Уређај на којем су стручњаци "Бихолда" радили протекле две године овог лета нашао се у пчелињацима и пчелари који су га купили могу једним кликом на свом рачунару или телефону да виде какво је стање у кошницама, да ли на рамовима има меда и колико, да ли има матице, заправо све оно што виде када сами прегледају рамове и кошнице.

Један од оснивача и директор компаније "Бихолд" Петар Пејић, рекао је за агенцију  да ће дигитализација кошница на којој та фирма ради за пчеларе значити да неће морати стално да одлазе до пчелињака, да отварају сваку кошницу и прегледају рам по рам.

"Пчелињаци су врло често удаљени 100 километара или више, не можете да их контролишете без заштитне опреме, а уз то статистика показује да се приликом контроле 80% кошница непотребно отвара и ремети", казао је Пејић.

Према његовим речима, тим стручњака "Бихолда" успео је да направи подове и рамове који омогућују да пчелари виде какво је стање у кошницама, а сада то желе да надограде вештачком интелигенцијом која ће уместо пчелара пратити оно што се у једном пчелињем друштву догађа.

"За пчеларе који имају велики број кошница пренапорно је посматрање сваког рама посебно. Зато развијамо вештачку интелигенцију који ће то моћи у пар секунди да све прегледа и да упозори уколико се у некој од кошница догађа нешто лоше", објаснио је Пејић.

Он је казао да су истраживања у свету показала да пчелама не смета излагање светлосним зрацима у одређеном спекту, да им чак помаже да преживе у случају да су се затровале пестицидима и те светлосне зраке они користе за сензоре у кошницама.

Према његовим речима, хардвер и софтвер на којем раде моћи ће да детектује и микро промене које нису видљиве "голим оком", што ће омогућити да се предупреди ширење болести и угинуће пчела.

"На земљиној кугли је 2016. године изумрло 35% пчела, а за већину се не зна шта је узрок. Сталним праћењем кошница верујемо да ћемо дати одговоре на многа питања, не само она која се односе на производњу меда", навео је Пејић.

Додао је да су већ успели да покажу да пчеле не мирују и када нису активне, пошто тада преслажу мед.

„Први прототип смо тестирали прошле године у пчелињаку на Власини, а други, унапређени, у Међународном центару за физиологију и екологију инсеката у Кенији. Показало се да ми апсолутно не реметимо свакодневно функционисање пчела јер оне уопште и нису у контакту са електроником“, казао је Пејић.

Тихомир Ђурковић, такође један од оснивача фирме "Бихолд", рекао је за агенцију Бета да су ове године продали првих десет уређаја, а недавно су понудили заинтересованима и другу генерацију система за дигитално пчеларство.

"Продајна цена је нижа од производне, али не желимо да уређај поклањамо, већ да дође у руке оних који заиста желе да га користе. Од пчелара који користе уређај потребне су нам повратне информације за даљи развој и хардвера и софвера", истакао је Ђурковић.

Стручни тим "Бихолда" у коме су још Јелена Пејић, Михајло Миловановић и Обрен Стајић, својом иновацијом освојио је до сада бројне домаће и стране награде,уз јединствену оцену да ће њихов изум значајно унапредити пчеларство и омогућити пчеларима боље резултате.

Према њиховим речима, читаву "причу" покренули су јер се и сами баве пчеларством.

Извор: Дневни европски сервис