При крају септембра, током кога Мексиканци громогласно прослављају национални празник „фиеста патриа“, сећајући се свештеника Мигела Хидалга који је 16. септембра 1810. уз лупање црквеног звона и поклич познат као „Грито“ објавио почетак устанка против шпанске колонијалне власти, амбасадор Рамон Шилотл је оценио да је „на политичком пољу, ниво наших разговора увек био висок; никада нисмо имали проблема у начину конверзације.“

У области културе имамо многобројне примере разумевања, блискости и узајамног поштовања. Открио сам са задовољством да има младих у Србији који су научили шпански језик из жеље да сазнају више о животу и обичајима у Мексику, наша књижевност је позната, постоје добри преводи мексичких романа и поезије на српски језик. Имао сам прилике да видим на позоришном репертоару Београда и једно мексичко дело. На разним међународним фестивалима у Србији су стално присутни учесници из Мексика. Мексички студенти долазе на летње семинаре. Присуство Србије у Мексику има исту тенденцију и она није ништа ново, присутна је од 1940-тих.

У економији има још доста да се ради да би био достигнут ниво какав имамо у другим областима узајамних односа.

Привредне везе између субјеката у две земље су слабе. Како унапредити економску сарадњу?

Неопходно је да боље упознамо могућности економске сарадње које нуде обе земље. Имамо институције које то могу да подстакну: СИЕПА и Pro-Mexico, обе треба да буду од користи нашим предузетницима. У том контексту, треба такође да имамо у виду да је српска економија у транзицији из једног система производње у други и да је потребно време да се нови предузетнички систем консолидује и прошири, као и да открије могућности размене у корист обе нације, нарочито у корист потрошача.

Такође, нас је до сада ограничавала географска удаљеност и асиметрија, због чега ми Мексиканци треба да размишљамо о економској размени на регионалном, балканском нивоу, и да схватимо Србију као извозничку платформу, а не обавезно као крајње тржиште. Требало би, исто тако, да поспешимо пољопривредну сарадњу, јер Србија по квалитету производње и технологији у овој привредној грани има шта да пружи на мексичком тржишту.

Другим речима, морамо да идентификујемо могућности и удружимо снаге које би нам помогле да постигнемо значајну економску размену. И на овом пољу сам такође оптимиста. Обе наше земље поседују капацитет да успеју у томе.

Везе између субјеката у две земље су ретке...?

Наши сусрети нису тако чести као пре неколико година. На друштвеном плану постоји сарадња између наше две земље и то се десило више акцијом обичних људи него на државном званичном нивоу. Постоји размена и учешће на филмским фестивалима, на пољу поезије, кратког филма, графике, графичког дизајна, накита, књижевности и других.

Може се урадити још доста тога да би се подстакло веће приближавање. Треба смањити географску раздаљину мехамизмима комуникације и размене на културном плану, тражећи начина у смањењу трошкова или путем субвенција, или већом понудом стипендија и плаћања трошкова авио карата. Јасно је да наше амбасаде морају да појачају своје напоре у том смислу.

Како се одвијају реформе које је у вашој земљи покренуо председник Енрике Пења Нијето по преузимању функције 2012. године?

Напредују постепено и темељно. Неке мере захтевају више времена него друге, али постигнуте реформе саме по себи представљају политички успех; постигнуте су уз подршку различитих партија и обележиле су пут којим треба ићи даље.

Ради се о широком спектру реформи које обухватају поља енергетике, телекомуникација, привреде, финансија, фискалних питања, области рада, просвете, изборног процеса и транспарентности. У свим тим областима се периодично проверавају постигнути ефекти и ради се са ентузијазмом у циљу потпуне примене тих реформи.

После Револуције која је утемељила пут развоја током прошлог века било је неопходно направити анализу постојећег стања с почетка овог века како би се ускладила политика којом би се побољшали услови и искористиле постојеће прилике на најбољи могући начин. То објашњава неопходност увођења реформи.

Мексико је једна од великих светских привреда у успону. Какав ефекат на раст има нестабилност на глобалном нивоу?

Мексико негује отворену економију, тако да међународна нестабилност утиче на процес и ритам наше економије. Све то је навело нашу владу да будно прати садашње догађаје, како би контрамерама ублажила негативне последице. Не можемо да порекнемо да вести о могућим променама каматних стопа утврђених од стране Федералних Резерви Сједињених Америчких Држава, недавна нестабилност у расту кинеске привреде или неуједначен раст унутар Европске уније, не умањују очекивања економског раста мексичке економије на краткорочном и средњорочном плану.

Мексико је лане први пут после 80 година отворио свој сектор нафте за домаћи и страни приватни капитал. Које су највеће забележене трансакције и има ли промена у обиму производње?

Тренутно смо у процесу лицитирања првих могућности улагања. То јест, налазимо се на почетку првих мера произашлих из реформи. Временом ћемо сазнати шта смо постигли. Наравно да очекујемо повећање у обиму производње, иако је у овом моменту прерано за ту процену.

Шта ваша влада предузима у ситуацији ниских цена нафте?

Приход од нафтне индустрије је веома важан за развој Мексика и за буџет мексичке државе. Последично, Мексико је преузео већу контролу јавне потрошње и смањио буџет за ову годину и чини одговарајуће процене за следећу. Води рачуна, наравно, да не угрози друштво и  сигурност, али и одлаже за неко боље време потпуни завршетак радова на инфраструктури и владиним пројектима утврђеним пре пада цене нафте.

Коју стратегију Мексико има за суочавање с климатским променама? Какви су услови и резултати улагања у обновљиве изворе и енергетску ефикасност?

У Мексику смо убеђени да је важно чувати животну средину. Наша стратегија је свеобухватна. Креће од потраге за производњом чистије енергије подстичући предузећа пореским и финанијским олакшицама до Система проматрања глобалне климе помоћу сателита, познатог као Проглас Мексика (Децлараториа де Мéџицо), како би се обезбедило научно праћење 26 од 50 варијабли важних за борбу против климатских промена, које је дефинисао Систем и које могу да буду измерене и контролисане из свемира.

На друштвеном плану су успостављене мере за контролу возила како би се смањила емисија издувних гасова, не само уз помоћ редовне контроле возила, већ и помоћу замене старих за нове моделе који поседују бољу технологију потрошње горива.

Мексико је прошле године направио највећи продор међу туристичким силама света, а тај тренд се, изгледа, наставља. Имате ли планове и за Србију?

Не на неки посебан начин. Но, веома се залажемо да привучемо туристе из целог света. Желимо да одржимо са свим народима на Земљи не само пријатељство већ и љубазност и пријемчивост, због тога верујемо у туризам. Србија је обухваћена том тежњом и поседујемо много тога заједничког. 

Туризам је огранак индустрије који у свету јасно показује могућност раста. За Мексико, туризам представља један од најважнијих извора девиза и чини 8,4% БДП и запошљава 2, 2 милиона људи.

Представљате водећу латиноамеричку земљу у привлачењу директних страних инвестиција. Које мере су заслужне за прилив средстава?

- Отворили смо нашу економију. Почели смо са отварањем трговине и финансија. Модернизовали смо банке. Ми смо поједноставили инвестиције смањивањем процедура. Започело се са рационализацијом судских процеса.

Потписивање Општег споразума о царини и трговини (ГАТТ)  у датом моменту је обележио почетак отварања, након чега се консолидовао са активним учешћем у Светској Трговинској организацији, наставио је са потписивањем Споразума о слободној трговини са Сједињеним америчким државама и Канадом, познатог као НАФТА, због иницијала на енглеском језику. Успоставили смо сарадњу са Европском унијом, поново подстичемо наше везе са Латиноамеричким удружењем за интеграције и тренутно смо укључени у рад Форума за економску сарадњу Азија-Пацифик (АПЕЦ), као  и Организације за економску сарадњу и развој (ОЕЦД) и имамо потписане споразуме о слободној трговини са 44 земље. 

Како се на привредни живот Мексика одражава борба против организованог криминала и банди трговаца дрогом?

Утицај је био осетан и осетили смо његову високу цену. Пореметио је циљ јавне потрошње. Издвојена су значајна додатна средства за повећање снага безбедности, бољу оспособљеност службе и квалитет обавештајне опреме и наоружања и трошкове за мобилност и оперативност људских ресурса посвећених тој борби. Ови значајни ресурси су могли бити искоришћени за социјалне програме, школе, инфраструктуру.

Ратови између криминалних банди и њихов сукоб са законом је донео веома негативне последице. Изазвао је у неким градовима исељавање људи, затварање предузећа, одустајање од улагања а самим тим и онемогућио стварање нових радних места, суштински је преусмерио пажњу са трговине са иностранством на општи криминал који не само да је ушао у све поре друштва него је од друштва направио директну жртву. У кратким цртама, растурио је друштвене структуре у тим градовима.

Борба против трговине дрогом је такође повећала ниво корупције и криминалне групе застрашују  снаге безбедности. Самим тим је та борба постала сложенија. На известан начин, ситуација је сада боља него пре шест или седам година. То је задатак који ће потрајати још неколико година, али дефинитивно владавина закона ће превладати. 

Досадашња економска сарадња Србије и Мексика углавном је била сведена на конвенционалну робну размену, која је према подацима Привредне коморе Србије (ПКС), незадовољавајућа по обиму и структури. Ниво остварене размене не одговара ни могућностима ни потребама двеју земаља, чак и када се имају у виду тешкоће кроз које је прошла привреда Србије током протеклог периода, као и просторна удаљеност која се негативно одражава на цену и конкурентност производа на тржишту, навели су у ПКС.

Економска сарадња Србије и Мексика заснива се на билатералним спољнотрговинским основама. Према подацима Републичког завода за статистику (РЗС), укупна робна размена између две државе за првих седам месеци у 2015. износи 16,01 милиона евра (17,89 милиона долара).

Србија је, према РЗС, извезла у Мексико робу вредну 2,73 милиона евра (3,04 милиона долара). Увоз из Мексика износио је 13,28 милиона евра (14,85 милиона долара). 

Укупна робна размена Србије и Мексика у 2014. износила је 19,5 милиона евра (25,9 милиона долара). Дефицит на страни Србије је био 13,1 милиона евра (17,5 милиона долара), подаци су РЗС.

Србија је у Мексико извезла робу вредну 3,2 милиона евра (4,2 милиона долара). Према подацима Управе царина, на листи најзначајнијих производа у извозу у овом периоду нашли су се:  калупи за гуму и пластичне масе, гуме, машине за просецање лимова, препарати који се употребљавају за исхрану животиња, текстил, прибор за цеви И црева од пластичних маса, цеви И црева од пластичних маса, хартија, картон, делови котрљајних лежаја, кочнице и серво-кочнице И њихови делови за диск-кочнице.

Прошлогодишњи увоз из Мексика према подацима РЗС, износио је 16,3 милиона евра (21,7 милиона долара). Према подацима Управе царина на листи најзначајнијих производа у увозу Србије из Мексика у овом периоду нашли су се: апарати са уређајима са модемом који имају функцију интерактивне размене података и могућност пријема телевизијских сигнала, комутациони апарати за телефонију и телеграфију, лекови, делови каросерија, делови и прибор за машине за штампање; делови за телефонске и друге апарате, катетери, каниле, банане, делови за апарате, аутомобили.

У ПКС оцењују да могућности сарадње постоје у области пољопривреде и прехрамбене индустрије, металске индустрије, ИКТ и хемијске индустрије. Мексико је веома заинтересован на сарадњи у оквиру заједничких пројеката прерађивачке индустрије, ради пласирања роба и услуга на трећа тржишта, нарочито она са којима Србија има потписане споразуме о слободној трговини.

Извор: Кућа добрих вести