ОЛИМПИЈСКЕ ЗАКЛЕТВЕ: Зои Демошаки (пливање) у име спортиста и Лазарос Вореадис (кошарка) у име судија.
ОЛИМПИЈСКИ ПЛАМЕН: запалилио га је Никос Какламанакис (једрење на дасци).
ПРВИ ПУТ: Наши спортисти су учествовали први и једини пут под именом „Србија и Црна Гора“ (СЦГ). Освојили су две сребрне медаље – Јасна Шакарић (ваздушни пиштољ) у стрељаштву и ватерполисти.
Први пут су учествали спортисти Тимора и Кирибатија. Тимор је имао представнике у Сиднеју, али су се тада такмичили као „Независни олимпијски учесници“ (ИОП).
Први пут одржан је олимпијски турнир у рвању за жене и прва олимпијска шампионка која је примила медаљу била је Ирини Мерлини из Украјине.
Уведено је и такмичење у мачевању у дисциплини сабља за жене и прва олимпијска шампионка, уједно и прва мачевалка која је за САД освојила златну медаљу у овом спорту, постала је Мерил Загунис.
Прве златне медаље у историји за своје земље донели су Ахмет Ал Мактум (УАР) у дубл трапу у гађању глинених голубова, Павна Тхомсук (Тајланд) у дизању тегова (75 кг) и Илиас Илиадис (Грчка) у џудоу (до 81 кг), као и Марсел Фишер (Швајцарска) у мачевању – мач.
Прва три места у стиплчезу припала су атлетичарима Кеније: Езекиел Камбои је победио, сребро је освојио Бримин Кипруто а бронзу Пол К. Коеч. Кенијци су напунили постоље и у Барселони 1992. а од Минхена 1974. нису освојили златну медаљу само у Монтреалу 1976. и Москви 1980.
Први пут у дефилеу на свечаном отварању грчки спортисти ишли су први и последњи. По традицији МОК на челу дефилеа иду грчки олимпијци чиме се одаје почаст Грчкој као земљи која је измислила олимпијске игре, а на крају иду спортисти земље домаћина…Пирос Димас (дизање тегова) унео је грчку заставу као први на олимпијски стадион а на крају дефиела прошли су остали грчки олимпијци.
Први атлетичар после Финца Нурмија који је освојио “златни дубл” победама на 1.500 и 5.000 метара на једним играма постао је Мараконац Хашим Ел Геруж.
Атлетичарка Британка Кели Холмс је освојила “златни дубл” победивши на 800 и 1.500 метара. Са 34 године постала је настарија победница у историји у овим дисциплинама.
Рускиње Олга Брусникина и Мартија Киселева биле су чланице шампионског тима у уметничком пливању и освојиле су треће олимпијско злато у каријери. Тако су постале прве у свом спорту са три златне медаље.
Рускиња Наталија Лаврова постала је прва такмичарка у ритмичкој гимнастици која је освојила две златне медаље.
ЈУНАЦИ ИГАРА: Пливач Мајкл Фелпс (САД) освојио је осам олимпијских медаља (шест златних и две бронзане) и изједначио рекорд по броју медаља на једним играма гимнастичара Дитјатина (СССР) који је у Москви 1980. освојио такође осам медаља - три злата, четири сребра и бронзу.
Немачка кајакашица Биргит Фишер освојила је злато у четверцу на 500 метара и бронзу у двојцу на 500 метара. Постала је, тако, једина жена која је у било ком спорту која је освајила златне медаље на шест олимпијских игара и прва жена која је на сваким од пет олимпијских игара освојила две или више медаља. Она је уједно и најмлађа и најстарија олимпијска шампионка у кајаку (18 и 42 године). Златне медаље освајала је 1980. у К – 1, 1988. у К – 2 и К – 4, 1992. у К – 1, 1996. у К -4, 2000. у К – 2 и К – 4, 2000. у К – 4, а сребрне 1988. у К – 1, 1992. у К - 4, 1996. у К – 2 и 2004. у К -2.
Бициклисткиња 34- годишња Леонтијен ван Морсел Зијлард (Холандија) пала је у друмској трци и добро одрала раме и кук али је три дана касније победила у вожњи на хронометар, освојила четврту златну олимпијску медаљу и укупно шесту у каријери. Злато је освојила 2000. у Сиднеју у друмској трци и на хронометар и 2004. у Атини на хронометар а на писти била је шампионка 2000. у Сиднеју у дохватној трци. Сребро има 2000. у Сиднеју у бодовној трци а бронзу 2004. у Атини - дохватно.
КУРИОЗИТЕТИ: Маратон је одржан на стази од Маратона до олимпијског стадина на коме су одржане прве Игре модерног доба 1986. На том стадиону одржана су и такмичења у стреличарству. Бразилски маратонац Вандерлеи де Лима који је водио, је на седмом километру пре циља нападнут. Из шпалира на тротоару истрчао је гледалац и зграбио га. Де Лима се отргао, наставио трку и завршио трећи. Добио је и “Медаљу Пјер де Кубертен” као признање што је сачувао “олимпијски дух”. Такмичење у бацању кугле одржано је у древној Олимпији.
Женска пливачка штафета САД на 4 пута 200 м победила је са две и по секунде Кину у финалу и са 7:53,32 оборила светски рекорду Немачке ДР стар 17 година. Ово је, уједно био и последњи светски рекорд који је био у власништву, како се касније показало “хемијски подржаних” источнонемачких пливачица.
На Олимпијским играма у Атини било је допинговано деветоро спортиста (пет жена и четири мушкарца) и два коња. Највише је било дизача тегова - четири мушкарца и једна жена.
Гимнастичарка Румунка Каталина Понор је победила у партеру са 0.188 поена разлике и то је највећа разлика први - други на било којој справи у мушкој и женској конкуренцији од 1976. када је Нађа Команечи на двовисинском разбоју победила са разликом од две десетинке поена!
Аргентинци су направили сензацију у кошарци победивши амерички дрим тим у полуфиналу са 89:81. У финалу са саваладали Италију са 84:69. Почели су турнир лоше са два пораза али су на крају предвођени Ђинобилијем донели Аргентини прву златну екипну медљу у било ком спорту од 1936. и када је Аргентина победила на поло турниру! У екипним спортовима Аргентини је Атина била срећна, славили су и у фудбалу!
Бразилски одбојкаш Маурицио Лима учествовао је пети пут на олимпијским играма. После Барселона 1992. поново је освајио злато.
Нејнеочекиванији шампиони у Атини били су скакачи у воду из Грчке Николаос Саранидис и Томас Бимас. Пласирали су се на ОИ јер је земља домаћина имала аутоматски прво на једно место и пре последњег скока били су четврти. Савршеним последињим скоком донели су Грчкој олимпијску титулу.
СЦГ: Учествавала је са 87 спортиста (78 мушкараца и девет жена) у 14 спротова: пливање, какак кану, одбојка, кошарка, ватерполо, фудбал, стрељаштво (м и ж), бициклизам, веслање, стони тенис (м и ж), тенис (ж), атлетика (м и ж), рвање и џудо.
Фудбал се после 16 година вратио на олимпијску позорницу али се нис прославили, јер нису прошли групу. Кошаркаши такође нису прошли групу, бил су последњи, што је најгори пласман у историји.
Одбојкаши су завршли на деоби петог места. На овим олимпијским играма дебитовале су наше тенисерке. Јелена Јанковић јe елиминисана у првом колу.
Пекинг 2008.
ТЕРМИН: 8-24. август 2008.
УЧЕСНИЦИ: 10.942 (6.305 мушкараца и 4.637 жена – највише у историји). Укупно 204 национална олимпијска комитета – рекорд. Волонтера 100.000 (70.000 за летње Игре и 30.000 за Параолимпијске игре). Новинара 24.562 из 159 земаља (рекорд).
СПОРТОВА: 28 са 302 дисциплине- рекорд.
БИЛАНС МЕДАЉА: Кина 100 (51 – 21 – 28), САД 110 (36- 38 – 36), Русија 73 (23 – 21- 29). Србија је освојила 3 медаље (0 – 1 - 2) и заузела 62. место од 82 нације које су освајале трофеје.
СВЕЧАНО ОТВАРАЊЕ: 29. олимпијске игре модерног доба отворио је председник НР Кине Ху Ђинтао.
ОЛИМПИЈСКЕ ЗАКЛЕТВЕ: Жанг Јиниг (стони тенис) у има спортиста и Хуанг Липинг (гимнастика) у име судија.
ОЛИМПИЈСКИ ПЛАМЕН: запалилио га је гимнастички шампион Ли
ПРВИ ПУТ: Србија је учествовала, први пут после 1912. као независна држава. Освојене су и прве медаље под именом Србија, укупно три: сребро пливача Милорада Чавића и две бронзе- тенисера Новака Ђоковића и ватерполиста.
Први пут тражено је до МОК да одузме игре организатору. Разлог: угроженост људских права у Кини и на Тибету. МОК се оглушио о ове захтеве.
Игре су по свему биле успешне уз изванредну организацију и величанствене супермодерне објекте у чијем комшилуку су често били и неки историјски споменици стари по неколико миленијума. Оборено је 40 светских и 130 олимпијских рекорда.
Први пут одржана су такмичења у даљинском пливању на отвореном на 10 км и у бициклизму и дисциплини бе – ем –икс. Холанђанин Мертен Ван дер Веијден у мушкој и Лариса Илченко (Русија) у женској конкуренцији постали су први олимпијски шампион у пливању на 10 км, док су титуле у бе – ем – иксу понели Ана Каролина Сошон (Француска) и Марис Стромберкгус (Литванија).
Британка Ребека Адлингтон у пливању на 800 метра оборила је 20 година стар рекорд Џенет Еванс за скоро две секунде 8:14,10 минута. Припало јој је и злато на 400 метара. Ова Британка имала је само шест месеци када је Евансова 1979. поставила овај рекорд.
Први амерички председник који је присуствовао Олимпијским играма у иностранству био је Џорџ В. Буш. У председничкој ложи олимпијског стадиона нашли су се и други председници: Владимир Путин (Русија), Никола Саркози (Француска), Јосу Фукудо (Јапан), Гордон Браун (В. Британија)...
Први пут после Атланте 1996. терористи су напали посетиоце и туристе.
У обиласку туристичких знаменитости Пекинга Тод Бахмен, отац америчке олимпијке у одбојци из 2004. Елизабет „Виз“ Бахмен који је био и таст тренера америчке одбојкашке репрезентације у Пекингу Хју Мек Кучеона, је убијен а још једна особа је повређена.
Први пут одигран је екипни турнир у стоном тенису. Кина је освојила обе титуле. У појединачној конкуренцији, Кини је припало свих шест медаља!
Прве олимпијске медаље освојили су спортисти Таџигистана, Маурициуса, Авганистана и Тобага а прве златне медаље у историји припале су спортистима Монголије и Панаме.
Први пут једна спортисткиња је учествовала на олимпијским играма у три спорта. Шелиа Таормина (САД) у Пекингу се такмичила у медерном петобоју и заузела 19. место. Пре тога освојила је златну медаљу у пливању у штафети 4 пута 200 м краул на Играма у Атланти 1996. На играма у Сиднеју 2000. и Атини 2004. надметала се у триатлону.
ЈУНАЦИ ИГАРА: Амерички пливач Мајкл Фелпс освојио је осам златних медаља и постао најуспешнији пливач и олимпијац по броју златних трофеја на једним играма надмашивши за један најсјајнији трофеј Шпица из Минхена 1972. Са шест златних медаља у Атини и укупно 14 постао је најуспешнији је спортиста у историји олимпијског покрета по броју златних медаља. Са 16 трофеја (14 златних и два бронзана) је и најуспешнији олимпијац по укупном броју медаља. У женској конкуренцији по броју трофеја још увек је недостижна са 18 одличја гимнастичарка Лариса Латињина (СССР).
Фелпс је освојио златне медаље са светским рокордима на 200 краул, 200 бетерфлај, 200 мешовито и у штафетама 4 пута 200 краул и 4 пута 100 мешовито, а тријумфовао је у спорној трци против нашег Чавића на 100 бетерефлај, на 400 мешовито и у штафети 4 пута 100 краул.
Кинески гимнастичар Каи Зоу освојио је три злата у Пекингу у партеру, на вратилу и у вишебоју – екипно.
Са три златне медаље али и три светска рекорда из Пекинга је отишао атлетичар са Јамајке Усеин Болт - 100, 200 и у штафети 4 пута 100 м. На 100 метара поставио је светски рекорд са 9,69 секунди. Шесторица од осморице финалиста трчало је испод десет секунди. И на 200 метара са 19,30 секунди оборио је светски рекорд Мајкла Џонсона за две стотинке. Штафета Јамајке 4 пута 100 м је тријумфовала са 37,10 секунди и новим светским рекордом 30 стотинки бољим од старог САД. После Пекинга постао је највећа атлетска звезда.
Пливачица Стефани Рајс (Аустралија) освојила је три злата – 400 мешовито, 200 мешовито и у штафети 4 пута 100 краул. Постала је прва пливачица која је 400 мешовито пливала испод четири и по минута. (4:29,45). У тој трци и сребрна Кристи Ковентри (Зимбабве) је пливала боље од старог светског рекорда 4:29,89.
Британски бициклиста Крис Хој освојио је три злата у Пекингу на писти: кеирин, спринт и екипни спринт. Са златом на 1.000 метара на време из Атине и сребром из Сиднеја у спринту заокружио је колекцију на пет медаља. Његов земљак, ове године победник Тура, Бредли Вигинс у Пекингу је освојио две златне медаље на писти (4.000 м поједначно и 4.000 м – екино) а у овој дисциплини је већ имао појединачно злато из Атине, екипно сребро из Атине и поједначну бронзу из Сиднеја, укупно пет трофеја!
Етиопски тандем Кенениса Бекеле и Тирунеш Дибаба освојио је „златни дубл“ и мушкој и женској конкуренцији победивши на 5.000 и 10.000 метара.
КУРИОЗИТЕТИ: Немачка породица Келер у хокеју на трави може да се подичи фантастичним златним и сребрним низом олимпијских трофеја: родоначелник Ервин Келер је 1936. у Берлину освојио сребро. Његов син Карстен је 1972. у Минхену освојио злато, а унук Андреас 1992. у Барселони поново злато.
Праунук Флоријан у Пекингу се такође окитио златом, а праунука Наташа је 2004. у Атини била чланица шампионске екипе Немачке.
Лионел Меси је водио фудбалере Аргентине до треће узастопне златне медаље.
Кина је 35 златних медаља (од 51) освојила у пет спортова: гимнастици (11), дизању тегова (осам), скоковима у воду (седам), стрељаштву (пет) и стоном тенису (четири). Американци су више од повине својих 36 златних медаља (19) освојили у два спорта – пливању (12) и атлетици (седам).
Бримин Кипруто наставио је златни низ на 3.000 стипл освојивши седму узастопну олимпијску титулу за Кенију!
Пливачи САД у штафети 4 пута 100 мешовито наставили су шампионски низ освојивши са светским рекордом 12. титулу. Ни једна друга земља није се окитила златом од увођења ове дисциплине 1960. У свакој олимпијској финалној трци Американци су или изједначавали или обарали светски рекорд!
Чланица америчког кошаркашког тима Лиса Лесли освојила је четврто узастопно олимпијско злато.
Атлетичарка Русије Јелена Ишинбајева освојила је у скоку с мотком другу олимпијску златну медању са светским рекордом од 5,06 метара.
Иан Милар (Канада) са 61 годином је као члан екипе у прескакању препона освојио сребро. У Пекингу је девети пут учествовао на ОИ изједначивши рекорд Аустријанца Раудашла (једрење). Да године нису препрека показала је и Американка 41- годишња пливачица Дара Торес освојивши три сребра. Са 33 године и у петом учешћу на ОИ, гимнастичарка Немица Оксана Чусовитна освојила је прву медаљу, сребро у прескоку.
Најстарији учесник био је 67 - годишњи Јапанац Хироши Хокетсу у коњичком спорту. Између његова два учешћа прошло је 44 године јер је пре тога последњи пут био олимпијац 1964. Камерунка Антоанет Џој Гуедиа Моуафа (пливање) са 12 година била најмлађи учесник.
Олимпијска шампионка са најдужим именом постала је Тајлађанка Прапаваде Јароенратанатуракон. Победила је у дизању тегова у категорији до 53 кг. Она је рођена под другим именом, али јој је врачара прорекла да ако промени име да ће постати олимпијска шампионка. Изабрала је ово ново име и врачара је - погодила.
Ари Абрахамијан (Шведска) у рвању је био незадовољан суђењем и на победничком постољу је бацио бронзану медаљу. МОК му је одмах одузео.
Због допинга Ким Јон Сун (Кореја) остао је две медаље - сребра ваздушним и бронзе МК пиштољем. У Пекингу је деветоро спортиста (седам мушкараца и две жене) ухваћено у допинговању. Допингована су и шест коња. У друмској трци у бициклизму, због коришћења недозвољених препарата, сребрна медаља одузета је Давиде Ребелину (Италија) а био је допингован и Немац Стефан Шумахер.
Све три медаље у тенису у женској конкуренцији припале су Рускињама: Јелена Дементијева, Динара Сафина, Вера Звонарјова.
СРБИЈА: Учествовала је са 87 спортиста (63 мушкарца и 23 жене) у 11 спортова: атлетика (м и ж), бициклизам, веслање (м и ж), одбојка (м и ж), ветерполо, тенис (м и ж), стрељаштво (м и ж), рвање, пливање (м и ж) и фудбал.
Постоје подаци да је био 91 олимпијац.
Пливач Милорад Чавић је освојио сребро у трци на 100 бетерфлај али остаје и даље велика дилема да ли је Фелпс победио. Љубитељи теорије завере и даље тврде да су судије поклониле победу у “мртвој трци” Американцу Фелпсу да би освојио свих осам златних медаља. Чавићу је за утеху остало време 50,59 и нови европски рекорд. Пливачи су оборили пет државних рекорда у Пекингу.
Дебитовале су одбојкашице, веслачице и тенисерке. У тенису биле су пријављене две такмичарке, Јелена Јанковић и Ана Ивановић, обе су се уселиле у олмпијско село, али је Ивановићева отказала учешће због повреде прста. Јанковићева је испала од Сафине у четвртфиналу.
Одбојкашице су се у дебију пласирале од 5. до 8. места баш као и одбојкаши. Фудбалери нису прошли групу: нерешено са Аустралијом 1:1 пораз од Обале Слоноваче 4:2 и од Аргентине 2:0.
Рвач Кристијан Фрис је рвао два репесажа за улазак у финале, један јe добио, други изгубио и завршио на седмом месту.
Стрелци су гађали у четири финала и освојили једно шесто и три седма места.
Ватерполисти су бронзу освојили победивши са 6:4 Црну Гору. Наставили су континуитет освајање медаља од Сиднеја 2000. Ево и свих олимпијских медаља у ватерполу: 1968. злато, 1980. сребро, 1984. злато, 1988. злато, 2000. бронза, 2004. сребро и 2008. бронза.
ПРИПРЕМИО: за Инфо центар малих спортова БСС Бранимир Васић
Извор: Кућа добрих вести
