Скуп је окупио бројне научнике, професоре и јавне раднике из различитих области друштвених и хуманистичких наука.
У уводном делу скупа присутнима су се обратили др Невен Цветићанин и директор Института друштвених наука др Горан Башић, који су нагласили значај Љубомира Тадића за темељно обликовање критичке и аналитичке друштвене мисли у Србији и региону.
У оквиру првог дела скупа, чији је фокус био на Тадићевом доприносу политичкој мисли, излагања су имали проф. др Драган Симић, проф. др Душан Павловић и проф. др Зоран Стојиљковић. Из различитих перспектива, они су осветлили Тадићево разумевање политике, политичке моћи, легитимитета, револуције, као и његов критички однос према политичким структурама и теоријама. Сва три излагања истакла су значај Тадићеве способности да мисли о политици као процесу ослобађања и пута ка истини, а не само управљања.
У наставку дана, скуп је обухватио разматрања о Тадићевом филозофском и социолошком опусу, као и о његовом ангажману у области правне теорије. Учесници су се осврнули на питања која се тичу односа филозофије и времена, улоге интелектуалаца у друштву, као и Тадићевих критика идеолошких система, нарочито у контексту марксизма и постмарксистичке мисли. Било је речи и о Тадићевом ангажману у јавном животу и његовом односу према демократији, праву и моралу.
Завршни део скупа био је посвећен личним аспектима Тадићеве биографије и његовом утицају на савременике и млађе генерације мислилаца. Неки од говорника поделили су лична сећања и сведочанства о раду и личности Љубомира Тадића, истичући га као интелектуалца ретке доследности, храбрости и интелектуалне ширине.
Биографија Љубомира Тадића (1925–2013)
Љубомир Тадић рођен је 1925. године у селу Смријечно, у Црној Гори. Основне и постдипломске студије завршио је у Београду, где је и започео академску каријеру као асистент, затим доцент, па професор филозофије. Био је један од оснивача Института друштвених наука у Београду и један од најистакнутијих представника тзв. „праксисовске школе“. У исто време, био је и отворени критичар идеолошког једноумља, залажући се за слободу мишљења, демократску културу и рационалну јавну расправу.
Поред филозофије, Тадић се интензивно бавио политичким наукама, социологијом, теоријом права и критиком културе. Његова дела обухватају широк спектар тема – од анализа марксизма и хегеловске традиције до савремених питања демократије, легитимитета и правде. Био је редовни члан Српске академије наука и уметности и један од најутемељенијих гласова критичке мисли у доба када су такви гласови били ретки.
Љубомир Тадић преминуо је 2013. године у Београду. Његова заоставштина и даље представља важну тачку ослонца за разумевање савременог друштва, политике и мишљења на простору бивше Југославије.
Љубомир Тадић је и отац нашег политичара и бившег председника Србије Бориса Тадића.
Извор: Кућа добрих вести
