Истраживачи су уочили да делфини из западне Аустралије користе тзв. shelling технику приликом хватања плена – коју су научили једни од других.

Не одустајући од највеће научне прославе у Европи ни ове године, Европска ноћ истраживача биће одржана 27. и 28. новембра у виртуелном окружењу, доносећи путем интернета бројне научне изазове, дигитални лов на благо, експерименте, предавања и дружења са научницима.

Од 1. до 14. септембра, у Културном центру Магацин, одржава се изложба art+science лаб, уз паралелна дешавања у Трсту и Линцу, али и у виртуелном простору.

Пето по реду издање art+science програма Центра за промоцију науке одржаће се од 29. августа до 14. септембра у Трсту, Београду и Линцу, али и у виртуелном простору.

Центар за промоцију науке од 3. до 7. августа организује виртуелни Дечји научни камп (ДНК), а и ове године влада велико интересовање за научне авантуре чији резултати ће бити представљени уживо на Инстаграму, у петак, 7. августа, у 18 часова.

На који начин утиче вештачко осветљење на живи свет, људско здравље, али и неке друге делове наших живота за које никада не бисмо претпоставили, сазнаћете на научно-популарном предавању и промоцији Приручника о светлосном загађењу, а које ће одржати Марина Павловић, редован члан Невладине организације "Carpe Noctem” и истраживач приправник на Математичком институту Српске академије наука и уметности у Београд.

Трибина „Библија и наука - вера и(ли) докази биће одржана сутра у 18 часова у цркви Ружица на Калимегдану у организацији Intellige ut credas и Цркве Ружице.

Чини се да археолошко откриће у аустралијском региону Пилбара наговештава да је бар део библијске приче која описује стварање света истинити, пише „Дејли експрес“.

Сајт MIT Technology Review је објавио своју годишњу листу технолошких достигнућа за које верују да могу да помогну у решавању битних проблема. Уз листу су дали и објашњење да су технологије одабране по свом потенцијалу да промене начин на који живимо и радимо, а не по тренутној популарности.

Шта загађује ваздух у Србији? Дуготрајна, густа магла, смог, непријатни мириси, као и подаци које дају мобилне апликације подстакли су јавност да ове зиме почне потрагу за узроком високих концентрација загађујућих материја изнад наших градова.

Надлежни органи су најавили низ мера, а тема је покренула и разнородне организације на акцију.

Шта о узроцима загађења заправо кажу научници? Како препознати извор проблема? Како га суштински решити тако да ваздух буде чистији, а да то ипак не изазове тешке социјалне и економске последице?

Поклоници науке, љубитељи друштвено одговорних тема и екологије окупиће се поново на трибини Института за физику у оквиру иницијативе “Наука кроз приче” у четвртак, 27. фебруара, у 19 часова, на старом месту – у Великој сали Студентског културног центра. Након бројних изузетно посећених трибина посвећеним темама инспирисаним науком, сада разговарамо о горућем питању – о економији ваздуха.

Учесници трибине ће објаснити како се мери квалитет ваздуха, какве су последице по живи свет и здравље људи, али како се овај изазов решава. Неизбежно, ова тема укључује климатске промене и питање како смањити емисије штетних гасова и како се прилагодити на глобално загревање, па ће учесници трибине говорити и о стању у нашој енергетици, термолектранама и алтернативним изворима енергије.

На трибини говоре:

Др Мира Аничић Урошевић, Лабораторија за физику животне средине, Институт за физику у Београду

Др Владимир Ђурђевић, климатолог, Физички факултет у Београду

Александар Мацура, експерт за енергетски систем, RES Foundation.

Др Слободан Вукосавић, Електротехнички факултет у Београду, дописни члан САНУ

Модератор: Слободан Бубњевић, “Наука кроз приче”

Улаз је слободан.

Извор: Кућа добрих вести