A+ A A-

ФЕБРУАР: Месец славља у Држави Кувајт

Оцените овај чланак
(2 гласова)

Ku1Сваког фебруара Држава Кувајт слави 63. Дан независности и 33. годишњицу завршетка Заливског рата, ослобођење домовине. Двострука прослава је обележена и у Србији пријемом коју је aмбасада Државе Кувајт приредила у београдском хотелу Хајат, 26. фебруара.

 

На почетку пријема је амбашадор Државе Кувајт, Његова екселенција Фајез Алмутари у говору, између осталог, изразио задовољство што су билатерални односи са Србијом, који се протежу уназад деценијама, одувек били засновани на међусобном поштовању и заједничким интересима. Амбасадор Алмутари је истакао да две државе и током ове године настављају рад на даљем развоју узајамних односа, “на добробит наших двеју пријатељских земаља, и то путем вишеструких међусобних посета које су већ договорене.”

 

                                                          ku2

 

Говор амбасадора Државе Кувајт

 

Амбасадор Алмутари је у говору казао:

 

“Ваше екселенције, даме и господо, драги пријатељи,

 

Част ми је и задовољство да вам вечерас пожелим добродошлицу поводом прославе 63. годишњице независности и 33. годишњице ослобођења Државе Кувајт. Изузетно ми је драго што сте у тако великом броју одлучили да присуствујете нашем пријему.

 

Желео бих овом приликом да упутим своје искрене честитке Његовом височанству шејху Мешалу Ал-Ахмеду Ал-Џаберу Ал-Сабаху (нека га Бог заштити и пружи му добро здравље), као и Влади и народу Кувајта, желећи им сталан успех, напредак, и благостање.

 

Са великом тугом, Кувајт се крајем прошле године опростио од покојног емира шејха Навафа Ал-Сабаха, који је волео свој народ и кога је његов народ волео.

 

Потом смо дочекали шејха Мешала Ал-Ахмада Ал-Сабаха као новог владара Кувајта и радујемо се будућности заснованој на развоју на многобројним пољима и на економском напретку.

 

У овом тренутку важно је указати да се израелска агресија наставља на Палестину и конкретно на Газу, а свет то посматра без предузимања било каквих мера да одврати инвазију.

 

Желим да изразим снажну подршку Кувајта моменталном прекиду ватре, достави хуманитарне помоћи у Газу, као и раду на остварењу трајног мира на основу решења две државе.

 

Што се тиче кувајтско-српских односа, који се протежу уназад деценијама, задовољство ми је да кажем да су они одувек били засновани на међусобном поштовању   и заједничким интересима, као и да настављамо рад на даљем развоју наших односа током ове године на добробит наших двеју пријатељских земаља, и то путем вишеструких међусобних посета које су већ договорене.

 

Радујемо се заједничком раду на унапређењу нивоа наше економске сарадње и заједничких инвестиција да би достигао већ висок ниво политичких и дипломатских односа између Кувајта и Србије.

На крају, не смем заборавити да се захвалим својим колегама и особљу амбасаде Кувајта на њиховој сталној подршци, и желим да се захвалим својој породици која ми се придружила овом приликом.

 

Пуно вам хвала што сте нам се вечерас придружили. Надам се да ћете уживати у атмосфери и храни. Желим вам дивно вече!

Хвала!”

 

                                     ku3

 

Значање два празника за Државу Кувајт

 

У Држави Кувајт успостављеној 1961, национални дан оличава најдубља значења оданости домовини, патриотизма и одлучности њеног мудрог руководства да ојача ауторитет нације, обезбеди њену сигурност и стабилност и подстакне развој у различитим областима. Ова вредна годишњица се од Заливског рата 1991. поклапа са ослобођења Државе Кувајт после сестомесечне ирачке окупације.

 

Његово Височанство шеик Мешал Ал-Ахмед Ал-Џабер Ал-Сабах, који је ступио на престо у децембру 2023. после смрти свог полубрата емира шејха Навафа Ал-Сабаха, честитао је грађанима и становницима Државе Кувајт национални празник и дан ослобођења, уз уважавање њихове радости због та два догађаја који одравају њихову оданост домовини. Његово Височанство који је био престолонаследник од септембра 2020. позвао је грађане “да цене благослов ослобођења који је Свемогући Алах дао Кувејту и са поносом се сећају часних мученика који су дали своје животе, штитећи ову драгоцену земљу-”

 

                                       ku4

 

Држава Кувајт и свет

 

У Држави Кувајт је 63. национални дан прослављен значајним достигнућима и свеобухватним препородом. Кувајт, моћник на глобалним тржиштима нафте и природног гаса је једна од мањих (17.818 квадратних километара), али међу најбогатијим земаљама у свету. Кувајтски динар је најјача национална валута на свету (1kwd = 3,24 USD).

 

Укупан номинални домаћи производ (БДП) у 2023. вредео је 165 милијарди америчких долара. Међу становништвом од 4,9 милиона људи чија је средња старост 39.8 година, пунолетни Кувајћани су у просеку имали доходак од по 82.333 долара, када се БДП мери паритетом куповне моћи. Уз то, Државу Кувајт сматрају једном од најдемократскијих монархија у региону Залива.

 

Народ Државе Кувајт слави припадност нацији која се поноси својом прошлошћу док настоји да буде међу земљама које желе да изграде светлу садашњост и будућност. Коментатори у суседним арапским земљама указују да Кувајт слави под мудрим вођством Емира шеика Мишала Ал-Ахмада Ал-Јабера Ал-Сабаха око кога се народ се окупља како би се нација кретала ка сигурности, стабилности и даљем напретку.

 

                                           ku5

 

Историјат Кувајта

 

Кувајт је стекао независност од Велике Британије 19. јуна 1961. када је покојни Емир Шеик Абдала Ал-Салем Ал-Сабах (1895-1965), 11. владар земље, потписао Декларацију о независности са британским високим комесаром за Залив сер Џорџом Мидлетоном. Тиме је окончан Англо-кувајтски споразум из 1899. који је закључио монархов деда шеик Мубарак Ал-Сабах (приближно 1837. –1915) "Велики” и са надимком "Лав полуострва", познат по значајној улози у обликовању савременог Кувајта.

 

Држава Кувајт обележила је први национални дан 19. јуна 1962. великом војном парадом на Старом аеродрому, којој је присуствовао велики број званичника и грађана. У усхићеној атмосфери пуној еуфорије и среће, током које је тадашњи емир Шеик Абдула Ал-Салим Ал-Сабах (1895.-1965.) поручио да држава Кувајт обележава прву годишњицу националног дана срцима пуним радости, и тежњом за напретком у име благостања и достојанства народа Кувајта. Од тада је Држава Кувајт почела јачање свог политичког система успостављањем институционалног савета чија је мисија израда трајног устава за систем власти заснован на демократским принципима који одговарају стварности Кувајта и његовим циљевима.

 

                                     ku6

 

Дан ослобођења и Национални дан

 

Празник је првобитно био познат као Дан ослобођења, али је касније преименован у Национални дан како би одражавао растући осећај националног поноса Кувајта. Овај датум је промењен 1964. одлуком о спајању са 25. фебруаром, датумом који се поклапа са годишњицом ступања на престо Емира Абдале Ал-Салема Ас-Сабаха 1950. и у част његове признате улоге за независност земље и јачање кувајтске демократије.

 

Уз то, у Кувајту су у јуну екстремне врућине када су температуре у просеку плус 44 степена Целзијусових (Ц). Кувајт је једна од најтоплијих земаља на свету и на њеном североистоку, у ретко насељеној области Митраба је 21. јула 2016. забележена рекордно висока температура на Источној полулопти и у Азији, од 54,0 степена Ц.

 

Кувајт је углавном пустињска земља. То значајно утиче на климу и температуре које земља искушава током типичне године. Најпријатнији месеци за живљење у Кувајту су фебруар, март и новембар, са температурама између 10 и 20 степени Ц и са преко 200 сунчаних сати сваког од тих месеци. Крај априла означава и завршетак кувајтског пролећа.

 

                                      

 

ku7                                          

 

Ослобођење Кувајта у Заливском рату

 

Дан ослобођења се, опет, сматра историјском прекретницом која показује солидарност и отпорност кувајтског народа, који је доказао своју чврсту вољу и непоколебљиву веру у победу, ослободивши земљу 26.фебруара 1991. од ирачке окупације. После бруталне ирачке инвазије у зору 2. августа 1990, народ Кувајта позвао је на легитимитет владавине породице Ал-Сабах, постигавши ретку и невиђену међународну подршку за повратак легитимитета према Повељи Уједињених нација (УН).

 

Следствено, снаге међународне коалиције покренуле су 24. фебруара 1991. копнену офанзиву на ирачке снаге у Кувајту. Ирачка војска се брзо распала због удара међународних снага 30 држава. Кувајт се вратио свом народу, слободном и поносном.

 

                                  ku8

 

Славље у Кувајту

 

У знак сећања на национални дан, у Кувајту приређују многе догађаје, националне, историјске и генеричке, који одају почаст прошлости, садашњости и будућности нације. Празник је повезан са кувајтским вредностима припадности, лојалности, самопожртвовања и давања.

 

На национални дан Кувајћани присуствују паради, концертима, породичним окупљањима и другим празничним догађајима. Активности посвећене националним празницима почињу су учешћем министарстава, владиних институција и друштвених удружења, са представама и популарним песмама. У претоници Кувајт граду, дугачка авенија Арапског залива која се протеже уз морску обалу, одражава радост и срећу. Из великих гужви, гомила породица, младих и старих, те различитих националности шири се дух патриотизма.

 

Кувајт блиста током државних празника. Слављеници украшавају своје домове и улице разнобојним бојама. Класични кабриолет аутомобили неуморно круже при малим брзинама двомилионском градом са украсима и налепницама и из њих путници машу џиновским националним заставама. Водене “битке” се одвијају између људи на тротоару наоружаних прскалицама и аутомобилиста, путници који су спремни да отворе прозоре и заметну разигране водене битке.

Гласна музика из возила ствара празничну атмосферу. Иначе је просечна цена бензина у Кувајту у фебруару износила 28 центи америчког долара, насупрот 1,24 долара у просеку у свету.

 

                                        ku9

 

Свечана атмосфера, историјске знаменитости и раскошни ватромет

 

Многе историјске знаменитости, као што су Национални музеј Кувајта и Абрај Ал-Кувајт - Кувајтске куле, три витке грађевине на плитком рту у Кувајт граду, су отворене за јавност. Градња кула, дело предузећа из Београда и низа подизвођача из ондашње Југославије и других земаља, завршена је 26. фебруара 1977. и оне од тада важе за особеност и симбол модерног Кувајта.

 

Породице се такође окупљају на пикницима на трави, уживајући у свечаној атмосфери и хладном поветарцу. Велике су гозбе са јелима као што су „мачбу“ (јело направљено од јагњетине, пилетине или рибе са додатком ароматичног пиринча куваног у добро зачињеној пилећој или јагњећој супи), „харис“ (популарно традиционално јело направљено од пшеничних житарица, меса и концентрата бутера) и „џерс огили“ (традиционална торта од бисквита, богата, масна, слатка и са мирисом шафрана, кардамома, сезама и воде од цветова поморанџе). Увече се на крају свечаности приређује раскошни ватромет, док људи машу високо подигнутом националном заставом.

 

 

                                            ku10

 

Кувајт је 13. најсрећнија земља на свету

 

Овог фебруара су после неколико година, људи у Кувајту своје националне празнике прославили угодно, без ограничења због пандемије короне и без уплитања политике. Разлог више је што је Кувајт сврстан на 13. место међу најсрећнијим земљама на свету.

 

Према годишњем извештају УН о светској срећи, Кувајт је проглашен и за земљу са најширим осмехом у региону Залива. Држава Кувајт се први пут нашла у водећих 20 на светској ранг листи, огроман скок за земљу која је колико прошле године заузела 50. место на свету.

 

                                       ku11

 

(Наставља се)

 

Борислав КОРКОДEЛОВИЋ


Последњи пут измењено уторак, 26 март 2024 21:43
Борислав Коркоделовић

Одрастао у Нишу, Скопљу и Београду. Слушајући приче одраслих које су биле много чешће пре доласка телевизије, научио је имена неких светских политичара из средине 1950-тих и пре него што је постао ђак-првак. Први текст за који се сећа да га је написао био је за школске зидне новине о – чудили су се очеви пријатељи – грађанском рату у Конгу 1960. Четврта гимназија у Београду и Факултет политичких наука у Београду, су га научили да покушава да логички и рационално размишља о политици.
Пре него што је ушао у „златни рудник информација“ Новинску агенцију Танјуг да тамо остане наредних 40 година, стицао је праксу код добрих уредника у Радио Београду и на Телевизији Београд, као и од научних радника у Институту за међународну политику и привреду. Био је готово пет година дописник Танјуга са Југа Африке, извештавао са низа међународних догађања. Поред београдских медија, под правим или „илегалним именом“ је сарађивао без проблема са дневницима и недељницима на простору бивше Југославије, загребачким Вјесником, Данасом и Стартом, љубљанским Делом, сарајевским Ослобођењем, скопском Новом Македонијом, подгоричким Монитором...
Увек су га интересовала питања привредног развоја. Позних 1970-тих се заразио „азијским тигровима“ Јужном Корејом, Тајваном, Сингапуром и Хонгконгом чији вртоглави развој до данас прати. Није одолео ни другом валу „азијских тигрова“, Индонезији, Малезији и осталим земљама Југоисточне Азије. Увек заинтересован за лепе економске приче, последњих година учестало пише о привредама Народне
Републике Кине, Индије и осталих земаља BRICS.
Све време му је идеја да читалаштву у Србији и региону пренесе добра искуства из разних делова света и различитих привредних система. Како нам је у привреди, изгледа да није далеко одмакао у том настојању.

Остави коментар

Поља обележена (*) су обавезна. Основна употреба HTML кода је дозвољена.

...:::.„Кућа добрих вести“ не сноси одговорност за садржаје линкова који воде на друге интернет странице (спољашње везе) .:::... © Кућа Добрих Вести 2015

Пријави се или Региструј се

Facebook корисник?

На сајт се можете пријавити и са вашим Facebook налогом.

Пријави се са Facebook налогом

ПРИЈАВИ СЕ

Региструј се

Регистрација корисника
или Одустани