Борислав Коркоделовић
Одрастао у Нишу, Скопљу и Београду. Слушајући приче одраслих које су биле много чешће пре доласка телевизије, научио је имена неких светских политичара из средине 1950-тих и пре него што је постао ђак-првак. Први текст за који се сећа да га је написао био је за школске зидне новине о – чудили су се очеви пријатељи – грађанском рату у Конгу 1960. Четврта гимназија у Београду и Факултет политичких наука у Београду, су га научили да покушава да логички и рационално размишља о политици.
Пре него што је ушао у „златни рудник информација“ Новинску агенцију Танјуг да тамо остане наредних 40 година, стицао је праксу код добрих уредника у Радио Београду и на Телевизији Београд, као и од научних радника у Институту за међународну политику и привреду. Био је готово пет година дописник Танјуга са Југа Африке, извештавао са низа међународних догађања. Поред београдских медија, под правим или „илегалним именом“ је сарађивао без проблема са дневницима и недељницима на простору бивше Југославије, загребачким Вјесником, Данасом и Стартом, љубљанским Делом, сарајевским Ослобођењем, скопском Новом Македонијом, подгоричким Монитором...
Увек су га интересовала питања привредног развоја. Позних 1970-тих се заразио „азијским тигровима“ Јужном Корејом, Тајваном, Сингапуром и Хонгконгом чији вртоглави развој до данас прати. Није одолео ни другом валу „азијских тигрова“, Индонезији, Малезији и осталим земљама Југоисточне Азије. Увек заинтересован за лепе економске приче, последњих година учестало пише о привредама Народне
Републике Кине, Индије и осталих земаља BRICS.
Све време му је идеја да читалаштву у Србији и региону пренесе добра искуства из разних делова света и различитих привредних система. Како нам је у привреди, изгледа да није далеко одмакао у том настојању.
Успешно одржавање Светске изложбе Експо-2027 у Београду пружиће Кореји и Србији савршену прилику да раде заједно, руку под руку, на узајамном економском развоју, оценио је амбасадор Кореје у Београду Ћеонг Ли на традиционалном пословном пријему за економске партнере амбасаде те источноазијске државе.
Сваког фебруара Држава Кувајт слави 63. Дан независности и 33. годишњицу завршетка Заливског рата, ослобођење домовине. Двострука прослава је обележена и у Србији пријемом коју је aмбасада Државе Кувајт приредила у београдском хотелу Хајат, 26. фебруара.
Значајан економски раст Републике Кореје у последњих неколико деценија био је праћен подједнаким ширењем извоза из те источноазијске земље на светска тржишта. Извоз је био главни покретач привредног раста који је допринео напретку Јужне Кореје.
