БЕОГРАД - Двадесет први по реду међународни фестивал ентолошког филма биће отворен вечерас у просторијама
Народне светковине и визуелна антропологија
Данас ће од 13 часова на Филозофском факултету у Београду, одељење за етнологију и антропологију, сала 508, бити одржано предавање на тему "Народне светковине алпског и балканског подручја". Предавање ће одржати Ђовани Кезич и Антонела Мот, гости из Италије из Музеја обичаја и традиције регије Трентино.
Љубитељи филма моћиће да учествују на округлом столу 12. октобра у 13 часова, који организује Центар за нематеријално културно наслеђе Србије на тему "Нове перспективе у развоју визуелне антропологије".
У оквиру последњег дана фестивала биће представљени и радови полазника радионице из виртуелне антропологије на тему "Уочити оно што је битно: Визуелна антропологија у великом граду".
Улаз за све посетиоце је бесплатан, а детаљан Програм фестивала, од 11. до 15. октобра, можете наћи на сајту Етнографског музеја.
Међународни фестивал етнолошког филма
Овај, већ традиционални фестивал, данас представља широк спектар тема етнографског филма, као и аутора који истражују традиционалан и модеран начин живота у свету. Филмска остварења у програму приказују разноврсне увиде и методологије рада.
Међународни фестивал етнолошког филма започео је свој живот 1992. године, углавном приказујући националну телевизијску продукцију с темама из области фолклора, обичаја и традиционалних заната у Србији и у суседним земљама. С временом се обим филмских тема на Фестивалу проширио на целокупну област културне и социјалне антропологије из свих крајева света.
https://www.dobrevesti.rs/%D0%BA%D1%83%D0%BB%D1%82%D1%83%D1%80%D0%B0/item/988-%D0%BF%D0%BE%D1%87%D0%B8%D1%9A%D0%B5-%D1%84%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B8%D0%B2%D0%B0%D0%BB-%D0%B5%D1%82%D0%BD%D0%BE%D0%BB%D0%BE%D1%88%D0%BA%D0%BE%D0%B3-%D1%84%D0%B8%D0%BB%D0%BC%D0%B0#sigProGalleriafba778120d
Фестивал жели да охрабри истраживање, промишљање и креативне приступе у етнографском документарном филму, као и да посредством филмског медија образује публику. Фестивал проноси и глас савести када се друштво суочава с проблемима недовољног, или лошег вредновања културног наслеђа.
Етнографски музеј у Београду сваке године организује овај догађај, а од ове године у организацији Фестивала учествује и његов новоформирани Центар за нематеријално културно наслеђе.
Најважнија циљна група Фестивала су млади људи и академска популација, посебно из области друштвених и хуманистичких наука, као и са у метничких академија. Фестивал настоји да привуче и локалне заједнице, негујући њихово културно наслеђе.
Центар за нематеријално културно наслеђе Србије
При Етнографском музеју у Београду 20. јуна 2012. отворен је Центар за нематеријално културно наслеђе Србије. Министарство културе је, на основу обавеза из Конвенције УНЕСКО-а о очувању нематеријалног културног наслеђа, коју је Србија ратификовала у мају 2010. године, поставило нов систем зашите и формирало мрежу за очување нематеријалног културног наслеђа.Мрежу чине Национални комитет за нематеријално културно наслеђе, Комисија за упис у регистар нематеријалног културног наслеђа, мрежа координатора и Центар за нематеријално културно наслеђе Србије.
Задатак Центра је истраживање, пописивање, обрада, чување и презентација нематеријалног културног наслеђа у Србији, али и помоћ локалним заједницама у препознавању, вредновању, практиковању и преношењу сопственог културног наслеђа наредним генерацијама. Циљ је и постизање бољег статуса културног наслеђа Србије, као и његово укључење у развојне пројекте.
Надлежна комисија Министарства културе упутила је Националном комитету за нематеријално културно наслеђе Србије 36 предлога за упис. Од тога су за упис на УНЕСКО-ву Репрезентативну листу нематеријалног културног наслеђа човечанстава предложени: крсна, породична слава, молитва, ђурђевдански обред, коло, коло у три и коло у шест корака, певање уз гусле, фрулашка пракса, наивно сликарство Словака, обичај изливања и паљења ратарских свећа, пиротско ћилимарство и грнчарија из Злакусе.
Извор: Кућа добрих вести
