живи са породицом у срцу централне Србије. Иноватор је признао како у његовој великој породици свако има право гласа, па тако и његова шест година млађа сестра Стефана. Стефан живи у кући у самом средишту Стопање, код прелепог централног шеталишта. Не погађају га приче да је позната само захваљујући томе што је пронашао „Персонализовани оргонит“- Стефонит. За његову витку линију је задужен здрав начин исхране који обухвата воће, поврће, интегралне житарице, пилетину и рибу. Слаткиш једе и сладолед коме не може да одоли врло мало. Тренира пливање и вежба. Такође воли да вози бицикл. Стефан је признао да не би могао да живи нигде другде осим у његовом родном Трстенику.

********************

Можеш ли нам конкретно рећи који су то научни пројекти из екологије на којима си радио и за које си добио конкретну награду?

Радио сам на три еколошка пројекта до сада. Први пројекат је “Персонализовани оргонит”, други је “Еколошки пројекат 2019-2020”, и трећи најзначајнији пројекат је “Пречишћавање загађене воде и земљишта”. Сви ови пројекти су еколошки и на њима сам радио по неколико година. Сви су ми значајни и не бих ни један од њих издвојио. Ове преојекте сам представљао на сајмовима широм света, у питању су сајмови из области екологије и заштите животне средине које ја редовно посећујем. На сајму у Будимпешти 2019. године сам добио титулу младог иноватора управо за представљен пројекат “Персонализовани оргонит”. Што се тиче мог дугог пројекта “Еколошки пројекта 2019-2020”, то је пројекат који сам предстсвио на сајму у Штутгарду, такође сам добио сертификат од стране њихове земље. Трећи и најзначајнији мој пројекат је “Пречишћавање загађене воде и земљишта” на коме сам радио тачно две године и требао је бити ексклузивно представљен на Бањалучком Велесајму од 18 - 21 новембра ове године, али то није било могуће због тренутне ситуације у земљи и свету. Такође сам добитник и Октобарске награде за 2019. годину и многих другох признања која нису толико значајна, али мени јако пуно значе и мотивишу ме да наставим да се такмичим и представљају ми сатисфакцију за даљи рад.

Одакле интересовање за екологију?

Екологија је мултидисциплинарна област и јако је лепо бавити се њоме. То је област која обухвата више друштвених наука где ви можете испољити сва своја интересовања. Ја сам се одлучио за бављење екологијом и свој живот сам посветио тој области и волео бих тиме да се бавим у свом животу. Јако је важно бавити се оним што волите, а ја сам изабрао да то буде управо екологија. Ту ће те увек имати посла, никада нећете седети скрштених руку. Увек ће те имати управљање отпадом, управљање земљиштом и отпадним водама. Оно што је јако важно и што сви футуристи предвиђају да ће се екологија наћи на списку десет најтраженијих и најплаћених послова у будућности. Морамо више водити рачуна о животној средини и екологији, јер то је простор који нас окружује и чини нас срећним и опуштеним. Научно је потврђено да је зеленило природни седативе за одмарање и опуштање. Наше очи најбоље одмара зелена боја, а ми морамо се потрудити да пошумљавамо и не загађујемо наше животно станиште.

Где препознајеш потенцијал за развој еколоских принципа у нашој земљи?

Еколошки пројекти су јако скупи и сама њихова реализација није баш јефтина. Креће се од пројектно - техничке документације која је јако обимна и захтевна, а притом врло скупа. По завршеној реализацији пројектно-техничке документације ту је и реализација пројекта. Ја искрено највише потенцијала за развој еколошких пројекта препознајем у нашој земљи код државе и појединца. Ми од пре неколико година имамо и Министарство за заштиту животне средине и мислим да би се са добром и квалитетном идејом прво треба јавити њима, уколико је тај ваш пројекат занимљив, потребан земљи они ће то одмах препознати. Најстручнији људи по питању животне средине раде у Министрарству и мислим да су они ти који ће одмах препознати потенцијал у том пројекту. А када сам рекао “појединац”, мислио сам на људе који имају своје фирме и који вам такође могу помоћи по том питању у вези реализације вашег пројекта.

Где и како себе видиш у будућности?

Себе видим као професора у некој школи. То је оно што бих волео да радим у будућности, али видећемо отом потом. Живот често пута уме да буде непредвидив. Пут научника није лак, већ тежак и трновит, ретко ко стигне до циља. Да би неко постао научник мора да поседује знање, рад и велику упорност. Само се тако постаје научник. Није ми жеља да будем научник, жеља ми је да будем у образовном систему где бих другој деци предао своје знање из области екологије и машинства, које иначе студирам.

Да ли можеш себе да видиш као представника неког еколошког покрета у земљи?

Искрено нисам о томе размишљао, зашто да не. Свако од нас може да утиче на очување животне средине, тако што ће мо причати и утицати на свест грађана, једино тако можемо да спречимо загађење наше животне средине. Свако од нас јак је као мрав, а сви заједно јаки смо као лавови, што значи ми можемо пуно тога да променимо, само ако хоћемо. Једино је човек тај који загађује своје окружење и нико више на овој планети осим човека. Ја никада нисам видео неку животињу да уништвава своју животну средину. Имао сам велику срећу да сам растао у окружењу које је на моју радозналост увек одговарало са радошћу и стрпљењем. Тако да сам се првобитно веома интересовао за друштвене науке, али ме је паралелно са тим увек занимала екологија, а поготово рециклирање, пречишћавање и поновна употреба већ искоришћених предмета, управљење земљиштом И све оно што је везано за екологију. Тако да себе могу да видим као представника неког еколоког покрета не само овде у Србији, већ И у другим европским земаља.

Шта сматраш највећим еколошким проблемом у земљи и у свету?

Веома је битно да колективно као нација схватимо важност проблема загађења животне средине, а никако га не смемо порицати и ниподаштавати. Сваке године све више и више смо загађени, почев од пластичних кеса, предмета, стакла и електронског отпада који касније испушта и специфична својства коју су по наше здравље штетна. Велики је проблем не само код нас, већ и у свету са загађењем. Загађена воде, је уједно и загађено земљиште, и загађена храна зато што храна расте из земљишта и то је велики систем. Ви не можете одрадити ремидиацију и чишћење земљишта све док не решите проблем отпадних вода и то је све повезано у један велики систем, притом је и скупо.

Где наука наступа и како може да се избори са еколошким проблемима данас и сутра?

Наука наступа увек и на сваком месту. Да би сте решили један велики проблем на завидном нивоу морате познавати хемију, физику, биологију. И још много других области. Није лако и једноставно решити један велики еколошки проблем. То је нешто што траје И не може преко ноћи да се среди. Интересовања треба да се развијају док смо млади, од најранијег периода па даље, током читавог живота и да пробудимо свест код деце и младих. Колико је важно бринути о животној средини и екологиј. Пре неколико месеци се враћам из школе, погледам деца се враћају из вртића једу чоколадицу и омот бацају по сред улице, е о томе причам. Морамо се више едуковати и интересовати ако желимо да нам буде бољe.

Нешто о подршки, мотивацији и циљевима....

Ја сам мотивацију увек проналазио у жељи за сазнањем. Широко знање као збир различитих података и информација јесте важно, али на крају потпуно безначајно уколико такво знање не постане сазнање о процесима и појавама које нас окружују. Награде и признања ми никада нису били основни мотив да напредујем, већ управо жеља за знањем и сазнањем. Када је реч о подршци, на првом месту су породица и другари из школе. Одређену подршку да се бавим додатним ваншколским радом имао сам и у техничкој и у основној школи, што се наставља и данас, на факултету где и студирам. Подршку сам увек имао и никада ми није мањкала. Краткорочни циљеви обухватају посвећеност студијама, учешће на различитим научним конференцијама и такмичењима, саветовање млађих генерација заинтересованих за науку, а дугорочни и крајњи циљ јесте стварна брига за животну средину и очување ресурса природних вода. Наравно, у мери у којој је то могуће, због ситуације у свету који само начелно изражава жељу за очувањем животне средине, иако коренитих промена на том пољу, нажалост, и даље нема.

Извор: Кућа добрих вести