„У књизи Родитељство на дански начин“, аутори књиге, Џесика Џоел Александер и ибен Дисинг Сандал, сугеришу да њихов повишени ниво урођене среће може бити укорењен у начину на који су деца васпитавана. Они наводе шест једноставних корака који ц́е родитеље водити ка томе како да негују трајну срец́у у сопственим породицама, без обзира на то где живе.
Цела њихова теорија родитељства почива на шест кључних речи чија почетна слова у низу чине реч ПАРЕНТ (родитељ на енглеском). Ево увида у то шта Данци раде мало другачије.
П је за play (игру)
Игра је језик деце и у Данској се право деце на слободну игру схвата веома озбиљно; сматра се кључним, а не опционим. Прекомерно оптерећивање деце обавезама се активно избегава; веће су шансе да ц́ете чути данског родитеља како каже да ће се њихово дете у суботу играти у дворишту уместо да иде на тренинг. Под „играњем“ подразумевају да су деца препуштена сама себи и да се играју тачно онако како желе, колико год желе.
Данци препознају да игра учи друштвеним вештинама, емпатији, самоконтроли и још много чему. Одузети детету право да се игра је као одузимање његовог гласа; наше друштво треба да схвати штетне последице тога и да учи од земаља попут Данске које имају радикалан приступ.
А је за Аутентичност
Данци воле да „буду реални“. Искрени су према својој деци о добром, лошем и ружном животу. Дански филмови, приче и књиге често се баве тешким темама и немају увек срећан крај.
Маме Холанђанке су најсрећније, а ево и зашто
Шведски родитељи имају навику која би запањила маме и тате у Србији
Причамо о танкој линији између излагања наше деце темама прилагођеним узрасту за које знамо да могу да разумеју и обрађују, док их штитимо од сурове стварности нашег света, са којим понекад не можемо ни сами да се носимо. Проналажење те равнотеже може нам дати прилику да разговарамо о тешким емоцијама са својом децом, припремајуц́и их за животне успоне и падове и негујући њихову отпорност.
Р је за Reframing (преобликовање)
"Reframing" је културни феномен у Данској који се преноси са генерације на генерацију. Невероватно је моћан и резултира „реалистичним оптимизмом“ по којем су Данци познати.
Бити будан у 3 сата ујутро са бебом која плаче лако се може протумачити као пакао. Међутим, окретање главе, прихватање стварности, одупирање етикетирању и проналажење захвалности може нас учинити радосним у најневероватнијим тренуцима. Дански начин васпитавања нас изазива да променимо свој језик и реинтерпретирамо ситуације на мање негативан начин. Преобликовање се може научити и то је вештина која мења живот, не само деце, већ и живот одраслих.
Е је за Емпатију
Данци су једна од најемпатичнијих култура на свету и то може бити зато што активно подучавају емпатију у школама. Емпатија има исту вредност као предмети попут математике или енглеског језика, са програмима који уче децу да идентификују туђе емоције и замишљају себе на месту других.
Када наше дете види да је друго дете повређено на игралишту, наша тренутна реакција може бити да кажемо: „Добро су, не брини“. Чини се довољно невиним, али учимо нашу децу да не морају да брину о туђим осећањима. Ипак, ако се директно ухватимо у коштац са осећањима и кажемо нешто попут: „Он плаче јер је пао и повредио колено. Крвари, али његова мама је ту, загрлиће га, очистиће му колено и биће добро“, деца могу да препознају и процесуирају емоције, док проналазе начине да помогну другима и развијају своју способност емпатије.
Н је за Нема ултиматума
Родитељство без ултиматума подразумева избегавање борбе за моћ. Ради се о томе да нашу децу видимо као савезнике, а не као противнике.
Многе конвенционалне дисциплинске праксе као што су батинање или казне и награде прете да трансформишу наше домове у бојна поља, што родитељство чини послом, а не привилегијом.
Моделирање понашања са поштовањем је најбољи начин да научите децу како очекујемо да се понашају.
Т је за Togetherness/Hugge (заједништво)
Hugge, изговара се хоога, значи „пријатно се осећати заједно“ и оно подразумева проводити време заједно са вољеним особама у пријатном и безбедном окружењу. Сви склапају неизговорени договор да се за овај период нико не буни, не хвали и не износи негативне или контроверзне теме – стварање простора без драме. Деца напредују у овим позитивним тренуцима; неговање срец́е и благостања кроз давање приоритета друштвеној повезаности.
Дакле, следећи пут када се ваша породица окупи, испробајте ову тактику – без телефона, одвојите време само за вас. Може приметите нешто чаробно.
Извор: Задовољна

Пот
