Познато је да је Југославија подржала борбу алжирског народа за слободу. Али, недовољно је познато да је југословенски фотограф и камерман Стеван Лабудовић, пружио значајан допринос победи Алжирске револуције.

Сниматеља и фотографа „Филмских новости“, специјалног извештача многих новинских агенција и телевизија Југославије, Стевана Лабудовића из Београда, Јосип Броз Тито, послао је у Алжир да помогне алжирским револуционарима у ослобођењу земље од француског колонијалог ропства. Под вођством Фронта националног ослобођења (ФЛН) Алжирци су, од 1954. до 1962, водили антиколонијални рат за независност. А још у току те борбе, почетком 1960-тих, свет су обишле Лабудовићеве филмске репортаже и фотографије, које су сведочиле о страдању алжирског народа, тешког живота под колонијалном влашћу и етапама борбе за ослобођење. Његови филмски документарци забележили су најдраматичније тренутке револуције, захваљујући чему је истина обишла свет. Вести су испуњавале насловне странице светских медија, упркос жестокој француској медијској блокади, и обелодањивале да се, на црном континтинтену, уз огромне жртве, води одлучна борба Алжираца.

С једне стране алжирска пушка, с друге Лабудовићева камера, у борби за слободу до победе Алжирске револуције. Због његовог доприноса алжирској борби, његова „алжирска браћа“ сматрају га једног од њих у тој борби. Данас, Лабудовић је незаобилазни сведок завидног и постојаног пријатељства алжирског и српског народа, пријатеља блиских погледа и опредељења.

За немерљив допринос и доказане заслуге за победу револуције, добитник је најзначајних војних и државних одликовања НДР Алжира, и један од најцењенијих пријатеља Алжира, о чему сведоче и бројне почасти те земље, што је крунисано кумством са Бумедијеном, бившим председникoм Алжира.

Лабудовића, који је постао и национални херој, Алжир није заборавио, као ни допринос који је Југославија пружила стицању независности. Његова камера, оригинални филмови и фотографије изложени су у ратној збирци Историјског музеја у Алжиру, у сали великана и у Војном музеју, а нове генерације Алжираца о њему уче у редовној школској лектири из историје. Током његових многобројних посета, „својој другој отаџбини“ само кад би чули његово име Лабидо, како га зову, деца на улицама притрчавала су му, широких осмеха и пружајући руке у загрљај, у жељи да се сликају с њим и да му изразе дубоко поштовање. За Алжирце, Лабудовић је један од њих, што и он сам често говори. За нас, највећи је Алжирац међу Србима.

Од малена уз фотоапарат

Рођен је 28. децембра 1926. године у Беранама, на северу Црне Горе, где је завршио основну школу и гимназију. Отац му је био књижар, у чијој радњи су се продавали и фотоапарати, па је тако већ 1936. године, обичним кодаком, снимао занимљиве фотографије, које је сам израђивао код комшије Хамдије Адровића, фотографа. Отада, Стеван и фотоапарат нису се раздвајали. Касније, фотографисао је земљу, људе и догађаје, а фотографије и снимци, постали су архивска грађа од непроцењиве историјске вредности.

Отац његов, Милутин знао је албански и турски језик, те је, краљу Александру, када је пролазио кроз Беране и преко Чакора према Пећи, био преводилац. У знак захвалности, краљ му је омогућио да на својој књижари истакне грб краљевине Југославије, иако су ту привилегију имали само државни органи, војска и дворски лиферанти.

Српско војничко гробље дели Ибрахим у Алжиру

Када је, са супругом Ружицом, боравио у Алжиру, поводом четири деценије независности, 2002. године, Лабудовић своје вишедеценијско трагање крунисао је, открићем локације Српског војничког гробља, о којем се у нашој јавности мало зна, и то своје отркиће задокументовао низом фотографија.

Још током учешћа у алжирском рату за независност, чуо је да у тој земљи постоји српско војничко гробље из Првог светског рата. Четрдесет година то сазнање није му дало мира и желео је да то гробље пронађе. Током овог боравка, после неколико дана потраге, алжирски домаћини су га одвезли у градић Дели Ибрахим, где се налази лепо сређено и добро очувано гробље са 324 хумке српских војника и једног Руса. Лабудовић је, тада, сазнао да су ту сахрањени рањеници и тифусари који нису излечени у француским болницама. Иако је првобитно било на другој локацији, у оквиру француског гробља, Српско војничко гробље је, 1983. године, пресељено на територију општине Дели Ибрахим, где се и данас налази. Оно је, на срећу, очувано, јер се о чему ревносно брину Алжирци.

Лабудовић је, и по повратку у Србију, у организацији Друштва пријатеља Алжира, приредио изложбу фотографија гробља, те је овдашња јавност имала прилику да види гробље, о којем се готово ништа није знало. Отада, изложба је путовала по многим градовима Србије. Недавно, 9. октобра, отворена је, током 52. „Опленачке бербе“, и у Тополи.

Извор: Кућа добрих вести