На промоцији која ће почети у 12 часова говориће Ласло Блашковић, управник Народне библиотеке Србије, амбасадор Ирана у Србији Маџид Фахимпур, Александар Јерков, управник Универзитетске библиотеке "Светозар Марковић" и директор иранског Културног центра у Београду Махмуд Шалуји. Програм ће бити праћен концертом састава који ће наступити са традиционалном музиком из југозападне иранске покрајине Хузестан.

Хафиза, који се у својој поезији радо служио исламском мистиком и филозофијом, сматрају најпопуларнијим поетом у једној од најстаријих великих цивилизација света. Теме Хафизове поетике у форми љубавне песме, газале, су вољене, вера и разотркивање хипокризије.

Његов “Диван”, што у муслиманском свету значи збирка песама, важи за врхунско дело персијске литературе. Оно је више него иједно друго утицало на касније литерарно стваралаштво на персијском језику.

“Диван”, који је после Хафизове смрти оформио његов пријатељ Мохамад Голандам, састоји се од лирских песама које према критичарима, одликују изузетно фино изражавање, недостижно богатство духовног садржаја, неизмерне дубине значења, као и нове и револуционарне перспективе живљења.

Хафиз је познат као “Господар казивања Курана напамет”, “Гласник скривеног”, “Тумач тајни”. Због врхунског мајсторства поезије називају га и “Песником песника”.

Диван је у свакој иранској кући

Европски романтизам је радо пригрлио Хафиза. Прилагођавања, опонашања и преводи Хафизових песама постоје у свим великим језицима света.

Ни Јова Јовановић Змај (1833-1904.) није био имун на Хафизово певање. А ко се не сећа његове песме на “Гробу Хафисову” и стихова:

Накуц'о се чаша, напев'о песама,
напио се раја са медних усана.
Где је наш'о сласти, ту јој није прашт'о
сад гори л' му душа, барем знаде зашто.

После више од 600 година од смрти, стваралац нуди увид у идентитет земље са готово 80 милиона људи. Његов утицај на животе оних који говоре персијски могу се наћи у “Хафизовом штиву" и честом коришћењу његових поема у персијској традиционалној музици, визуелној музици и калиграфији.

Хафизов дан се у Ирану слави сваког 12. октобра. Но, његово стваралаштво се може свакодневно наћи у готово сваком иранском дому. Многи Хафизови земљаци уче његове песме напамет и користе их као казивања или предсказања.
Хафиз је и породични песник, када се на вечерњим седељкама у низу присутних наводе његови стихови. Свак у том низу изриче наредни стих.

Многи Иранци користе Хафизов “Диван” И за читање судбине. Када се иранске породице окупе за за њихову Нову годину, Норвуз (Први дан пролећа, 21. Март по грегоријанском календару) или празника Јалда (“најдуже И најтамније ноћи” која пада између 20. И 21. децембра), отворе случакно одабрану страницу “Дивана” И читају тамошњу песму за коју верују да указује шта ће се догодити у будућности.

Песник је после смрти сахрањен у родном граду Ширазу на југу Ирана, у башти која се у његову част зове Хафизија. Његов маузолеј је једна од главних атракција Шираза, који је са преко 1,5 милиона становника пети по величини град у Ирану. Често га посећују многи од Хафизових обожавалаца, рецитују његове стихове и уживају у песниковим мудрим играма речи.

Аутор: Борислав КОРКОДЕЛОВИЋ
(Захвалан за сугестије др Радету Божовићу, професору емеритусу)

Извор: Кућа добрих вести